Putin je potpisao dekret na osnovu koga stranci koji služe najmanje godinu dana u ruskoj vojsci ili nekoj drugoj oružanoj organizaciji mogu da dobiju rusko državljanstvo. Aranžman obuhvata i članove njihovih porodica
Strancima koji hoće da idu u rat protiv Ukrajine biće olakšano dobijanje ruskog državljanstva, odlučio je predsednik Rusije Vladimir Putin i potpisao odgovarajući dekret. Uslov je da dotični stranac koji je spreman da ratuje za Rusiju potpiše najmanje jednogodišnji ugovor sa ruskom vojskom ili nekom drugom ruskom oružanom organizacijom, kakva je grupa plaćenika „Vagner“, prenosi nemački „Špigel“.
U slučaju da stranac koji je potpisao takav ugovor bude ranjen na bojnom polju pre isteka jednogodišnjeg roka, zadržava pravo na dobijanje državljanstva, kao i pripadnici njegove porodice koji su obuhvaćeni ovim aranžmanom.
Kremlj je ovaj Putinov dekret obelodanio u četvrtak. „Špigel“ ovaj potez ocenjuje kao pokušaj da se nadomesti slab odziv mobilizaciji i manjak ruskih vojnika.
Za rat u Ukrajini Moskva je navodno regrutovala mnoge muškarce iz Centralne Azije koji rade u Rusiji kao gastarbajteri. Prema Kremlju kritički nastrojen list „Novaja Gazeta Evropa“ piše da je policija tokom novogodišnje noći u Sankt Peterburgu pokupila mnoge migrante da bi ih kao „dobrovoljce“ regrutovali za rat protiv Ukrajine.
Putinov dekret o državljanstvu za strance koji se bore u ruskoj vojsci takođe rešava problem mogućih izručenja veterana koji su u rat išli kao plaćenici, jer Rusija ne izručuje drugim zemljama svoje državljane. Tako je u Kirgistanu jedan Kirgistanac osuđen na pet godina zatvora zbog toga što je bio pripadnik plaćeničke vojne orgnizcije „Vagner“.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
