Za „Vreme“ iz Rima
Prvi talas socijalnih nemira protiv „tehničke“ vlade Marija Montija i njegovog plana spasavanja italijanske ekonomije počeo je krajem prošle nedelje. Mnogi posmatrači bili su prilično iznenađeni što je restriktivni zakon o budžetu koji je donela prva vlada posle Berluskonija do sada naišao na malobrojne proteste, uprkos novim porezima i žrtvama koje se traže od stanovništva.
Taksisti su se prvi usprotivili društvenom konsenzusu koji postoji od formiranja nove vlade pre dva meseca. U petak 13. januara stotine besnih taksista protestovalo je ispred palate Kiđi, glavne zgrade italijanske vlade u centru Rima. Odlučili su da štrajkuju protiv mogućnosti otvaranja tržišta dozvola za taksiste – jedne od mnogih mera „liberalizacije“ koje Vlada želi da uvede. Divlji (nezakoniti) štrajk bez prethodnog upozorenja počeo je u Rimu gde je bilo skoro nemoguće naći taksi tokom vikenda i proširio se na druge gradove poput Milana i Napulja. Vlada je odlučila da uputi sindikatima taksista poziv na sastanak pokušavajući da ublaži protest koji bi mogao da parališe najveće italijanske gradove. Taksisti su zakazali štrajk širom zemlje za 23. januar. Štrajkom prete i udruženja advokata koji bi mogli da blokiraju sva suđenja. I sektori poput farmaceutskog, maloprodajnog, zatim lokalne javne službe mogli bi da stupe u štrajk.
Talas protesta odmah nakon najtrezvenijih božićnih praznika u Italiji poslednjih decenija izazvao je nacrt zakona koji je trebalo da označi početak takozvane „Faze 2“ Montijeve Vlade. Nakon zakona o budžetu čiji je cilj da suzbije rastući deficit i uveri berze u finansijsku stabilnost Italije, Monti je najavio drugu fazu čija bi srž trebalo da bude niz liberalnih zakona. Ovo bi po Montijevom mišljenju trebalo da dâ podsticaj stagnirajućoj privredi Italije i da obezbedi određeni nivo privrednog rasta, što je po Montiju jedino trajno rešenje za ekonomske probleme Italije.
KOLIKO JE JAK MONTI: Međutim, još nije sasvim jasno šta Vlada tačno planira. Nacrt zakona obuhvata sve, od poreza do distribucije goriva, od novih normi za profesionalna udruženja do dužeg radnog vremena prodavnica i ukidanje „sezone rasprodaja“: prodavnice će moći da ponude artikle na rasprodaji i van tradicionalnih rasprodaja u januaru i julu.
Teško je reći da obični Italijani vide ove mere kao prioritetne. Nakon što su prihvatili restriktivni zakon o budžetu koji je podigao starosnu granicu za odlazak u penziju i uveo poreze koji su ukinuti za vreme Berluskonijevog mandata, velika većina javnog mnjenja očekivala je nešto više i drugačije od vlade koju čine univerzitetski profesori i iskusni „tehničari“ iz javnog sektora. Pitanje je stoga da li je Monti previše slab da zada udarac prominentnijim sektorima (poput banaka ili osiguravajućih kompanija na primer) ili samo pokušava da kupi još vremena, čeka da stekne veću političku moć pre nego što krene tamo gde je pravi novac.
U međuvremenu, Vlada je započela kampanju protiv utaje poreza: s jedne strane na televiziji je prikazano kako italijanska finansijska policija vrši pretres u luksuznim odmaralištima poput Kortine d’Ampeco, popularnom skijalištu u Alpima, i u trgovačkim ulicama u centru Rima i Milana. S druge strane, Vlada je pokrenula reklamnu kampanju da ohrabri Italijane (koji su posle Grka drugi po najvećoj stopi utaje poreza u EU) da plaćaju porez. Ideja kampanje je da se promeni slika koju je Berluskoni kreirao u proteklih dvadesetak godina: slika da je porez teret i da je neki stepen utaje poreza prihvatljiv i čak preporučljiv.
Dok su taksisti okupirali trg ispred palate Kiđi, američka agencija za određivanje kreditnog rejtinga S&P objavljuje novo snižavanje kreditnog rejtinga Italije.
Zbog ove odluke S&P odmah je skočila kamata italijanskih u odnosu na nemačke dugoročne državne obveznice i ponovo prešla prag od 500 baznih poena. Glasovi koji podržavaju stvaranje nove evropske kreditne agencije postali su jači i ovo pitanje će verovatno biti na dnevnom redu trilateralnog sastanka Montija, nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija zakazanog za 20. januar u Rimu. Deset dana kasnije održaće se novi sastanak Saveta Evropske unije na kom se očekuje da će biti predstavljene razvojne mere koje Monti traži da se odobre još od kad je prihvatio da predvodi izvršnu vlast.
ZBUNJENE PARTIJE: Posle pada Berluskonija ponovo ujedinjeni sindikati prete generalnim štrajkom ako Monti ne poboljša stanje radničke klase. Na Montijevu sreću, stranačka scena je zbunjenija nego ikad. Berluskonijeva partija Narod slobode i Demokratska stranka podržavaju vladu, baš kao i manja Hrišćansko demokratska partija. I partija Narod slobode i Demokratska stranka suočavaju se sa unutrašnjim sukobima koji se dešavaju delimično zbog pozicioniranja figura na internoj šahovskoj tabli za naredne izbore. Glavni protivnik Montijevog tima, Severna liga (nekada Berluskonijev verni koalicioni partner), takođe je razdirana u unutarstranačkim sukobima.
Zbog pometnje na političkoj sceni, talas socijalnih protesta koje predvode taksisti verovatno će morati da pronađe drugačiji put do centra zbivanja, ako Montijev tim ne pronađe uverljiv argument da uveri javno mnjenje da će nakon kratkog vremena svaki građanin imati koristi od onoga što njegova vlada radi. Italijani su siti obećanja i vlada bivšeg evropskog komesara mogla bi da se suoči sa posledicama dubokog besa koji tinja već duže vremena.
Sa engleskog prevela Aleksandra Đerić
