Ukoliko bi Ujedinjena Rusija dobila apsolutnu većinu glasova, predsednik Putin bi kontrolisao i zakonodavnu i izvršnu vlast, od čega desničarske stranke otvoreno zaziru. Oligarhija, njihovi glavni finansijeri, sa uhapšenim Hordokovskim na čelu (koji je i sam imao političkih ambicija), kao i sa njegovim saveznicima Berezovskim, Gusinskim i ostalima, nastoji svim snagama da spreči Putinovo preuzimanje vlasti
Izborna groznica koja trese Rusiju u poslednjih mesec dana bliži se kraju. Predizborna kampanja ušla je u završnu fazu i od reklamnih spotova i predizbornih slogana gotovo da ništa drugo ne može da se vidi. Problemi koji će se pojaviti na sam dan izbora nisu mali, pošto ima 94.000 izbornih mesta, raspršenih u čak jedanaest vremenskih zona, ali iz ruske izborne komisije stižu uveravanja da je sve već odavno spremno. U Rusiji ima oko 107 miliona potencijalnih glasača, kojima treba dodati još oko 1,2 miliona iz dijaspore. Oni 7. decembra treba da izaberu 450 poslanika za Dumu, donji dom ruskog parlamenta, od čega bi 380 mesta dobile političke partije, a 70 bi pripalo nezavisnim kandidatima, tj. onima koji su neopredeljeni ili ih podržava više političkih partija.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, očekuje se da na izbore izađe oko dve trećine birača. Oni bi trebalo da se opredele između 44 političkie partije i 20 sveruskih udruženja. Od svih tih partija i koalicija, najviše šansi da prođu izborni cenzus od pet odsto ima njih šest.
FAVORITI: Ujedinjena Rusija (UR), partija koju podržava i ruski predsednik Vladimir Putin, važi za favorita broj jedan. Ona do sada nije izlazila na izbore, a oko sebe okuplja centralističke snage i jedina je naglašeno prokremljovski nastrojena. Izbornu listu predvodiće Boris Grizlov, ministar unutrašnjih poslova, i Jurij Lužkov, gradonačelnik Moskve. Između ostalih u vrhu liste su i Mintimer Šajmijev, predsednik Tatarstana, i Sergej Šojgu, ministar za vanredne situacije.
Na listi prioriteta ove partije nalaze se: nastavak ekonomskih, administrativnih i pravnih reformi, borba protiv korupcije i stvaranje okvira za uspostavljanje demokratske vlasti, kontrolisane od strane građana, te nastavak privatizacije i reforme poljoprivrede. Od spoljnopolitičkih ciljeva ističu dobrosusedske odnose, ulazak u šengensku zonu, borbu protiv terorizma i dobre odnose sa SAD. Za razliku od svojih prethodnika, predsednok Putin i UR mogu da se pohvale dosadašnjim rezultatima. Otkako su oni na vlasti Rusija je uplovila u mirnije vode, posle teške decenije Jeljcinove vladavine ispunjene siromaštvom i ekonomskim lomovima. Iza njih stoje činjenice koje potvrđuju da je postignut određen stepen političke i pravne stabilnosti; takođe, započete su unutrašnje reforme i borba protiv korupcije i nelegalno stečene imovine za vreme sumnjive privatizacije iz Jeljcinovog vremena. Sukob u Čečeniji, koji je trajao duže od deset godina, završen je nedavno uz kompromis koji bi trebalo da zadovolji sve. Za svoje najveće adute oni smatraju borbu protiv oligarhije i činjenicu da su plate državnih službenika porasle 2,5 puta otkako je Putin na vlasti.
Komunistička partija ruske federacije (KPRF), sa Genadijem Zjuganovom na čelu, još čvrsto drži drugu poziciju u svim anketama. Uprkos svim napadima na nju, ona ipak uživa podršku 15-20 odsto birača, od kojih je mnogo bivših funkcionera i pripadnika vojske koji još pamte neka (za njih) bolja vremena. Pored već poznatih ciljeva, poput besplatnog zdravstva i školstva, ova partija se zalaže i za reformu ustava, smenjivu i kontrolisanu vlast, borbu protiv korupcije i kriminala. Garant unutrašnje i spoljne bezbednosti trebalo bi da bude reformisana armija, sa većom ulogom nego do sada. Rusija bi morala da se vrati na međunarodnu scenu i da stvori zajedničku državu sa Ukrajinom i Belorusijom.
ŠTA PODRŽAVAJU GRAĐANI: Od levih snaga, među najjačima je i novoformirana koalicija Rodina koju predvodi Sergej Glazjev, poslanik u Dumi i ugledni ekonomista, koji je i nosilac liste. Na drugom mestu nalazi se Dmitrij Rogozin, poslanik i predsedavajući parlamentarnog Komiteta za međunarodne poslove. Ova koalicija spada u one bliske Kremlju, s tim što ima i glasina da ju je Kremlj i oformio. Ipak, za razliku od Ujedinjene Rusije, Rodina ima jasan program a ciljne grupe su im svi nezadovoljni slojevi ruskog društva (seljaci, radnici, niži državni službenici). Pored uglednih imena, Rodina svijim biračima nudi borbu protiv oligarhije, one grupice koja je, koristeći se povoljnom situacijom, došla u posed velikog dela ruske ekonomije bezobzirno pljačkajući državu i ne birajući sredstva kako bi uvećavala svoje bogatstvo. Ovakve predizborne slogane, koje deli sa UR i KPRF podržava 80 odsto ruskih građana.
Na desnici se nalaze prozapadno orijentisani koalicija Jabloko sa Grigorijem Javlinskim na čelu i Savez desničarskih snaga (SPS) Anatolija Čubaijsa. Svi dosadašnji pokušaji stvaranja koalicije ove dve političke grupacije propali su zbog međusobne netrpeljivosti lidera. Ove partije su do sada tesno sarađivale u parlamentu i imale zajedničkog finansijera, nedavno uhapšenog Mihaila Hordokovskog. Posle njegovog hapšenja i njima je zazvonilo zvono za uzbunu, ali ipak nije došlo do stvaranja zajedničkog fronta za „odbranu demokratije u Rusiji“. Sam Anatolij Čubajs, jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Rusiji, inače direktor Ujedinjenog energetskog sistema (UES), kompanije koja ima monopol nad proizvodnjom i snabdevanjem električnom energijom u Rusiji, optužen je od Javlinskog da novac kompanije koristi za predizbornu kampanju. Po anketama, njihova popularnost je u odnosu na predhodne izbore znatno opala.
SKANDAL–MAJSTOR: Ekstremna desnica, u kojoj se nalazi Liberalno-demokratska partija Rusije (LDPR) Vladimira Žirinovskog spada u red onih kojima je od prošlih izbora porasla popularnost. Sa ultranacionalističkim programom, u kome se ističe težnja za jačanjem vojne moći i suprotstavljanje ekspanzionističkim težnjama NATO-a, ona pokazuje da još ima mnogo onih koji su nezadovoljni trenutnim položajem Rusije. Od unutrašnjih ciljeva tu je i promena političkog sistema zemlje, po kome bi Rusija postala unitarna i jako centralizovana država, po ugledu na nekadašnju carsku Rusiju.
U odnosu na ranije predizborne kampanje, koje su obilovale teškim optužbama za korupciju, iznošenjem u javnost velike vrednosti imovine, optužbama ko je koliko pokrao itd., ova se može čak smatrati umerenom. Ipak, glavni skandal-majstor bio je i ostao Žirinovski, koji se okomio na Rodinu i jednog od njenih predstavnika, generala Georgija Špaka. Takođe, on je u sukobu sa televizijom NTV koja je objavila listu njegovih finansijera, pa je moguće da se spor okonča pred sudom. Ipak, na meti svih nalazi se KPRF, u kome ima dosta bivših funkcionera, čije se bogatstvo i broj mercedesa često prebrojava.
Što se finansiranja partija tiče, to je najstrože čuvana tajna. Limit od 250 miliona rubalja (osam miliona dolara), koje svaka stranka sme da potroši iz svog fonda tokom predizborne kampanje, odavno su sve premašile. Liste partijskih kandidata, uzete sve zajedno, odgovaraju listi najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Rusiji. Toga nije pošteđena nijedna stranka, pa čak ni komunisti. Ovome treba dodati i listu nezavisnih kandidata na kojoj ima još poznatih imena iz sveta biznisa, što je još jedna potvrda da se biznis ne može odvojiti od politike.
Svoju ulogu moraće da odigraju i gubernatori. Od njih 89, čak 30 će podržati ili biti na listi UR-a, a treba znati da u tih 30 regiona živi oko 50 odsto potencijalnih glasača, čije će glasove oni nastojati da obezbede. Zauzvrat, kada dođe pitanje njihovog ponovnog izbora na te položaje, oni će dobiti podršku Kremlja.
Na kraju, ostaje pitanje 70 nezavisnih kandidata. Svako ko uspe da skupi 10.000 potpisa i plati određeni cenzus, može da učestvuje na izborima. Po istraživanjima, čak 60 odsto nezavisnih kandidata stalo bi uz UR, što bi mu, ako dobije očekivani broj glasova, obezbedilo apsolutnu većinu u Dumi.
Prema istraživanju agencije Merkator, UR je favorit sa 30 odsto glasova, a slede KPRF sa 15-20, LDPR, SPS, Jabloko, pa Rodina. Sveruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM), čiji je direktor Valerij Fedorov blizak Kremlju, ima malo drugačije rezultate. UR vodi sa 37 odsto, zatim slede KPRF – 14,3, LDPR – 8,7, SPS – 7,5, Jabloko – 5,2 i Rodina – 4,9. Ostale partije, po istraživanjima, ne mogu da pređu cenzus.
KO ĆE S KIM: O mogućim postizbornim koalicijama još se ne govori, a moguća je parlamentarna saradnja između SPS-a i Jabloka, kao i UR-a i Rodine. Ukoliko bi UR dobio apsolutnu većinu glasova, predsednik Putin bi kontrolisao i zakonodavnu i izvršnu vlast, od čega desničarske stranke otvoreno zaziru. Naime, one stalno ukazuju da bi to bilo vraćanje na stari autokratski režim i zaustavljanje demokratskih procesa u Rusiji. Oligarhija, njihovi glavni finansijeri, sa uhapšenim Hordokovskim na čelu (koji je i sam imao političkih ambicija), kao i sa njegovim saveznicima Berezovskim, Gusinskim i ostalima, nastoji svim snagama da spreči Putinovo preuzimanje vlasti. U svakom slučaju, borbu protiv njih podržava većina Rusa, a da li ćе posle ovih izbora početi da se stvara nova oligarhija ili je to samo još jedan stupanj neophodan za brže reforme u Rusiji, pokazaće vreme.
Ovi izbori su dobra prilika da se procene mogućnosti svih za naredne predsedničke izbore, zakazane za mart sledeće godine. Već se najavljuje da prestanka kampanje neće biti, tako da će jedna samo zameniti drugu.
Višestranački parlamentarni izbori u Rusiji, četvrti po redu, prolaze u, po mnogo čemu, drugačijoj atmosferi od prethodnih. Nova lica i nove partije nisu jedino što ih obeležava. U vreme SSSR poslanici se nisu mnogo brinuli oko izbornih rezultata, jer se sve unapred znalo, oni su već bili izabrani na nekom drugom mestu. Sa višestranačkim sistemom došli su novi, do tada nepoznati problemi. Mnoga stara, već poznata lica našla su se na izbornim listama novih stranaka, dok su neki osnovali svoje partije.
Krenuo je proces privatizacije, što je dovelo do sprege politike i krupnog biznisa, a ulaganje u politiku i političare osiguravalo je stečene pozicije i donosilo nove, neslućene mogućnosti za bogaćenje preko noći. Ruske političke partije preuzele su predstavljanje kandidata i vođenje predizborne kampanje nalik onoj na Zapadu, tako da je spolja slika izgledala identično. Što se tiče kontrole vlasti i nezavisnosti medija, tu se nije daleko odmaklo, što je stvorilo velike mogućnosti za forsiranje kandidata koji će raditi u interesu novopečenih bogataša, a ne ruskog naroda.
Zbog političkog sistema koji je omogućio veliku nadmoć izvršne nad zakonodavnom vlašću, Duma je pretvorena u instrument predsednika i uske klike oko njega, a na kraju je i sam predsednik postao igračka u rukama novostvorene oligarhije. Po rečima ruskih milijardera, u vreme Jeljcina, visoki položaji su se delili izvlačenjem srećnog dobitnika iz šešira, a ostali su znali da će i oni kad-tad doći na red.
Sa dolaskom Putina na vlast 1999, slika je počela da se menja. Počeli su borba protiv milijardera i hapšenja onih koji su državna dobra prisvojili na nezakonit način. Oni koji su ranije bili na vlasti prešli su sada u opoziciju i odjednom se setili da Duma ipak nešto znači, tako da je većina u parlamentu postala jedan od prioriteta. Glavni sukob između Putina i oligarhije počeo je upravo u trenutku kada je on pokušao da progura zakone koji će omogućiti veće oporezivanje nelegalno stečene imovine i uvid u nju. Pokušaj bogataša da finansiranjem manjih političkih stranaka spreče njihovo izglasavanje doveo je do otvorenog sukoba između njih. Izglasavanje tih zakona jedna je od prvih dužnosti koja čeka i novi parlament, tako da je kontrola nad Dumom postala glavni cilj obe suprotstavljene strane.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
