Putin je potpisao dekret na osnovu koga stranci koji služe najmanje godinu dana u ruskoj vojsci ili nekoj drugoj oružanoj organizaciji mogu da dobiju rusko državljanstvo. Aranžman obuhvata i članove njihovih porodica
Strancima koji hoće da idu u rat protiv Ukrajine biće olakšano dobijanje ruskog državljanstva, odlučio je predsednik Rusije Vladimir Putin i potpisao odgovarajući dekret. Uslov je da dotični stranac koji je spreman da ratuje za Rusiju potpiše najmanje jednogodišnji ugovor sa ruskom vojskom ili nekom drugom ruskom oružanom organizacijom, kakva je grupa plaćenika „Vagner“, prenosi nemački „Špigel“.
U slučaju da stranac koji je potpisao takav ugovor bude ranjen na bojnom polju pre isteka jednogodišnjeg roka, zadržava pravo na dobijanje državljanstva, kao i pripadnici njegove porodice koji su obuhvaćeni ovim aranžmanom.
Kremlj je ovaj Putinov dekret obelodanio u četvrtak. „Špigel“ ovaj potez ocenjuje kao pokušaj da se nadomesti slab odziv mobilizaciji i manjak ruskih vojnika.
Za rat u Ukrajini Moskva je navodno regrutovala mnoge muškarce iz Centralne Azije koji rade u Rusiji kao gastarbajteri. Prema Kremlju kritički nastrojen list „Novaja Gazeta Evropa“ piše da je policija tokom novogodišnje noći u Sankt Peterburgu pokupila mnoge migrante da bi ih kao „dobrovoljce“ regrutovali za rat protiv Ukrajine.
Putinov dekret o državljanstvu za strance koji se bore u ruskoj vojsci takođe rešava problem mogućih izručenja veterana koji su u rat išli kao plaćenici, jer Rusija ne izručuje drugim zemljama svoje državljane. Tako je u Kirgistanu jedan Kirgistanac osuđen na pet godina zatvora zbog toga što je bio pripadnik plaćeničke vojne orgnizcije „Vagner“.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
