Trojica kosovskih policijaca smatraju se osumnjičenim za krivična dela "nezakonito hapšenje" i "otmica", za koja u toj zemlji preti kazna do 12 godina zatvora
Rusija traga za četiri državljana Kosova, od kojih su najmanje trojica policajci koje smatra osumnjičenima za krivična dela „nezakonito hapšenje“ i „otmica“, za koja u toj zemlji preti kazna do 12 godina zatvora, piše Radio Slobodna Evropa.
Zahtev za njihovo hapšenje upućen je i Međunarodnoj policijskoj agenciji INTERPOL.
Rusija tvrdi da su ti policajci bili umešani u „hapšenje i zlostavljanje“ Mihaila Krasnoščenkova 2019. godine, koji ima rusko državljanstvo i koji je tada bio zaposlen u Misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK).
Krasnoščenkov je bio vođa tima u kancelariji UNMIK-a u Zubinom Potoku, opštini sa srpskom većinom na severu Kosova.
Ko su policajci?
Početkom marta, prema pisanju kosovskih medija, među osobama koje traži Rusija su dva policajca elitnih jedinica kosovske policije Besart Ahmeti i Aljban Jetulahu.
Radio Slobodna Evropa je, međutim, imao uvid u listu međunarodno traženih lica koju je sačinilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije, a na kojoj se nalazi i ime Faruka Gašija, koji je prema saznanjima takođe pripadnik kosovske policije.
Na spisku je još jedan državljanin Kosova B.H., ali nije potvrđeno da li je i on pripadnik kosovske policije niti da li postoji zvaničan zahtev INTERPOL-u za njegovo hapšenje.
Na spisku ruske države, kao i u dokumentima INTERPOL-a, oni se pominju kao državljani Srbije, pošto Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova.
Na osnovu izveštaja INTERPOL-a o slučaju Besarta Ahmetaja, u koji je RSE imao uvid, Krasnoščenkovu je telefonom njegov pretpostavljeni 28. maja 2019. godine, oko 8:30 naredio da ode u južni deo Mitrovice da nadgleda situaciju nakon informacije da su „došli naoružani ljudi“ i nakon gubitka kontakta sa još jednim službenikom UNMIK-a.
“Na putu od Zubinog Potoka do Mitrovice, automobil kojim je upravljao Krasnoščenkov napali su ljudi, među kojima je bio i Ahmeti, iako je Krasnoščenkov pokazao svoj identifikacioni dokument. Oni su nasilno izveli Krasnoščenkova iz automobila, pretukli ga, vezali i odveli u zgradu u Mitrovici, gde su ga protiv njegove volje držali do 14:00 časova, kada je UNMIK protestovao zbog kidnapovanja njegovog službenika“, navodi se u izveštaju INTERPOL-a.
Ni Policija, ni Vlada Kosova nije želela da komentariše ovo pitanje, dok je ministar unutrašnjih poslova Dželal Svečlja u izjavi novinarima 4. marta rekao: „Znamo, imamo zvanične informacije o tom pitanju. To nije briga ni za mene, ni za Besarta“.
Šta se dogodilo 2019. godine?
Mihaila Krasnoščenkova zaustavila je kosovska policija na putu od Zubinog Potoka prema Severnoj Mitrovici, u okviru akcije protiv šverca i organizovanog kriminala na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo. Akcija je sprovedena 28. maja 2019. godine.
Krasnoščenkov je tada pušten, jer je kao pripadnik UNMIK-a imao diplomatski imunitet, ali ga je Vlada Kosova proglasila nepoželjenom osobom i proterala sa Kosova.
„Odluka je doneta zbog delovanja ruskog državljanina protiv ustavnog poretka Kosova, univerzalnih vrednosti, mira i stabilnosti“, rekao je tada premijer Kosova Ramuš Haradinaj.
Krasnoščenkov je kasnije bio na lečenju u Beogradu, posle navoda da su ga maltretirali pripadnici kosovske policije.
U vreme ovog incidenta, UNMIK je reagovao zahtevajući njegovo oslobađanje.
Od jeseni 2025. Lav XIV više puta je jasno kritikovao odnos SAD prema migrantima. Američka biskupska konferencija, kojoj pripada oko 270 biskupa, sredinom novembra gotovo jednoglasno se suprotstavila Trampovoj politici
Osujećen je plan predsednika SAD Donalda Trumpa da pripadnici Nacionalne garde obezbeđuju federalne službenike tokom deportacija migranata u Ilinoisu. Vrhovni sud to mu je zabranio
Uprkos velikoj potrebi za radnicima, zemlje širom sveta nisu rade da prihvate migrante. Zašto je to tako?
Najbogatijih 25 porodica na svetu uvećalo je svoje bogatstvo za gotovo 360 milijardi dolara za samo godinu dana, dostigavši ukupnu vrednost od 2,9 biliona dolara – nivo bez presedana u savremenoj istoriji
Za Predsedništvo Bosne i Hercegovine smeju da se kandiduju samo predstavnici „konstitutivnih” naroda - Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava da to predstavlja fundamentalnu diskriminaciju, ništa se ne menja
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
