Pomilovanje na biralištima

Kada je gradonačelnik Navodarija Nikolae Matej izašao iz zatvora, među svojim biračima nikada nije bio popularniji. Iza rešetaka je završio jer je bio optužen za sumnjive poslove sa gradskim zemljištem i pokušaj podmićivanja policajca.

„Smrt bih lakše podneo“, izjavio je Matej, opisujući vreme provedeno u zatvoru. „Teško je pomiriti se sa poniženjima.“ Na slobodi ga je sačekala slavljenička atmosfera. Pozdravljao se sa sugrađanima i zastajao da se fotografiše. Ponovo je bio u Navodariju, mestu koje krasi pozlaćena skulptura lava, njegove omiljene životinje.

Na rumunskoj obali Crnog mora proticao je vreo julski dan. Na fudbalskom terenu je postavljen zabavni park. Grad je proslavljao svoj praznik, jednu sedmicu pre gradonačelnikovog rođendana. Niko se ne bi bunio ni da se te dve proslave spoje u jednu. „On nam je kao otac“, izjavio je pred kamerama lokalne TV stanice jedan stariji muškarac za vreme protesta povodom njegovog hapšenja prošle godine. „On je duša našeg grada.“ Matej je zvezda proslave. Na pozornici je velikim slovima ispisano njegovo ime. Umetnici koji nastupaju lično mu zahvaljuju na gostoprimstvu. Kada govori za sebe da je „car“ Navodarija, kao što je dokumentovano u sudskim spisima, ne može se sa sigurnošću reći da li se samo šali.

Matej izgleda prilično mladoliko. Gusta kosa tek počinje da mu sedi na slepoočnicama. Neumorno se pozdravlja sa poštovaocima koji prilaze, a uvek izvijene obrve daju njegovom licu izraz brižnosti. On pripada novoj vrsti rumunskih lidera koji optužbe za korupciju uspevaju da iskoriste za uvećavanje ličnog političkog kapitala.

SUZE NAVODARIJSKOG CARA: Zahvaljujući podršci Evropske unije rumunski tužioci zaduženi za borbu protiv korupcije beleže spektakularne uspehe. Njihov najveći trofej je skalp bivšeg premijera Adriana Nastasea.

Međutim, pokazalo se da su mete nižeg političkog ranga tvrd orah. Izgleda da se na nivou gradskih odbora i opštinskih skupština optužbe za korupciju tumače kao dobra preporuka za političku karijeru, a ne kao njen kraj. Širom zemlje mnogi gradonačelnici su završili pred sudom ili čak u zatvoru, da bi potom bili pomilovani na biralištima. Njihovo opstajanje u politici otkriva paradoks u kampanji EU za unapređenje praksi upravljanja u novopriključenim zemljama članicama. Političari koriste kontrolu nad lokalnim institucijama – kao i duboko ukorenjeno nepoverenje u organe centralnih vlasti – da optužbe preokrenu u sopstvenu korist.

Sve se to videlo na julskoj proslavi u Navodariju. Pali se noćna rasveta. Vlasnici vašarskih štandova sa hranom raspaljuju vatru. Matej hoda između roštilja obavijen oblakom dima dok se blicevi kamera odbijaju o njegovo belo odelo. Zastaje da oproba snagu na bokserskoj vreći. Posle udarca u vreću mnogi prilaze da mu čestitaju.

Matej je uhapšen u novembru 2012. godine, nekoliko meseci nakon što je po drugi put izabran za gradonačelnika. Hiljadu ljudi se okupilo da protestuju zbog njegovog hapšenja, sa transparentima na kojima je pisalo: „Hoćemo gradonačelnika“ i „Vratite nam našeg čoveka, vratite nam život“.

Tužilaštvo je na osnovu snimaka, na kojima se vidi kako Matej podmićuje policajca u obližnjoj Konstanci, podiglo optužnicu u kojoj se kaže da je gradonačelnik ponudio policajcu dve parcele u vrednosti od 13.000 evra. Zauzvrat je tražio da bude izuzet iz nekoliko tekućih krivičnih istraga.

Matej je negirao optužbe za pokušaj podmićivanja. Advokati odbrane su uglavnom govorili o ogromnoj popularnosti koju uživa kao gradonačelnik. To nije pokolebalo sudije, pa mu je određeno zadržavanje u istražnom zatvoru, gde je proveo pet meseci. Kada su ga po izlasku iz zatvora okružili sugrađani koji ga i dalje podržavaju, car Navodarija je zaplakao. Sačekalo ga je više ljudi nego kada je pobedio na izborima.

APSOLUTNA VLAST: Dok suđenje traje, Matej nastavlja da obavlja službene dužnosti. Presuda se očekuje sledeće godine. Ako bude proglašen krivim, mogao bi biti osuđen na zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina. U slučaju njegove sprečenosti, dužnosti gradonačelnika će obavljati njegov zamenik, kao i za vreme nedavnog boravka u istražnom zatvoru. Bilo da bude proglašen krivim ili oslobođen, njegova politička karijera na duži rok neće biti ugrožena. I dalje je neverovatno popularan u svom gradu, bez protivkandidata na vidiku. Kada je ponovo izabran 2012. godine, dobio je 70 odsto glasova.

Vlast koju ima u ovom gradu gotovo je apsolutna. U gradskom veću se nalaze predstavnici četiri stranke koji su u periodu od januara do početka septembra 2013 – što je period koji je Matej proveo u zatvoru – doneli 114 odluka. Sve odluke su donete jednoglasno.

Matej je oniži čovek, brzih pokreta. U službenoj kancelariji pali sveću, krsti se nekoliko puta i seda na kauč. U razgovoru ne pokazuje oprez koji bi se mogao očekivati od političara i rado se hvali svojim autoritetom. Usput daje oduška preziru koji oseća prema rumunskom pravosuđu i navodnoj hipokriziji politika koje EU sprovodi. „Zar mislite da na zapadu nisu grešili? Pa kako bi inače napredovali?“

Matej je započeo karijeru kao preduzetnik, uvozeći robu iz Turske posle pada komunizma 1989. godine. Njegovo poslovno carstvo je raslo u magacinu u kojem se trgovalo svim i svačim, od farmerki do mašinskih delova. „Nikada nikog nisam prevario i niko nije prevario mene“, govori uz smeh. „I prilično sam zaradio“, kaže, dovoljno „da počne da deli sa ljudima iz svoje zajednice“, te da je „besmisleno to što misle da su svi poslovni ljudi lopovi“ i da je njegovo bogatstvo doprinelo rastu lokalne ekonomije.

NIJE ŽIRAFA, NEGO LAV: Pre nego što je komunistički diktator Nikolae Čaušesku započeo kampanju industrijalizacije obale Crnog mora, mesto Navodari je bilo malo ribarsko selo. Danas je to grad sa skoro 40.000 stanovnika čija ekonomija uglavnom zavisi od obližnje rafinerije nafte.

Tragovi Matejevog mandata su najuočljiviji u javnim prostorima. Glavna ulica je ukrašena skulpturama sirena u boji zlata. Nedaleko od sivih blokova komunističkih stambenih solitera sada se uzdižu pseudoklasicistički stubovi. Radnici gradske čistoće vredno čiste između veštačkih stabala od metala i plastike. Na njihovim majicama je ispisano ime gradonačelnika. Živopisno osvetljene fontane i trgovi ukrašeni su skulpturama raznih životinja – delifini iz kojih teče voda, paunovi raširenih repova, masivni slonovi.

Svu tu menažeriju od metala i kamena nadgledaju sveprisutne figure lava, simbola gradonačelnikovog autoriteta. Čak i u prostorijama gradskog veća se nalazi kolekcija minijaturnih lavova, smeštena između ikona i telefonskih imenika. Gradonačelnik uz osmeh priznaje svoje divljenje kralju džungle. Nije se zadovoljio samo skulpturama, nego je nabavio i dva živa lava iz privatnog zoološkog vrta. Smestio ih je u veliki kavez na svom imanju. Njihova rika se daleko čuje.

Matej je jedan od najbogatijih biznismena u gradu i sponzor lokalnog fudbalskog tima. Njegov humanitarni rad uvek uključuje i elemente estrade. U poslednje dve godine je iz budžeta kancelarije gradonačelnika platio račune za struju za oko 6000 domaćinstava. Za raspodelu novca je organizovao mesečnu nagradnu igru. Za Božić i Uskrs hiljade siromašnih porodica dobijaju pakete u kojima se nalaze kokoška, nekoliko jaja i ulje – što se takođe finansira iz budžeta gradonačelnika. Prošle godine je, takođe, više nego udvostručio plaćanja iz gradskog budžeta za religijske usluge. Popularan je među vernicima i kod pravoslavnog sveštenstva. Vole ga i na lokalnom radiju i TV stanici, koji su u vlasništvu kompanije registrovane na njegovo ime.

FONTANE, SKULPTURE, A TEK ASFALT: Problemi koje Matej ima sa sudskim organima kod sugrađana izazivaju samo simpatije. Optužbe za malverzacije gradonačelnika nisu ništa novo u Navodariju. Matejev prethodnik i protivkandidat na izborima 2012. godine, Tudorel Kalapod, takođe je bio optužen za korupciju, nakon čega se povukao iz politike.

Konstantin Balačanu, penzionisani fabrički radnik, kaže da u njegovom gradu nikada nije bilo bolje. „Pogledajte ovaj asfalt“, kaže on, pokazujući sveže asfaltiran put. „Niko drugi ne bi postigao sve ono što je naš gradonačelnik uradio. Zato je svima žao zbog problema koje ima.“

Laura i Julija, dve mlade majke koje nisu želele da kažu i svoja prezimena, potvrdile su da bi oprostile gradonačelniku čak i ako bi se pokazalo da je kriv. „Svi političari kradu“, kaže Laura, kao da se to podrazumeva. Julija se slaže.

Mnogi Rumuni instinktivno osećaju naklonost prema lokalnom gradonačelniku koji privlači pažnju tužilaštva. Podrška koja se pruža funkcionerima optuženim za korupciju odraz je nepoverenja u državne institucije koje seže u prošlost do epohe komunizma. Čaušeskuova diktatura je bila brutalna, ali u osnovi disfunkcionalna. Da bi zaobišli državu, Rumuni su morali da razvijaju lične kontakte sa lokalnim birokratama. Za građane kojima je bila potrebna medicinska nega ili zaposlenje jedan mig prijateljski raspoloženog funkcionera značio je više od svih zvaničnih garancija države.

Vintila Mihajlesku, profesor antropologije u Bukureštu, objasnio je da se simpatije Rumuna i dalje usmeravaju na sličan način, svrstavanjem uz lokalne gradonačelnike, a protiv države. „Ako ja generalno ne verujem institucijama, onda ne mogu verovati ni da su te institucije u stanju da odrede šta je ispravno, a šta pogrešno“, kaže on, objašnjavajući kako mnogi ljudi ovde razmišljaju. „Zato ću poverenje pokloniti onima u čiju vrednost verujem.“

ZATVOR KAO ODSKOČNA DASKA: Širom Rumunije političari su uspešno koristili istrage koje se vode protiv njih zbog korupcije da učvrste svoj položaj ili da započnu političku karijeru. Dan Dijakonesku, voditelj poznate senzacionalističke TV emisije, uhapšen je 2010. godine pod optužbom da je pokušao da uceni lokalnog funkcionera. Kada je izašao iz zatvora objavio je da će osnovati novu političku stranku.

Sudski postupak još traje, a njegova stranka je, u međuvremenu, postala treća najjača stranka u rumunskom parlamentu. Na poslednjim izborima je osvojila 14 odsto glasova. Kampanja stranke počiva na populističkoj platformi i obećanju da će svakom stanovniku Rumunije isplatiti po 20.000 evra kada ponovo nacionalizuju domaću industriju.

„Stranke ne bi ni bilo da me nisu uhapsili“, kaže Dijakonesku. „To hapšenje nije bilo samo korisno – ono je bilo odlučujuće.“ Sada se priprema za predsedničke izbore planirane za sledeću godinu. „Nadam se da će nepravda koju sam pretrpeo ojačati moje pozicije“, kaže on.

U Konstanci, poznatom turističkom odredištu i luci na obali Crnog mora, gradonačelnik Radu Mazare se nalazi pod istragom zbog prodaje zemlje u priobalnom pojasu ispod cene, čime je navodno oštetio državu za 114 miliona evra.

Kada se pojavio na televiziji da bi porekao optužbe, Mazare je obukao vojničku uniformu i stavio na glavu crvenu beretku. Objasnio je da je to uniforma u kojoj će povesti „rat“ protiv tužilaca. Ovaj teatralni gradonačelnik – koji se već fotografisao u nacističkoj uniformi i odori sultana – osvojio je na izborima održanim u leto 2012. godine svoj četvrti uzastopni mandat sa 62 odsto dobijenih glasova.

Izvan sudnice optuženi političari se predstavljaju kao ljudi iz naroda i žrtve lova na veštice. Oni koji im pružaju podršku upravo tako ih i vide. Protesti koji su počeli kada je uhapšen gradonačelnik Matej u Navodariju zapravo su repriza sličnih demonstracija u mestima Krajova i Baja Mare, 2010. godine, u znak podrške lokalnim gradonačelnicima koji su u međuvremenu osuđeni za korupciju.

Čak ni zatvorska kazna ne predstavlja prepreku za reizbor. Gradonačelnik grada Žilava, Adrijan Mladin, i gradonačelnik Magurele, Dumitru Ruse, ponovo su izabrani na svoje funkcije dok su se nalazili u pritvoru zbog optužbi za korupciju. Obojica su na polaganje zakletve stigli u policijskoj pratnji koja ih je odmah potom vratila u zatvor.

Gradonačelnik Mirča Gutau je dobio titulu počasnog građanina grada Ramniku Valčea nakon što je proglašen krivim za korupciju.

Parlament koji je izabran prošle godine proglašen je za najkorumpiraniji u istoriji Rumunije. Od 588 poslanika njih dvadeset se nalazi pod istragom zbog zloupotreba položaja, a dvojica su već osuđeni.

RUMUNSKI NESALOMIVI: Nacionalna agencija za borbu protiv korupcije, u Rumuniji poznata pod skraćenicom DNA, osnovana je 2005. godine. U to vreme Bukurešt je pokušavao da uveri Brisel u ozbiljnost svojih namera da se obračuna sa hroničnom korupcijom – što je bio jedan od glavnih uslova za ulazak u Evropsku uniju. DNA radi pod pokroviteljstvom Vrhovnog suda, ali uživa veliku slobodu i ima široka ovlašćenja – uključujući pravo da prisluškuje osumnjičene i da koristi sopstvenu policijsku jedinicu, što je čini nezavisnom od Ministarstva unutrašnjih poslova.

Agencija se ubrzo dokazala otvaranjem istrage protiv bivšeg premijera Nastasea zbog zloupotrebe javnih fondova. Agencija je stekla mnogo neprijatelja u redovima političke elite, ali iz Brisela su stizale samo reči hvale. Godine 2012. DNA je podigla optužnice protiv 25 gradonačelnika, osam zamenika gradonačelnika i četiri člana parlamenta. Rad agencije je rezultirao okrivljujućim presudama za 743 ljudi samo tokom prošle godine – dvostruko više nego prethodne. Oko 90 odsto slučajeva okončanih 2012. godine završilo se donošenjem okrivljujućih presuda.

Među osuđenima se nalaze dva člana parlamenta, jedan ministar, devet gradonačelnika i tri zamenika gradonačelnika. Bivši premijer Nastase takođe je osuđen prošle godine. Kada je policija došla da ga privede, pokušao je da izvrši samoubistvo pucajući sebi u vrat. Ipak, preživeo je i zatvorili su ga.

Sedište agencije nalazi se u Bukureštu. Iz kancelarije na prvom spratu glavni istražitelj Nistor Kalin vidi sivu zgradu parlamenta u kojoj sede mnogi od ljudi koji su predmet interesovanja njegove agencije. Istrage koje DNA vodi protiv političara on poredi sa lovom na krupnu divljač. Na primedbe nekih Rumuna da njegova agencija ruši ugled zemlje time što razotkriva slučajeve korupcije on odgovara smehom: „To je kao u onom vicu kada tašta sleti s puta u skupim kolima, pa čovek ne zna da li treba da se raduje zato što tašte više nema ili da plače zbog kola“, kaže u šali. Po njegovom mišljenju, kritičari rada agencije su oni koji plaču za kolima.

Tužioci iz DNA su ponosni na procenat pravosnažnih okrivljujućih presuda. Ne tiče ih se šta se dalje događa sa karijerama osuđenih političara. „Problem je u obrazovanju i shvatanjima rumunskog društva koje toleriše korupciju“, kaže Kalin.

POZIVI NA LINČ: Danijel Morar, sudija ustavnog suda koji se proslavio kao neumorni i neumoljivi šef DNA, kaže da protesti u znak podrške korumpiranim liderima mogu vređati moralno osećanje građanstva, ali za tužioce nemaju nikakvog značaja. „Svi treba da znaju da gomila ne može vršiti pravdu, bez obzira na to koliko se ljudi okupilo na protestima“, kaže on. „Pravdu vrše ljudi kojima je to posao.“

Ako se ima u vidu prošlost Rumunije, opstajanje DNA predstavlja veće iznenađenje nego politička vitalnost ljudi koji se nalaze na meti njihovih istraga. Stručnjaci za pravosuđe kažu da agencija duguje svoje postojanje jedinstvenom spletu okolnosti u prethodnoj deceniji, kada su rumunski lideri bili spremni na sve da bi ispunili kriterijume za ulazak u Evropsku uniju.

Monika Makovej, bivša ministarka pravde koja je nadzirala formiranje DNA, kaže da istinske reforme često nalažu političarima da donose odluke koje se kose sa njihovim interesima. „To je moguće jedino u fazi pristupanja Evropskoj uniji ili NATO paktu“, kaže ona.

Od ulaska u EU 2007. godine, Rumunija više nije toliko motivisana da se bori protiv korupcije. Političari su pokušavali da utiču na DNA i zastraše istražitelje, a partijski mediji su napadali i klevetali ljude iz agencije. U izveštaju Evropske komisije iz januara 2013. godine kaže se da su tužioci nadležni za borbu protiv korupcije izloženi „medijskim napadima koji se graniče sa linčom“.

Monika Makovej, koja je sada članica Evropskog parlamenta, kaže da bi situacija mogla biti i gora. Rumunski političari se trude da potkopaju poverenje javnosti u DNA, jer to je sve što mogu. I dalje ne mogu direktno da utiču na rad agencije ili pokušaju da je ukinu, a da time ne poremete odnose sa Evropskom unijom, kaže ona.

Činjenica da Brisel nastavlja da prati sprovođenje reformi u Rumuniji i objavljuje godišnje izveštaje o napredovanju daje agenciji izvesnu prednost u odnosu na vladu, kaže Laura Stefan, bivša direktorka u Ministarstvu pravde i sadašnja savetnica Evropske komisije. „Srećna okolnost je to što su zakoni protiv korupcije doneti pre priključenja EU. Mislim da to danas ne bi bilo moguće.“

…I NJEGOV CAR: Gradonačelnik Nikolae Matej u svom zoološkom vrtu

U ZNAKU LAVA: Razglednice iz »neoklasicističkog« Navodarija