U Vladu Crne Gore su ušli i "proruski" i "prosrpski" ministri što izaziva zabrinutost ambasade SAD u Podgorici da bi Crna gora mogla da skrene sa evroatlantskog puta. Premijer Milojko Spajić govori o svojoj Vladi kao o „svetioniku za čitav Balkan“
Parlament Crne Gore je u utorak izglasao rekonstrukciju Vlade, koja sada uključuje i dve proruske i jednu bošnjačku stranku i ima ukupno 32 člana, što je čini najbrojnijom u istoriji parlamentarizma Crne Gore, države sa 630.000 stanovnika, piše Radio Slobodna Evropa (RSE)
Dve stranke bivšeg proruski orijentiranog Demokratskog fronta (DF) – koje predvode Andrija Mandić i Milan Knežević – dobile su dva potpredsednička i tri ministarska mesta. Politika DF-a suprotna je zvaničnoj politici Crne Gore, koja je najozbiljniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
Te stranke zalažu se za ukidanje sankcija Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu, ne priznaju nezavisnost Kosova, protive se članstvu Crne Gore u NATO-u, negiraju genocid u Srebrenici i podržavaju ratne zločince Radovana Karadžića i Ratka Mladića, piše RSE
Osim što podržavaju ruskog predsednika Vladimira Putina, njihovi lideri imaju bliske političke odnose sa predsednicima Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom bh. entiteta Republika Srpska Miloradom Dodikom.
Zabrinutost ambasade SAD
Nije čudo što je ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Podgorici zabrinuta zbog, kako su saopštili, uključivanja u Vladu stranaka i čelnika koji ne osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu i protive se sankcijama Evropske unije Rusiji i „čiji su postupci u direktnoj suprotnosti sa prinicipom dobrosusedskih odnosa“.
Iz Ambasade su za Radio Slobodna Evropa rekli da podržavaju Vladu posvećenu pristupanju Evropskoj uniji, poštovanju evroatlantskih vrednosti i potpunom učešću u NATO-u, koja odražava multikulturni sastav Crne Gore.
Amerikanci su pozvali Vladu i poslanike u Skupštini da ostanu fokusirani na zajednički cilj pridruživanja Evropskoj uniji i izbegnu kontraproduktivna pitanja koja ugrožavaju taj cilj i izazivaju podele.
„Kao saveznik i blizak partner Crne Gore, Sjedinjene Američke Države će nastaviti da podržavaju i priznaju konstruktivne akcije Skupštine i Vlade, ukazujući na aktivnosti koje su u suprotnosti s evroatlantskim vrednostima i ugrožavaju opipljiv napredak ka integraciji u Evropsku uniju“, kazali su iz Ambasade za RSE.
„Svetionik“ za čitav Balkan ili ruski greben
Sa druge strane, premijer Milojko Spajić je 23. jula u parlamentu u Podgorici rekao da je rekonstruisana vlada garant stabilnosti i zrelosti.
„Pokazatelj smo kako Srbi i Albanci, Srbi i Bošnjaci, Srbi i Crnogorci – svi mogu zajednički da žive i rade. Bićemo svetionik za čitav Balkan“, kazao je Spajić.
Međutim, Andrija Nikolić iz opozicione Demokratske partije socijalista rekao je da je ovo vlada kojom „upravljaju Moskva i Beograd“.
„Glava i mozak su u Moskvi. Šef ove Vlade je (predsednik parlamenta) Andrija Mandić i zato u njoj nema nacionalnih Crnogoraca“.
Zvanični Vašington je više puta upozoravao i izražavao zabrinutost zbog najava da u vlasti budu stranke i lideri koji se aktivno protive evroatlantskim vrednostima. Sličan stav saopštavan je i iz evropskih institucija.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Tramp je u obraćanju naciji iz Bele kuće rekao da će SAD uništiti sve iranske elektrane i da će gađati naftna postrojenja, ako se sa iranskim liderima ne postigne dogovor
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
