U Vladu Crne Gore su ušli i "proruski" i "prosrpski" ministri što izaziva zabrinutost ambasade SAD u Podgorici da bi Crna gora mogla da skrene sa evroatlantskog puta. Premijer Milojko Spajić govori o svojoj Vladi kao o „svetioniku za čitav Balkan“
Parlament Crne Gore je u utorak izglasao rekonstrukciju Vlade, koja sada uključuje i dve proruske i jednu bošnjačku stranku i ima ukupno 32 člana, što je čini najbrojnijom u istoriji parlamentarizma Crne Gore, države sa 630.000 stanovnika, piše Radio Slobodna Evropa (RSE)
Dve stranke bivšeg proruski orijentiranog Demokratskog fronta (DF) – koje predvode Andrija Mandić i Milan Knežević – dobile su dva potpredsednička i tri ministarska mesta. Politika DF-a suprotna je zvaničnoj politici Crne Gore, koja je najozbiljniji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
Te stranke zalažu se za ukidanje sankcija Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu, ne priznaju nezavisnost Kosova, protive se članstvu Crne Gore u NATO-u, negiraju genocid u Srebrenici i podržavaju ratne zločince Radovana Karadžića i Ratka Mladića, piše RSE
Osim što podržavaju ruskog predsednika Vladimira Putina, njihovi lideri imaju bliske političke odnose sa predsednicima Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom bh. entiteta Republika Srpska Miloradom Dodikom.
Zabrinutost ambasade SAD
Nije čudo što je ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Podgorici zabrinuta zbog, kako su saopštili, uključivanja u Vladu stranaka i čelnika koji ne osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu i protive se sankcijama Evropske unije Rusiji i „čiji su postupci u direktnoj suprotnosti sa prinicipom dobrosusedskih odnosa“.
Iz Ambasade su za Radio Slobodna Evropa rekli da podržavaju Vladu posvećenu pristupanju Evropskoj uniji, poštovanju evroatlantskih vrednosti i potpunom učešću u NATO-u, koja odražava multikulturni sastav Crne Gore.
Amerikanci su pozvali Vladu i poslanike u Skupštini da ostanu fokusirani na zajednički cilj pridruživanja Evropskoj uniji i izbegnu kontraproduktivna pitanja koja ugrožavaju taj cilj i izazivaju podele.
„Kao saveznik i blizak partner Crne Gore, Sjedinjene Američke Države će nastaviti da podržavaju i priznaju konstruktivne akcije Skupštine i Vlade, ukazujući na aktivnosti koje su u suprotnosti s evroatlantskim vrednostima i ugrožavaju opipljiv napredak ka integraciji u Evropsku uniju“, kazali su iz Ambasade za RSE.
„Svetionik“ za čitav Balkan ili ruski greben
Sa druge strane, premijer Milojko Spajić je 23. jula u parlamentu u Podgorici rekao da je rekonstruisana vlada garant stabilnosti i zrelosti.
„Pokazatelj smo kako Srbi i Albanci, Srbi i Bošnjaci, Srbi i Crnogorci – svi mogu zajednički da žive i rade. Bićemo svetionik za čitav Balkan“, kazao je Spajić.
Međutim, Andrija Nikolić iz opozicione Demokratske partije socijalista rekao je da je ovo vlada kojom „upravljaju Moskva i Beograd“.
„Glava i mozak su u Moskvi. Šef ove Vlade je (predsednik parlamenta) Andrija Mandić i zato u njoj nema nacionalnih Crnogoraca“.
Zvanični Vašington je više puta upozoravao i izražavao zabrinutost zbog najava da u vlasti budu stranke i lideri koji se aktivno protive evroatlantskim vrednostima. Sličan stav saopštavan je i iz evropskih institucija.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Dok Tramp ide utabanim putem raspaljivanja narodnog nezadovoljstva, koristeći poslednjih dana sve više psovki i vulgarnosti, Kamala Haris se okomila na njegovu ličnost, s obzirom na to da je on još tokom predsedničke debate otkrio svoju neuravnoteženu prirodu, narcisističke porive i sklonost bizarnim teorijama zavere, što se potpuno podudara sa onim što su demokrate uvek govorile o njemu
Pomalo paradoksalno, ali šanse upućenih i manje upućenih da pogode rezultat prilikom predviđanja slične su. Jedino što su ovi upućeniji nešto oprezniji i ne toliko hrabri da iznose čvrste stavove jer znaju da su im šanse za uspeh gotovo pa 50-50 i da ne bi bilo preterano iznenađenje da bilo ko od kandidata prikupi 300 i kusur elektora. Međutim, osećaj kaže da dobija Tramp, ali i da aktuelna potpredsednica Haris ima bar 47 odsto šansi za pobedu
Početkom septembra ruski predsednik Putin pozvao je Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži BRIKS-u. Samit je održan od 22. do 24. oktobra. Vučić nije otišao, već je poslao Vulina. Šta se na samitu desilo? Šta je uopšte BRIKS? Koliko je ova grupa zemalja važna za međunarodnu geoekonomiju i geopolitiku? Kakve bi koristi Srbija imala ako bi se priključila BRIKS? Iako je počeo kao ekonomska platforma, BRIKS se s vremenom pretvorio u geopolitičku platformu za čije članove je sloboda u izboru valute kojom će trgovati na međunarodnom tržištu postala pitanje ekonomske i nacionalne bezbednosti
Stotine hiljada glasova na predsedničkim izborima i referendumu o Evropskoj uniji, u Republici Moldaviji je bilo kupljeno. Kako je funkcionisala ova izborna prevara, u koju je Rusija umešala prste
Najmanje 73 osobe stradale su u bujičinim poplavama na jugoistoku Španije usled obilnih kiša u utorak, 29. oktobra, a za desetinama nestalih se i dalje traga, potvrdile su vlasti
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
