Putin je potpisao dekret na osnovu koga stranci koji služe najmanje godinu dana u ruskoj vojsci ili nekoj drugoj oružanoj organizaciji mogu da dobiju rusko državljanstvo. Aranžman obuhvata i članove njihovih porodica
Strancima koji hoće da idu u rat protiv Ukrajine biće olakšano dobijanje ruskog državljanstva, odlučio je predsednik Rusije Vladimir Putin i potpisao odgovarajući dekret. Uslov je da dotični stranac koji je spreman da ratuje za Rusiju potpiše najmanje jednogodišnji ugovor sa ruskom vojskom ili nekom drugom ruskom oružanom organizacijom, kakva je grupa plaćenika „Vagner“, prenosi nemački „Špigel“.
U slučaju da stranac koji je potpisao takav ugovor bude ranjen na bojnom polju pre isteka jednogodišnjeg roka, zadržava pravo na dobijanje državljanstva, kao i pripadnici njegove porodice koji su obuhvaćeni ovim aranžmanom.
Kremlj je ovaj Putinov dekret obelodanio u četvrtak. „Špigel“ ovaj potez ocenjuje kao pokušaj da se nadomesti slab odziv mobilizaciji i manjak ruskih vojnika.
Za rat u Ukrajini Moskva je navodno regrutovala mnoge muškarce iz Centralne Azije koji rade u Rusiji kao gastarbajteri. Prema Kremlju kritički nastrojen list „Novaja Gazeta Evropa“ piše da je policija tokom novogodišnje noći u Sankt Peterburgu pokupila mnoge migrante da bi ih kao „dobrovoljce“ regrutovali za rat protiv Ukrajine.
Putinov dekret o državljanstvu za strance koji se bore u ruskoj vojsci takođe rešava problem mogućih izručenja veterana koji su u rat išli kao plaćenici, jer Rusija ne izručuje drugim zemljama svoje državljane. Tako je u Kirgistanu jedan Kirgistanac osuđen na pet godina zatvora zbog toga što je bio pripadnik plaćeničke vojne orgnizcije „Vagner“.
Ruske okupacione vlasti proglasile su rekonstrukciju Dramskog pozorišta u Mariupolju, u kome je poginulo nekoliko stotina ljudi, znakom obnove, dok su bivši glumci pozorišta to nazvali „plesom na kostima“
Dok kao predsednik SAD promoviše veštačku inteligenciju i rast energetskih kapaciteta, Donald Tramp istovremeno ulazi u višemilijardni posao sa inovativnom nuklearnom energijom. Spajanje njegove kompanije sa firmom za nuklearnu fuziju dodatno otvara pitanje sukoba javne funkcije i privatnog interesa
Donald Tramp izjavio je da su američke snage izvele „brojne savršene udare“ na kampove Islamske države u severozapadnoj Nigeriji. Tome su prethodile višenedeljnih optužbe da vlast te zemlje ne čini dovoljno da zaštiti hrišćane od nasilja ekstremista
Među petoro Evropljana kojima je administracija Donalda Trampa zabranila ulaz u SAD je i bivši komesar EU za unutrašnje tržište i Nemica koja je odlikovana ordenom za zasluge. Iz Evrope stižu žestoke osude
Od jeseni 2025. Lav XIV više puta je jasno kritikovao odnos SAD prema migrantima. Američka biskupska konferencija, kojoj pripada oko 270 biskupa, sredinom novembra gotovo jednoglasno se suprotstavila Trampovoj politici
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
