U Vladu Crne Gore su ušli i "proruski" i "prosrpski" ministri što izaziva zabrinutost ambasade SAD u Podgorici da bi Crna gora mogla da skrene sa evroatlantskog puta. Premijer Milojko Spajić govori o svojoj Vladi kao o „svetioniku za čitav Balkan“
Parlament Crne Gore je u utorak izglasao rekonstrukciju Vlade, koja sada uključuje i dve proruske i jednu bošnjačku stranku i ima ukupno 32 člana, što je čini najbrojnijom u istoriji parlamentarizma Crne Gore, države sa 630.000 stanovnika, piše Radio Slobodna Evropa (RSE)
Dve stranke bivšeg proruski orijentiranog Demokratskog fronta (DF) – koje predvode Andrija Mandić i Milan Knežević – dobile su dva potpredsednička i tri ministarska mesta. Politika DF-a suprotna je zvaničnoj politici Crne Gore, koja je najozbiljniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
Te stranke zalažu se za ukidanje sankcija Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu, ne priznaju nezavisnost Kosova, protive se članstvu Crne Gore u NATO-u, negiraju genocid u Srebrenici i podržavaju ratne zločince Radovana Karadžića i Ratka Mladića, piše RSE
Osim što podržavaju ruskog predsednika Vladimira Putina, njihovi lideri imaju bliske političke odnose sa predsednicima Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom bh. entiteta Republika Srpska Miloradom Dodikom.
Zabrinutost ambasade SAD
Nije čudo što je ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Podgorici zabrinuta zbog, kako su saopštili, uključivanja u Vladu stranaka i čelnika koji ne osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu i protive se sankcijama Evropske unije Rusiji i „čiji su postupci u direktnoj suprotnosti sa prinicipom dobrosusedskih odnosa“.
Iz Ambasade su za Radio Slobodna Evropa rekli da podržavaju Vladu posvećenu pristupanju Evropskoj uniji, poštovanju evroatlantskih vrednosti i potpunom učešću u NATO-u, koja odražava multikulturni sastav Crne Gore.
Amerikanci su pozvali Vladu i poslanike u Skupštini da ostanu fokusirani na zajednički cilj pridruživanja Evropskoj uniji i izbegnu kontraproduktivna pitanja koja ugrožavaju taj cilj i izazivaju podele.
„Kao saveznik i blizak partner Crne Gore, Sjedinjene Američke Države će nastaviti da podržavaju i priznaju konstruktivne akcije Skupštine i Vlade, ukazujući na aktivnosti koje su u suprotnosti s evroatlantskim vrednostima i ugrožavaju opipljiv napredak ka integraciji u Evropsku uniju“, kazali su iz Ambasade za RSE.
„Svetionik“ za čitav Balkan ili ruski greben
Sa druge strane, premijer Milojko Spajić je 23. jula u parlamentu u Podgorici rekao da je rekonstruisana vlada garant stabilnosti i zrelosti.
„Pokazatelj smo kako Srbi i Albanci, Srbi i Bošnjaci, Srbi i Crnogorci – svi mogu zajednički da žive i rade. Bićemo svetionik za čitav Balkan“, kazao je Spajić.
Međutim, Andrija Nikolić iz opozicione Demokratske partije socijalista rekao je da je ovo vlada kojom „upravljaju Moskva i Beograd“.
„Glava i mozak su u Moskvi. Šef ove Vlade je (predsednik parlamenta) Andrija Mandić i zato u njoj nema nacionalnih Crnogoraca“.
Zvanični Vašington je više puta upozoravao i izražavao zabrinutost zbog najava da u vlasti budu stranke i lideri koji se aktivno protive evroatlantskim vrednostima. Sličan stav saopštavan je i iz evropskih institucija.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
