Naročito su bili pogođeni parkovi i šume u okolini Njujorka, a gradovi od Portsmuta (Nju Hempšir) do južno od Filadelfije zabežili su tri najsušnija meseca ikada. Neki rezervoari vode u regionu su blizu istorijskih minimuma, piše Glas Amerike (VOA).
Moraju se dogoditi velike promene kako bi se izbegle kritične nestašice vode u budućnosti, čak i ako ta budućnost nije blizu. Kako se klima zagreva, suše će se nastaviti i zajednice bi ovo trebale iskoristiti kao motivaciju za pravljenje dugoročnih rešenja, kažu stručnjaci.
„Ovo je rano upozorenje za opasnost u budućnosti“, kaže Tim Justans, izvršni direktor Komisije za vodosnabdevanje okruga Nort Džersi.
„Ljudi su još juče trebali prestati da zalivaju svoje travnjake.“
Justans želi da guverner Nju Džersija Fil Marfi proglasi vanredno stanje zbog suše kako bi povećao osećaj hitnosti kod ljudi.
Stručnjaci kažu da postoji nekoliko načina da se poboljša situacija sa vodom.
Dopunjavanje podzemnih voda
Jedno važno mesto gde se voda skladišti je pod zemljom, ali količina podzemnih voda je tokom godina značajno opala u delovima država Delaver, Merilend, Nju Džersi i Njujork.
Podzemne vode čine otprilike polovinu vode za piće u Nju Džersiju. Međutim, urbanističko širenje i beton mogu otežati kiši da dopre do tokova ispod zemlje.
„Nju Džersi je prepun tržnih centara. Imamo ogromne parkinge umesto kojih bismo mogli da zadržimo vodu, a ne da ona otiče“, navodi Justans.
U drugim delovima zemlje sve je češća upotreba propusnog asfalta, betona i pločnika koji omogućavaju da voda prodire u tlo. Na opštinama bi bilo da to zahtevaju, dodaje on.
Brži način za dopunu vodene tokove je ubrizgavanje visoko prečišćenih otpadnih voda u njih, nešto što Los Anđeles radi godinama. To dramatično povećava količinu raspoložive vode u gradu.
Plaćanje ljudima da štede vodu
U nekim mestima na zapadu SAD, plaćanje ljudima da štede vode je opcija već dugo. Gradovi i okruzi plaćaju za svaki skinuti kvadratni metar travnjaka, umesto kojeg se postavi prirodna vegetacije za to podneblje.
Te politike nisu ni približno tako raširene na sjeveroistoku, kaže Alan Roberson, izvršni direktor Udruženja državnih administratora vode za piće.
„Izobilje je stvorilo drugačiju perspektivu“, kaže on. Ovo može otežati uključivanje ljudi u očuvanje prirodne sredine.
Nadograđeni vodomeri mogu kupcima dati detalje o korišćenju vode i pomoći im da vide gde mogu uštedeti novac kada suša ne još nije dostigla razmere urgentnosti, kaže Bet O’Konel, glavna inženjerka okruga En Arundel.
Ponovna upotreba korišćene vode
Funkcionisalo bi ovako: korišćena voda iz umivaonika, mašine za veš i toaleta se preradi po visokim standardima i ponovo koristi – ali ne za piće. Na primer, može ponovo da se koristi u toaletima, za rashlađivanje zgrada, ili za podizanje nivoa reka.
„Jedan od velikih problema je što u Americi koristimo vodu za piće za zalivanje travnjaka i puštanje vode u toalet“, kaže Justans.
Ponovna upotreba vode može biti od pomoći i za suše i za poplave, objašnjava on. Kada zgrada može ponovo da iskoristi vlastitu otpadnu vodu i ispusti je direktno u svoj vodovod, to smanjuje opterećenje na gradski kanalizacioni sistem, što je učestali problem u starim priobalnim gradovima. Takođe, to smanjuje i potražnju za novom vodom.
Redizajnirana stara rafinerija šećera Domino na njujorškom Ist Riveru moći će da prečišćava 1,5 miliona litara otpadnih voda dnevno, dovoljno da prekrije fudbalsko igralište sa gotovo 38 centimetara vode. Očišćena voda će se vraćati u nove zgrade mješovite namjene za ispiranje toaleta, hlađenje i uređenje okoline, a deo će se ispuštati nazad u reku.
Izvor: Glas Amerike