Politička arheologija

Za „Vreme“ iz Jerusalima

Mobilni telefon na severozapadu, privezak za ključeve na jugoistoku. Drugi mobilni telefon na jugozapadu, a na severoistoku, ka Tel Avivu, držač za papir. Meir Margalit je na podu svoje kancelarije na prvom spratu zgrade 4 u opštinskom kompleksu Jerusalima razvio veliku mapu grada. Zid Starog grada je udaljen svega nekoliko minuta hodom, iza poslednjih kuća susedstva Moraša.

„Je l’ u redu da pričamo na španskom?“, pita Margalit, koji potiče iz porodice Jevreja iz Argentine. Margalit je član Mereca, leve stranke koja privlači i izraelske Arape i Jevreje. On je jedan od tri levičara od ukupno 31 člana Saveta jerusalimskih opština: „Nas je troje protiv njih 28 – ne možemo mnogo da učinimo“, kaže. On je takođe član Izraelskog komiteta protiv rušenja kuća (Israeli Commettee Against House Demolitions, ICAHD), jedne od najaktivnijih organizacija takozvanog Kampa mira, labave mreže izraelskog pokreta društvenih i političkih organizacija koje se protive nastavku okupacije palestinske teritorije. ICAHD poseduje najpreciznije informacije o jerusalimskoj urbanoj i političkoj transformaciji, od kuće do kuće, od imena do imena, od rušenja do rušenja.

U tom smislu, karta je pravo blago. „Ova linija je granica jerusalimske opštine“, kaže Margalit. „Ova druga linija je Zid razdvajanja, koji je izgrađen ili je u izgradnji; ovo je Zelena linija, a ove zvezdice su tačke na kojima postoji veliki pritisak da se izbaci palestinska populacija.“ Njihova imena s vremena na vreme nađu put do svetskih medija: Šeik Jarah, Vadi Joz ili Silvan pomenu se kad god izraelski buldožer izvrši naredbu za rušenje koja neizbežno pogađa palestinske kuće.

NEPRIHVATLJIVO: Evropska unija i Bela kuća protestovale su zbog deložacija i uništavanja kuća: „Neprihvatljivo“, rekao je Brisel, „Provokacija“, ponovio je Vašington. Pojedini predstavnici EU u Jerusalimu čak su se usudili da posete palestinske porodice koje su nedavno izbačene u Šeik Jarahu. „Izraelski pritisak da se ‘pojevreji’ Jerusalim deluje na dva načina“, objašnjava Margalit svojim argentinskim naglaskom. „Na jednoj strani imamo rastuća naselja i nove gradove izvan Zelene linije oko Istočnog Jerusalima; na drugoj strani, postoji sve veći pritisak da se izbace palestinski stanovnici iz područja između tih novih gradova i Starog grada.“

Glavna linija ovog pritiska sa dvostrukom oštricom je, manje ili više, duž linije novog transportnog sistema, površine za metro-voz koji seče Zapadni Jerusalim, penje se na Kalatrava most, sledi put za Jafu i prolazi kraj zida Starog grada, a onda seče Istočni Jerusalim da bi stigao do nekih novih gradova iza Zelene linije.

Pisgat Ze’ev, Gilo, Neve Jakov tako će biti integrisani u novi Veliki Jerusalim čije su granice šire čak i od ionako uvećanih opština. Sa palestinskom zemljom obuhvaćenom Zidom razdvajanja, ovo područje doseže do kuća u Vitlejemu na jugu i Ramale, privremenog „glavnog grada“ Palestinskih nacionalnih vlasti na severu.

ANEKSIJA: Između područja E1 na istoku koje se širi i palestinske zemlje koju Zid razdvajanja stavlja pod de facto aneksiju Ma’ale Adumim, novog najvećeg grada istočno od Zelene linije, nalazi se usko grlo. Margalit pokazuje prstom baš tu: „Od severa gde zid seče arapski kraj Anata, do juga u blizini jevrejskog naselja Istočni Talpiot, nalazi se najugroženije palestinsko naselje, ono koje okružuje Stari grad.“ Sva imaju istoriju zemljišta sa titulama, manje ili više važne objekte, a naredbe za rušenje i otpor dokumentovani su u izveštajima ICAHD-a i anketama Palestinskog akademskog društva za proučavanje međunarodnih odnosa (PASSIA). Nakon deložacije i rušenja u Šeik Jarahu u proleće i leto 2009, sledeća takva tačka će verovatno biti Bustan, područje u arapskoj četvrti Silvan.

Pod šatorom uz glavni put nalazi se „kancelarija“ Odbora Silvana. Naredbe za rušenje s pečatom Opštine Jerusalima zalepljene su na drvene table zajedno sa starim fotografijama Silvana iz 40-ih godina i detaljnim mapama oblasti koja je ugrožena. Posmatrano iz satelita, Bustan izgleda kao oblast u obliku kapi čiju zapadnu ivicu dodiruje ono što se u Izraelu zove „Davidov grad“. To je područje južno od Starog grada, u kom su izraelski arheolozi otkrili najstarije naseobine Jerusalima. Naziv „Davidov grad“ nije istorijski gledano u potpunosti odgovarajući, budući da je jevrejski kralj čija se zvezda pojavljuje na izraelskoj zastavi pokorio tada već cvatući grad.

Ali iz političke perspektive sasvim je primereno, ako je stav bio da se veliča i osvetli samo osvajanje. Logika naloga za rušenje na tablama u Bustanu je upravo ovo: umesto 85 palestinskih zgrada, u kojima živi oko 1500 ljudi, izraelske vlasti žele da uspostave arheološki park koji će biti nekakav nastavak Davidovog grada.

„Mi ne možemo prihvatiti da će ruševine naših domove postati turističke atrakcije“, kaže jedna od članica Odbora Silvana. Pod improvizovanim šatorom na velikom panou stoji natpis na engleskom, arapskom i hebrejskom jeziku: „Nikada nećemo napustiti naše kuće“. Slogan okružuje stablo sa dubokim korenima: „Moja porodica živi ovde 400 godina“, kaže Mohamed, čovek od oko 50 godina čija kuća se nalazi na popisu za rušenje. „Pošto vlasti nisu mogle da pronađu bolji izgovor, smislile su tu ideju o arheološkom parku. Iskopavanja mogu da počnu, a zatim, ako procene da iskopine ne vrede, mogu da odluče da ovu oblast ipak izgrade. Tada ćemo mi već biti na nekom drugom mestu.“

OPRAVDANI STRAH: Ovaj čovek ima razloga za strah. U drugom delu Velikog Jerusalima priča je manje ili više slična. Brdo Har Homa ispred palestinskog grada Vitlejema bilo je poznato po svojim šumama. Zemlja je pripadala palestinskim porodicama iz Vitlejema, Beit Jala i Jerusalima, a bilo je i nekoliko parcela grčke pravoslavne crkve. Posle 1967, kada su izraelski vojnici zauzeli brdo tokom Šestodnevnog rata, vlada je odlučila da to brdo postane „zelena površina“ i zabranila izgradnju. Devedesetih godina vlada se predomislila, i na mestu gde je bila šuma sada je novi grad još uvek poluprazan i u izgradnji, gde hiljade Jevreja čeka svoje kuće. Nekoliko metara južno od Har Homa nalazi se deo novog kružnog puta koji će povezivati ova naselja sa istočnim Talpiotom i sa Starim gradom. Kružni put, baš kao i novi transportni sistem, deo je projekta koji će integrisati Veliki Jerusalim.

Arheologija je političko pitanje svuda u gradu. U samom centru Jerusalima, u oblasti zapadnog zida i Haram aš Šarifa (jevrejskog hrama), gde su muslimanska sveta mesta Al Aksa džamija i Omarova džamija, nalazi se još jedna potencijalno eksplozivna tačka. Prošle su godine kada su turisti počeli da ulaze u tunel paralelan sa zapadnim zidom, ostatak Drugog hrama, podignutog od rimskih legija ’70. godine. Taj tunel je mesto susreta za ortodoksne Jevreje koji se tu okupljaju radi molitve i izučavanja Tore i Talmuda. Ogromna čelična vrata pregrađuju oblast otvorenu za turiste i zaklanjaju pogled na arheološke radove iza njih. Prema Palestincima, iskopavanja predstavljaju rizik za stabilnost Haram aš Šarifa. Salad Ra’ed, vođa severnog ogranka islamskog pokreta (muslimanskog verskog pokreta popularnog među arapsko-izraelskim građanima), otvoreno je optužio izraelsku vladu da ima plan koji će dovesti do propadanja džamije. Njihova mesta bi mogao da preotme Treći hram, kako kaže Ra’ed.

SUMNJIV PLAN: Margalit se veoma uozbiljio: „Nemam elemenata da kažem da li su ove optužbe osnovane ili ne. Ali mogu da kažem tri stvari o tome. Pre svega, nijedan od mojih prijatelja koji su nadležni za arheologiju ne zna koji se radovi obavljaju tamo. Drugo, kada smo mi posetili iskopine, shvatili smo da ih tamo ima mnogo više nego što izraelska vlada javno priznaje. Treće, vrlo je sumnjivo da vlasti u Izraelu ne dopuštaju nijednom nezavisnom telu, čak ni UNESCO-u, da uđe u ovu oblast. Možemo dodati i četvrti element. Iskopine su povezane sa organizacijom Ateret Kohanim, i mi svi znamo koji je njihov plan.“

Ateret Kohanim je jevrejska organizacija osnovana 1978. sa jasnom idejom ponovnog naseljavanja Jevreja u Starom gradu. U muslimanskoj oblasti unutar Starog grada naseljenici koji su članovi Ateret Kohanima kupuju palestinsku imovinu ili je okupiraju koristeći njihove zgrade. „Mora da bude jasno da je proces kolonizacije u Jerusalimu trodimenzionalan“, kaže Margalit. „Na zemlji, sa ekspanzijom jevrejske imovine, ispod zemlje, sa iskopinama, i iznad zemlje, na krovovima Starog grada, gde se nalaze prolazi koji povezuju doseljeničke kuće i zgrade.“

Nisu svi doseljenici tu iz političkih razloga. „Nije potpuno tačna tvrdnja da je zbog toga 180.000 doseljenika u Jerusalimu i još 300.000 na Zapadnoj obali“, objašnjava Margalit. „Ogromna većina ljudi koji žive u Ma’ale Adumimu, Gilu ili Pisgat Ze’evu – da pomenem samo najveće gradove – tu su zato što su kuće jeftinije i zato što izraelska vlada nudi hipotekarne i druge olakšice ljudima koji se tamo sele. Ako bi ovi ljudi, većinom mladi parovi ili osobe sa niskim primanjima, mogli sebi da priušte kuću u zapadnom Jerusalimu ili u Tel Avivu, ove naseobine bi se ispraznile za nedelju dana. To je pitanje novca, a ne politike.“

IDEOLOŠKI DOSELJENICI: ICAHD procenjuje da u Jerusalimu „ideoloških doseljenika“, onih koji imaju mesijansku viziju budućnosti Izraela, nema više od 5000. u ostatku Zapadne obale može se izbrojati njih oko 100.000. „Doseljenici imaju problem sa radnom snagom“, dodaje Margalit. „Mnogo graničnih oblasti na Zapadnoj obali uopšte nije naseljeno. Tamo ima nekoliko kontejnera, zastava, kamera za nadzor i čuvar, i to je to.“

Problem je u finansijskoj pomoći koju izraelska vlada daje doseljenicima i za naseobine. „Mi ne znamo koliko novca njima ide“, kaže Margalit. „Zato što finansijski mehanizam uopšte nije transparentan.“ Novac za naseobine zapravo se krije u nekoliko budžetskih stavki, a drugi deo dolazi iz inostranstva, pogotovo Amerike, gde mnogo jevrejskih organizacija promoviše doseljavanje. Procene izraelske finansijske pomoći naseobinama su zanimljive. U izveštaju iz 2008. „Teret okupacije“, izraelsko udruženje Adva centar dalo je neke brojke. Od 1967. do 2003. izraelska država je investirala u naseobine devet milijardi evra više nego što je upotrebljeno za izgradnju istog broja kuća i puteva unutar Zelene linije. Delimično iseljavanje sa Zapadne obale moglo bi koštati još oko 10 milijardi evra, bez uzimanja u obzir novih gradova oko Jerusalima. S obzirom na sumu novca koju međunarodna zajednica daje Palestincima i uz troškove moguće Treće Intifade, koja se sprema unutar okupirane teritorije, to i nije veliki račun. „Prisiljavanje izraelske vlade da zaustavi finansijsku pomoć naseobinama i da nakon toga omogući ljudima da se iz njih isele može biti urađeno čak i bez daljeg ekonomskog opterećenja donatora ovih oblasti“, rekao je Margalit.

Kada bi zamislili da postoji mogućnost da se sa političkim i ekonomskim sporazumima ovi novi gradovi i doseljenici isprazne i prepuste Palestincima, rešili bi njihov problem prenaseljenosti. Magičnim gumenim štapićem linija Zida razdvajanja mogla bi da se izbriše sa mape neke zemlje po kojoj se slobodno ide.