Hiljade ljudi u Gruziji protestuje na ulicama zbog odluke vlade da odbaci pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. U glavnom gradu Tbilisiju došlo je do nereda
Više osoba je povređeno tokom protesta u Gruziji, izazvanih odbijanjem vlade da nastavi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. Prema izveštajima medija, u glavnom gradu Tbilisiju povređeno je najmanje 18 policajaca, dok tačan broj povređenih demonstranata još uvek nije poznat. Prijavljeno je i nekoliko hapšenja. Protesti su trajali i u ranim jutarnjim satima.
Mediji javljaju da je demonstracija s proevropskim porukama, na kojima su učestvovale na stotine ljudi, bilo i u većim gradovima poput Batumija, Kutaisija, Gorija i Zugdidija, piše Dojče vele (DW).
Predsednica države na protestima
U centru Tbilisija, kasno u četvrtak uveče, nekoliko hiljada ljudi okupilo se ispred zgrade parlamenta. Protestima se pridružila i proevropski orijentisana predsednica Salome Zurabišvili, koja je vladu optužila za „ustavni puč“.
Veliki broj naoružanih policajaca blokirao je zgradu parlamenta. Posle ponoći (po lokalnom vremenu), snage bezbednosti upotrebile su suzavac i vodene topove. Prema izveštajima gruzijskih medija, neki demonstranti su izjavili da su korišćeni i gumeni meci.
Kobahidze – proces pridruživanja na ledu četiri godine
U četvrtak popodne (28. novembar) nacionalno-konzervativni premijer Irakli Kobahidze izjavio je da je proces pridruživanja Evropskoj uniji obustavljen. Pre kraja 2028. Gruzija neće pregovarati s Briselom o pridruživanju, niti će do tada prihvatati budžetske subvencije EU.
Kritike EU na sve autoritarniji kurs nacionalno-konzervativne vladajuće partije „Gruzijski san“, Kobahidze je ocenio kao neprihvatljiv pritisak na svoju zemlju. Krajem oktobra ta stranka proglašena je za pobednicu na parlamentarnim izborima, koji su bili u senci optužbi za falsifikovanje rezultata.
I Brisel zamrznuo proces
Bivša sovjetska republika Gruzija dobila je status kandidata za članstvo u EU u decembru 2023. zajedno sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom.
Međutim, odnosi između Gruzije i EU brzo su se pogoršali, jer vladajuća partija sve više zauzima evroskeptični stav i nastoji da ograniči navodni strani uticaj u zemlji.
Težnja ka kontroli civilnog društva podseća na metode koje se primenjuju u Rusiji. Zbog toga je i Brisel zamrznuo proces približavanja ove zemlje Evropskoj uniji.
S druge strane, opozicija u Gruziji želi da ostane na evropskom kursu i optužuje vladu da je do izborne pobede došla isključivo manipulacijom.
Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen pokrenula je inicijativu za formiranje centralne obaveštajne službe unutar EK. Ideja je da se objedinjavanjem obaveštajnih podataka nacionalnih službi ojačaju bezbednosna pozicija EU i njena strateška autonomija
Četiri evropske Antifa grupe proglašene su u Sjedinjenim Državama globalnim teroristima, a uskoro će biti klasifikovane kao strane terorističke organizacije
Nakon što je Donald Tramp optužio BBC da ga je obmanjujućom montažom predstavio kao podstrekača nasilja pre napada na Kapitol, britanski javni servis povukao je sporni program i uputio zvanično izvinjenje. BBC, međutim, odbija tvrdnje o kleveti i odbacuje zahtev za odštetu
Nakon više od šest nedelja zastoja i političkih prepucavanja, predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon kojim se obnavlja rad američke vlade. Demokratska i republikanska strana i dalje se međusobno optužuju za posledice koje je blokada izazvala
Mada je teško naći dva suprotstavljenija politička koncepta, Trampova i Mamdanijeva vizija Amerike delom su kompatibilne. Gde se završava predsednikova mantra o izdajničkim elitama, kreće gradonačelnikova briga o običnim ljudima; ono što predsednik naziva Mamdanijevim “komunizmom” počinje tačno tamo gde, po gradonačelniku, prestaje Trampov projekat “rasne dominacije” upakovan u “ekonomski populizam”
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
