Trojica kosovskih policijaca smatraju se osumnjičenim za krivična dela "nezakonito hapšenje" i "otmica", za koja u toj zemlji preti kazna do 12 godina zatvora
Rusija traga za četiri državljana Kosova, od kojih su najmanje trojica policajci koje smatra osumnjičenima za krivična dela „nezakonito hapšenje“ i „otmica“, za koja u toj zemlji preti kazna do 12 godina zatvora, piše Radio Slobodna Evropa.
Zahtev za njihovo hapšenje upućen je i Međunarodnoj policijskoj agenciji INTERPOL.
Rusija tvrdi da su ti policajci bili umešani u „hapšenje i zlostavljanje“ Mihaila Krasnoščenkova 2019. godine, koji ima rusko državljanstvo i koji je tada bio zaposlen u Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK).
Krasnoščenkov je bio vođa tima u kancelariji UNMIK-a u Zubinom Potoku, opštini sa srpskom većinom na severu Kosova.
Ko su policajci?
Početkom marta, prema pisanju kosovskih medija, među osobama koje traži Rusija su dva policajca elitnih jedinica kosovske policije Besart Ahmeti i Aljban Jetulahu.
Radio Slobodna Evropa je, međutim, imao uvid u listu međunarodno traženih lica koju je sačinilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije, a na kojoj se nalazi i ime Faruka Gašija, koji je prema saznanjima takođe pripadnik kosovske policije.
Na spisku je još jedan državljanin Kosova B.H., ali nije potvrđeno da li je i on pripadnik kosovske policije niti da li postoji zvaničan zahtev INTERPOL-u za njegovo hapšenje.
Na spisku ruske države, kao i u dokumentima INTERPOL-a, oni se pominju kao državljani Srbije, pošto Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova.
Na osnovu izveštaja INTERPOL-a o slučaju Besarta Ahmetaja, u koji je RSE imao uvid, Krasnoščenkovu je telefonom njegov pretpostavljeni 28. maja 2019. godine, oko 8:30 naredio da ode u južni deo Mitrovice da nadgleda situaciju nakon informacije da su „došli naoružani ljudi“ i nakon gubitka kontakta sa još jednim službenikom UNMIK-a.
“Na putu od Zubinog Potoka do Mitrovice, automobil kojim je upravljao Krasnoščenkov napali su ljudi, među kojima je bio i Ahmeti, iako je Krasnoščenkov pokazao svoj identifikacioni dokument. Oni su nasilno izveli Krasnoščenkova iz automobila, pretukli ga, vezali i odveli u zgradu u Mitrovici, gde su ga protiv njegove volje držali do 14:00 časova, kada je UNMIK protestovao zbog kidnapovanja njegovog službenika“, navodi se u izveštaju INTERPOL-a.
Ni Policija, ni Vlada Kosova nije želela da komentariše ovo pitanje, dok je ministar unutrašnjih poslova Dželal Svečlja u izjavi novinarima 4. marta rekao: „Znamo, imamo zvanične informacije o tom pitanju. To nije briga ni za mene, ni za Besarta“.
Šta se dogodilo 2019. godine?
Mihaila Krasnoščenkova zaustavila je kosovska policija na putu od Zubinog Potoka prema Severnoj Mitrovici, u okviru akcije protiv šverca i organizovanog kriminala na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Akcija je sprovedena 28. maja 2019. godine.
Krasnoščenkov je tada pušten, jer je kao pripadnik UNMIK-a imao diplomatski imunitet, ali ga je Vlada Kosova proglasila nepoželjenom osobom i proterala sa Kosova.
„Odluka je doneta zbog delovanja ruskog državljanina protiv ustavnog poretka Kosova, univerzalnih vrednosti, mira i stabilnosti“, rekao je tada premijer Kosova Ramuš Haradinaj.
Krasnoščenkov je kasnije bio na lečenju u Beogradu, posle navoda da su ga maltretirali pripadnici kosovske policije.
U vreme ovog incidenta, UNMIK je reagovao zahtevajući njegovo oslobađanje.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
