U Vladu Crne Gore su ušli i "proruski" i "prosrpski" ministri što izaziva zabrinutost ambasade SAD u Podgorici da bi Crna gora mogla da skrene sa evroatlantskog puta. Premijer Milojko Spajić govori o svojoj Vladi kao o „svetioniku za čitav Balkan“
Parlament Crne Gore je u utorak izglasao rekonstrukciju Vlade, koja sada uključuje i dve proruske i jednu bošnjačku stranku i ima ukupno 32 člana, što je čini najbrojnijom u istoriji parlamentarizma Crne Gore, države sa 630.000 stanovnika, piše Radio Slobodna Evropa (RSE)
Dve stranke bivšeg proruski orijentiranog Demokratskog fronta (DF) – koje predvode Andrija Mandić i Milan Knežević – dobile su dva potpredsednička i tri ministarska mesta. Politika DF-a suprotna je zvaničnoj politici Crne Gore, koja je najozbiljniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
Te stranke zalažu se za ukidanje sankcija Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu, ne priznaju nezavisnost Kosova, protive se članstvu Crne Gore u NATO-u, negiraju genocid u Srebrenici i podržavaju ratne zločince Radovana Karadžića i Ratka Mladića, piše RSE
Osim što podržavaju ruskog predsednika Vladimira Putina, njihovi lideri imaju bliske političke odnose sa predsednicima Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom bh. entiteta Republika Srpska Miloradom Dodikom.
Zabrinutost ambasade SAD
Nije čudo što je ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Podgorici zabrinuta zbog, kako su saopštili, uključivanja u Vladu stranaka i čelnika koji ne osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu i protive se sankcijama Evropske unije Rusiji i „čiji su postupci u direktnoj suprotnosti sa prinicipom dobrosusedskih odnosa“.
Iz Ambasade su za Radio Slobodna Evropa rekli da podržavaju Vladu posvećenu pristupanju Evropskoj uniji, poštovanju evroatlantskih vrednosti i potpunom učešću u NATO-u, koja odražava multikulturni sastav Crne Gore.
Amerikanci su pozvali Vladu i poslanike u Skupštini da ostanu fokusirani na zajednički cilj pridruživanja Evropskoj uniji i izbegnu kontraproduktivna pitanja koja ugrožavaju taj cilj i izazivaju podele.
„Kao saveznik i blizak partner Crne Gore, Sjedinjene Američke Države će nastaviti da podržavaju i priznaju konstruktivne akcije Skupštine i Vlade, ukazujući na aktivnosti koje su u suprotnosti s evroatlantskim vrednostima i ugrožavaju opipljiv napredak ka integraciji u Evropsku uniju“, kazali su iz Ambasade za RSE.
„Svetionik“ za čitav Balkan ili ruski greben
Sa druge strane, premijer Milojko Spajić je 23. jula u parlamentu u Podgorici rekao da je rekonstruisana vlada garant stabilnosti i zrelosti.
„Pokazatelj smo kako Srbi i Albanci, Srbi i Bošnjaci, Srbi i Crnogorci – svi mogu zajednički da žive i rade. Bićemo svetionik za čitav Balkan“, kazao je Spajić.
Međutim, Andrija Nikolić iz opozicione Demokratske partije socijalista rekao je da je ovo vlada kojom „upravljaju Moskva i Beograd“.
„Glava i mozak su u Moskvi. Šef ove Vlade je (predsednik parlamenta) Andrija Mandić i zato u njoj nema nacionalnih Crnogoraca“.
Zvanični Vašington je više puta upozoravao i izražavao zabrinutost zbog najava da u vlasti budu stranke i lideri koji se aktivno protive evroatlantskim vrednostima. Sličan stav saopštavan je i iz evropskih institucija.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Malanija Tramp negirala je da je ikada imala veze sa osuđenim američkim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom. Pozvala je Kongres da održi javna saslušanja na kojima bi njegove žrtve mogle da svedoče
Uprkos primirju, nastavljeni su napadi na Bliskom istoku, a čeka se i nastavak pregovora
Donald Tramp ne samo da nije uspeo da natera Teheran na kapitulaciju, već su Sjedinjene Američke Države pogoršale svoj međunarodni položaj. Najveći kolateralni gubitnik napada na Iran je Evropa, a najveći pobednici Izrael i Rusija. Za sada
Vrhunac misije Artemis 2 dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
