(Za „Vreme“ iz Skoplja)
„Formiranje predizborne međuetničke koalicije, po prvi put u istoriji Makedonije, predstavlja ogroman korak napred u pravcu jačanja multietičnosti i njenog demokratskog prosperiteta“, izjavio je, prema saopštenju SDSM-a, američki ambasador u Skoplju Pol Volers, posle razgovora za liderom etnički makedonskog dela opozicije Brankom Crvenkovskim. Američka podrška dolazi samo desetak dana posle susreta čelnika makedonskih socijaldemokrata i Demokratske partije Albanaca, Cvenkovskog i Menduha Tačija, i njihovih timova, na kome je dogovorena međusobna podrška kandidatima na lokalnim izborima koji su najavljeni tek za drugu polovinu marta 2013.
RADNO LETO: Postizborna saradnja pobednika „makedonskog“ i „albanskog“ dela svih izbora u Makedoniji dosad se odvijala po „difoltu“, što zbog osvajanja naklonosti međunarodnog faktora, što zbog jasne situacije da niko ne može pobedu nad političkim protivnicima u svom etničkom bloku da valorizuje i formiranjem vlade – ako ne računa na podršku „drugih“. Do međuetničkog dogovora u opozicionom bloku došlo je tek kada je postalo jasno da će vladajuća albanska Demokratska unija za integraciju (DUI) Alija Ahmetija, i pored svih pretnji i ucena o napuštanju Vlade premijera Nikole Gruevskog, ipak zažmuriti u pogledu dela svojih permanentnih etnički obojenih zahteva ili brzine kojom se Makedonija kreće u evroatlantskim integracijama, i da će i dalje deliti kolač vlasti sa koalicionim partnerom VMRO-DPMNE. DUI je, doduše, odmah saopštio da ce produžiti „samo savezništvo sa albanskim narodom“ i da neće ulaziti u predizborne koalicije ni sa svojim dosadašnjim partnerima iz makedonskog bloka ni sa opozicionim SDSM-om, ali je jasno da će se samo produžiti saradnja „ne vidim, ne čujem, ne govorim“ nekadašnjih naoružanih buntovnika za prava Albanaca i članova „najmakedonskije“ partije.
Iako će lokalni izbori biti zakazani tek u decembru ili početkom januara, i makedonski i albanski deo opozicije je prihvatio populistički scenario, koji kroz neprekidnu kampanju Vlade o njenim uspesima već godinama izvanredno sprovodi „reklamokratska“ koalicija VMRO-DPMNE – DUI. Nemajući šansu da progovore o tome kuda ide Makedonija i da predstave svoju političku ponudu kroz strogo kontrolisane medije, opozicionari su pokušali da kopiraju suparnike igrom na populističku kartu. Tako je SDSM organizovao „Radno leto“ kroz posete građanima (čak i spavanjem partijskih frontmena u kućama poljoprivrednika u selima), i kroz mitinge u gradovima gde je lokalna vlast iz opozicionih redova ili gde se lako može prognozirati da su lokalni vlastodršci iz redova vladajućih partija do te mere dozlogrdili građanima da su sami sebi najveći neprijatelji. Prema saopštenju SDSM-a, Crvenkovski je informisao američkog ambasadora i o proširenju opozicionog bloka novim makedonskim i albanskim partijama, ali i o uspehu „Radnog leta“ među građanima, zbog čega će ga socijaldemokrate sprovoditi i u naredna dva meseca i pored toga što su zvanično i ministri i poslanici na kolektivnom letnjem odmoru.
Čak i deo anketa ohrabruje opoziciju da „dolazi vreme naplate računa“, pa njeni predstavnici hrabro izjavljuju da je premijer Gruevski „pogonsko gorivo koje ujedinjuje narod protiv njega“. Prema pojedinim ispitivanjima javnog mnjenja, već sada je višegodišnja izrazita nadmoć VMRO-DPMNE nad socijaldemokratama svedena na mrtvu trku. To je pojedine opozicione analitičare navelo da prepoznaju strah u redovima vlasti, ali i da postave pitanje o eventualnom protivodgovoru opozicije, ako premijer Gruevski, navodno uplašen permanentnim padom rejtinga (čije se ubrzanje očekuje sledeće godine, pre svega iz ekonomskih razloga), odluči da zakaže nove vanredne parlamentarne izbore već krajem jeseni. Veoma je upitno da li će makedonsko-albanska opoziciona saradnja, na krajnje klimavim nogama, moći da se dotle konsoliduje i da bude ozbiljniji protivnik VMRO-DPMNE i DUI-ju, koji imaju državna sredstva, mogućnosti za zapošljavanje partijskih vojnika u administraciji i ogromnu prevlast u medijima. Vlada već sad nemilice troši i samo je u junu stvorena nova rupa u budžetu od 43 miliona evra, čime je deficit za šest meseci dostigao 131 milion, što je oko dve trećine predviđenog za celu godinu.
PETROL KOALICIJA: S druge strane, „Petrol koalicija“ – partija Crvenkovskog i Tačija, nazvana tako zbog benzinske pumpe na putu Skoplje–Tetovo u čijem je restoranu obelodanjena, ali i zbog optužbi vlasti, pre svega protiv lidera socijaldemokrata, o švercu nafte i o procentima „harača“ koji je Makedonija naplaćivala „za tranzit“ i za obmanjivanje međunarodne zajednice u vreme sankcija protiv SRJ devedesetih, a koji su završili u privatnim džepovima, zasad nema jasnu koncepciju. Osim stvaranja neke vrste „makedonskog DOS-a“ i rušenja Gruevskog i Ahmetija. Ali, i pored toga što još nije počela u praksi, saradnja nekadašnja dva ljuta protivnika, koji su jedan o drugome izrekli sijaset teških uvreda, već ima veliki broj protivnika na obe strane.
Ako se tome doda da se Crvenkovski prethodno udružio i sa svojim glavnim političkim protivnikom u prvih 15 godina makedonske nezavisnosti, Ljubčom Georgijevskim i njegovom desnom, VMRO–Narodnom partijom (čije pristalice vole da kažu da su pripadnici „originalnog“ VMRO-DPMNE koji je kasnije „deformisao“ Gruevski), i da će njegovom, pre svega levičarskom glasačkom telu biti teško objasniti brojne probugarske nastupe nekadašnjeg „Vojvode“, pred liderom socijaldemokrata je izvanredno težak zadatak: da sanira sopstvenu partiju, da zadrži oko sebe sve „izbeglice“ iz nje koji su minulih godina formirali „fijaker-partije“, da se čvršće privije uz opozicionu koaliciju i, nažalost, marginalne liberalne demokrate i male etničke partije, i konačno, da se izbori za podršku neizbežnog međunarodnog faktora.
SVI PROTIV GRUEVSKOG: Na domaćem planu, još će teže biti odobrovoljiti na iskrenu saradnju sa Tačijem, koji je još uvek na „crnoj listi“ SAD, nekadašnje pripadnike bezbednosnih snaga u konfliktima 2001, okupljene u partiji „Dostoinstvo“, ili članove partije eksministra Ljubeta Boškoskog (koji se spasao haške optužnice iz perioda konflikta, ali je sada u makedonskom zatvoru u koga su ga zbog „nezakonitog finansiranja kampanje“, posle krajnje kontroverznog hapšenja i suđenja, smestili njegovi dojučerašnji obožavaoci iz VMRO-DPMNE), koji svi od reda o 2001, o Ohridskom sporazumu i o makedonsko-albanskim odnosima imaju drastično drugačije poglede nego Crvenkovskog. A o Tačiju i da ne govorimo.
Zato opoziciona akcija „Svi protiv Gruevskog“ može da ima izglede na uspeh jedino ako premijer nastavi da igra sam protiv sebe. Provladini mediji su već najavili da će sudbina Boškoskog na jesen zadesiti i osnivača VMRO-DPMNE, Georgijevskog. Tim povodom, na mitingu u Ohridu, Crvenkovski je potencirao da ni eventualno hapšenje Georgijevskog neće rasturiti koaliciju: „Ako produže sa politički motivisanim hapšenjima i procesima u Makedoniji, to je dopunski motiv da se ujedine svi koji se zalažu za demokratiju i pravnu državu.“
Pred izbore, DUI ističe da „Petrol koalicija“ ima za cilj samo „da naruši princip dvojne većine koji garantuje demokratija konsenzusa“, i da nijedna predizborna koalicija neće uspeti da pobedi Ahmetija jer „građani Albanci cene demokratske vrednosti koje je ustanovila DUI“, a VMRO-DPMNE tvrdi da je formiranje koalicije „samo proizvod ličnih ambicija Crvenkovskog i Tačija“. „Crvenkovski je već izbačen sa političke scene, ali odbija da primi tu informaciju, pa će morati da pretrpi još nekoliko poraza dok ozbiljno ne shvati poruku građana. Narod je sebi vratio državu kada je isterao Crvenkovskog sa vlasti, ali on to još ne shvata“, izjavio je optimistički premijer Gruevski.
Ipak, iako su DUI i VMRO-DPMNE pronašli zajedničke tačke za opstanak njihove saradnje, međuetničko i međupartijsko nepoverenje je ogromno. Zato je i otvoreno pitanje koliko je opravdana arogancija u nastupima premijera Gruevskog? Novi testovi krhkih makedonsko-albanskih odnosa tek slede, i na lokalnim izborima (posebno izbor gradonačelnika Kičeva, gde će sevati međuetničke varnice), ali i na predstojećem suđenju za monstruozni uskršnji zločin, petostruko ubistvo kod Smiljkovskog jezera, čija su istraga i pritvorena lica, kao i ceo slučaj odjednom, jednostavno „iščezli“ iz medija.
Još veći izazov za aktuelnu vlast biće zastrašujuća ekonomska situacija. Izveštaj Gruevskog o prvoj godini rada njegove najnovije vlade neki novinari su prokomentarisali pitanjem: da li Gruevski živi u istoj državi Makedoniji? Gruevski je, naime, govorio o 470 započetih i 380 završenih projekata, najavio otvaranje novih 6000 radnih mesta i investicije od 200 miliona evra, dok je nerealizovane projekte branio nepredviđenim okolnostima („svi smo mi živi ljudi“) i svetskom ekonomskom krizom, koja se odrazila i na Makedoniju. Obrazlažući pak zašto Makedonija jedina u regionu nema ni kilometar izgrađenog auto-puta, premijer je nonšalantno izjavio da 99 procenata građana Makedonije auto-putevima putuje samo nekoliko puta u godini! „Međutim, onim lokalnim i regionalnim putevima u koje smo dosta uložili, ljudi putuju svakog dana, najmanje po dva puta, odlazak i dolazak, nekad i više od toga“, istakao je premijer.
I dok opozicija optužuje da je prema izveštaju Svetske banke Makedonija jedan od rekordera po izvozu stanovništva i da je zemlju napustilo preko pola miliona građana, izgleda da Makedonce ipak ne napuštaju nada i vera. Prema studiji Galup internešenela „Religioznost i ateizam“, građani Makedonije su najreligiozniji u Evropi i četvrti u svetu, tako da im, izgleda, sigurno ostaje da se krste ili da klanjaju, jednostavno, da od Boga očekuju lepše sutra.
