Poslanik radosti i milosti

Svetske kladionice su mu davale šanse otprilike upola manje nego kolika je u ovom trenutku kvota na Iran za pobedu nad Argentinom na predstojećem svetskom fudbalskom prvenstvu. Nedavno je izveštač CNN-a iz Rima opisao trenutak kada je 13. marta 2013. čuo ime novog pape: „‘Ko?’, bila je moja prva reakcija. Pogledao sam oko sebe potpuno zbunjen. Kamerman je slegnuo ramenima, baš kao i producent. Ostali oko nas, sa izuzetkom jedne starije Engleskinje, bili su jednako sluđeni.“ Bilo je to veliko iznenađenje za sve i svetska senzacija kada se Horhe Mario Bergoljo pojavio na balkonu bazilike Svetog Petra. Nekoliko nedelja pre toga papa Benedikt XVI se posve neočekivano povukao. Poslednji put pre njega to je uradio papa Grgur XII pre nekih 600 godina.

Devet meseci kasnije papa Franja je svetska zvezda. Pre nepunih godinu dana bilo je nezamislivo da bi poglavar Rimokatoličke crkve mogao na Tviteru da bude proglašen za najuticajnijeg svetskog lidera, najpopularniju osobu na internetu i ličnost godine u izboru magazina „Tajm“. Postao je miljenik medija. Šta god da kaže ili uradi, puni naslovne strane novina.

Jedno od objašnjenja novinara magazina „Tajm“ zašto je izabran za ličnost godine glasilo je: „On grli one koje vi ne biste ni pogledali.“

Šta je zaista harizmatični papa Franja uradio za nepunu godinu? Ne prestaje da govori o siromaštvu i nužnosti da se pomogne onima kojima je to zaista potrebno. U ophođenju sa ljudima je prirodan, spontan, topao. Vidi se kako lako ostvaruje kontakt i kako ostavlja utisak ljudskosti na sagovornike. Jednom rečju, veruju mu i blizak im je.

Papa pokazuje kako papska služba može da izgleda. Sudeći po onome što se čuje, živi skromno, kao i kada je bio kardinal u Argentini. U situaciji kada je limburški biskup smenjen zbog miliona i miliona evra koje je trošio za rezidenciju, a italijanska štampa još pre godinu i po pisala o luksuzu u kojem žive pojedini biskupi, papa Franja je osveženje – ne samo za Rimokatoličku crkvu.

Što se tiče većih promena, verovatno da će ih biti manje nego što to očekuje liberalna javnost, ali dovoljno da konzervativci strepe. Teško da će papa Franja menjati učenje Crkve, ali sigurno je da menja odnos Crkve prema čoveku. Ako se priča o abortusu, on će biti protiv, ali će govoriti o patnji kroz koju prolazi žena koja se reši da prekine trudnoću. Kada je reč o homoseksualcima kazaće: „Kada Bog pogleda u osobu koja je gej, prihvata li on postojanje te osobe s ljubavlju ili je odbacuje? Mi moramo uvek da gledamo na to kakva je neko osoba.“ U prvom zvaničnom dokumentu koji je objavio, „Radost Jevanđelja“, reči koje se odnose na radost ima oko stotinka, milost se pominje više od trideset puta, homoseksualnost nijednom, abortus jednom.

Papa Franja pokrenuo je i proveru poslova Vatikanske banke, spominje reformu rimske Kurije. Dokle se stiglo, krije se iza zatvorenih vrata Vatikana. Često govori o potrebi da se, iako je papa, savetuje sa drugima i da su odluke donesene u takvom duhu najbolje. Spominje i promenu same papske službe. Rimokatolička crkva govori o „Franja efektu“, odnosno o povećanju broja vernika koji dolaze na mise.

Jednom je izjavio da prva reforma mora da bude promena stava crkve. I prva reforma je uspela. Sada treba biti mudar i voditi Crkvu dalje tako da se zalog koji je papa Franja u prvim mesecima stekao ne troši uzalud. Zaostalih problema, što se talože godinama, podosta je i čekaju da dođu na red.

Kada je njegov prethodnik Benedikt XVI izabran za papu, kazao je da je imao osećaj da se giljotina spušta na njega. Papa Franja je rekao da nije ni sanjao da će sledeći Božić dočekati na Trgu Svetog Petra, ali da je, kako je broj glasova u njegovu korist rastao, ostao potpuno miran. „Taj mir je još uvek tu, smatram da je to božji dar“, izjavio je u intervjuu datom pre nekoliko dana.