Hiljade ljudi u Gruziji protestuje na ulicama zbog odluke vlade da odbaci pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. U glavnom gradu Tbilisiju došlo je do nereda
Više osoba je povređeno tokom protesta u Gruziji, izazvanih odbijanjem vlade da nastavi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. Prema izveštajima medija, u glavnom gradu Tbilisiju povređeno je najmanje 18 policajaca, dok tačan broj povređenih demonstranata još uvek nije poznat. Prijavljeno je i nekoliko hapšenja. Protesti su trajali i u ranim jutarnjim satima.
Mediji javljaju da je demonstracija s proevropskim porukama, na kojima su učestvovale na stotine ljudi, bilo i u većim gradovima poput Batumija, Kutaisija, Gorija i Zugdidija, piše Dojče vele (DW).
Foto: AP Photo/Zurab TsertsvadzeProtesti u Gruziji
Predsednica države na protestima
U centru Tbilisija, kasno u četvrtak uveče, nekoliko hiljada ljudi okupilo se ispred zgrade parlamenta. Protestima se pridružila i proevropski orijentisana predsednica Salome Zurabišvili, koja je vladu optužila za „ustavni puč“.
Veliki broj naoružanih policajaca blokirao je zgradu parlamenta. Posle ponoći (po lokalnom vremenu), snage bezbednosti upotrebile su suzavac i vodene topove. Prema izveštajima gruzijskih medija, neki demonstranti su izjavili da su korišćeni i gumeni meci.
Kobahidze – proces pridruživanja na ledu četiri godine
U četvrtak popodne (28. novembar) nacionalno-konzervativni premijer Irakli Kobahidze izjavio je da je proces pridruživanja Evropskoj uniji obustavljen. Pre kraja 2028. Gruzija neće pregovarati s Briselom o pridruživanju, niti će do tada prihvatati budžetske subvencije EU.
Kritike EU na sve autoritarniji kurs nacionalno-konzervativne vladajuće partije „Gruzijski san“, Kobahidze je ocenio kao neprihvatljiv pritisak na svoju zemlju. Krajem oktobra ta stranka proglašena je za pobednicu na parlamentarnim izborima, koji su bili u senci optužbi za falsifikovanje rezultata.
Foto: AP Photo/Zurab TsertsvadzeProtesti u Gruziji
I Brisel zamrznuo proces
Bivša sovjetska republika Gruzija dobila je status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023. zajedno sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom.
Međutim, odnosi između Gruzije i EU brzo su se pogoršali, jer vladajuća partija sve više zauzima evroskeptični stav i nastoji da ograniči navodni strani uticaj u zemlji.
Težnja ka kontroli civilnog društva podseća na metode koje se primenjuju u Rusiji. Zbog toga je i Brisel zamrznuo proces približavanja ove zemlje Evropskoj uniji.
S druge strane, opozicija u Gruziji želi da ostane na evropskom kursu i optužuje vladu da je do izborne pobede došla isključivo manipulacijom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
