Jun je bio najsmrtonosniji mesec za ukrajinske civile od aprila 2022. godine, saopštile su Ujedinjene nacije. UN je osudio razarajući uticaj intenziviranih ruskih napada na gradove daleko od linija fronta
Misija Ujedinjenih nacija za posmatranje ljudskih prava u Ukrajini (HRMMU) saopštila je da je najmanje 293 ukrajinska civila ubijeno u junu 2026, čime je broj civilnih smrtnih slučajeva za godinu do danas dostigao skoro 1.400. To je 37 odsto više nego u istom periodu prošle godine i više nego dvostruko više od brojke za isti period 2024. godine.
Šefica HRMMU-a, Danijela Bel, rekla je da junski podaci „pokazuju alarmantan trend eskalacije sa rastućim brojem civilnih žrtava, što je posledica intenzivnije upotrebe moćnog oružja koje je posebno smrtonosno kada se koristi u gusto naseljenim urbanim područjima“.
HRMMU je saopštio da je povećanje žrtava uglavnom izazvano ruskim raketama dugog dometa ispaljenim na stambene zgrade u gradovima, uključujući Dnjepar, Odesu i glavni grad Kijev.
Ukrajinske vlasti su u više navrata ukazivale na probleme sa obaranjem ruskih balističkih raketa, tražeći pomoć od evropskih saveznika u jačanju sistema protivraketne odbrane i intenzivno lobirajući u SAD da dobiju zeleno svetlo za proizvodnju presretačkih raketa Patriot sposobnih da zaustave balističke rakete Moskve, piše CNN.
U područjima najbližim liniji fronta, dronovi kratkog dometa odgovorni su za najveći deo smrti i povreda civila u 2026. godini, prema podacima UN.
Bel je rekla da su ovi dronovi „transformisali okruženje“ za civile koji žive blizu linije fronta.
„Mnogi opisuju osećaj da ih dronovi kratkog dometa progone samo zbog pokušaja obavljanja svakodnevnih poslova kao što su kupovina hrane, šetnja pasa, vožnja bicikla, rad u dvorištu ili putovanje na sigurno“, rekla je ona.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Junski toplotni talas usmrtio je rekordan broj ljudi širom Zapadne Evrope, što ga čini jednom od najsmrtonosnijih klimatskih katastrofa na kontinentu
Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će napasti iranske mostove i elektrane ako se Teheran ne vrati pregovorima. U međuvremenu, SAD ponovo blokiraju iranske luke i nastavljaju sa ciljanim vazdušnim udarima
„Naša vodeća četiri kandidata - Ukrajina, Moldavija, Albanija i Crna Gora stupaju velikim koracima napred“, kaže evropska komesarka za proširenje Marta Kos
Tradicionalnom vojnom paradom Francuska i ovog 14. jula slavi Dan pada Bastilje i uspostavljanje vrednosti slobode, jednakosti i bratstva. Manifestaciji prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić
„Održavamo naš suverenitet i kontrolu nad Ormuskim moreuzom svom snagom i odlučnošću i primoraćemo sve strane sile da se pokore volji iranskog naroda“, saopštila je Islamska revolucionarna garda
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
