Pogled iz Izraela: Ovaj rat je jezivo drugačiji od drugih

U petak, 13. juna, rasplamsao se do sada neviđenom žestinom stari sukob na Bliskom Istoku – rat između arhineprijatelja Izreala i Irana. Broj civilnih žrtava i porušenih objekata raste gotovo iz sata u sat.

Izraelci, navikli na oružane sukobe i stalnu ratnu opasnost, ovih dana ipak doživljavaju sasvim novo ratno iskustvo.

Počasni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikolić kaže da su restriktivne mere koje je uvela tamošnja pozadinska komanda najoštrije još od Prvog zalivskog rata 1991. godine.

„One u sebi sadrže strogu zabranu okupljanja građana. Ne održava se nastava od obdaništa do univerzitetskih klupa, zaposleni ne idu na radna mesta, osim jednog malog broja koja su kategorizovana kao neophodna. To sve dodatno opterećuje atmosferu u društvu koja je u mnogo čemu opterećena ovim događajima u protekla četiri dana, odnosno od napada na Iran”, govori za „Vreme“ Nikolić.

Ono što je takođe ne samo nesvakidašnje, nego se desilo prvi put u istoriji Izraela, je ovoliki broj dana potpuno i hermetično zatvorenog neba za civilni vazdušni saobraćaj.

„Sva tri izraelska međunarodna aerodroma su zatvorena, a posebno je neuobičajeno da i sve četiri izraelske avio-kompanije takođe ne saobraćaju, tako da za civilne putnike zapravo ne postoji mogućnost normalnog saobraćaja”, kaže Nikolić.

Zatvoren vazdušni saobraćaj otežava i evakuaciju ljudi.

Foto: AP Photo/Baz Ratner

Evakuacija stranih državljana

Neke zemlje, a među njima i Srbija, počele su evakuaciju svojih državljana. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (MSP) saopštilo je da je u ponedeljak (16. jun) evakuisano 12 ljudi, a da ih se 80 prijavilo za evakuaciju.

U Izraelu živi oko 2.500 državljana Srbije.

„Velika većina njih su rezidenti Izraela, dvojni državljani, ljudi kojima je težište života u Izraelu, naši državljani jevrejskog porekla. Većini njih je uz Izrael i oni nisu zainteresovani za evakuaciju. Videli ste i pomenute brojke koliko se ljudi prijavilo za evakuaciju, to nedvosmisleno govori o stavu tih ljudi”, objašnjava Nikolić.

Manji broj državljana Srbije u Izraelu je na doktorskim, postdoktorskim studijama ili su sportisti, sportski radnici, učesnici seminara, turisti koji su se našli u zemlji kada je počeo novi sukob.

Vlada Srbije je formirala Krizni štab za evakuaciju građana Srbije iz Izraela i Irana.

Kojim putem se ljudi evakuišu, s obzirom na to da je vazdušni saobraćaj zatvoren, zasad nije poznato.

Nikolić apeluje na sve one koji su u ovom trenutku u Izraelu i žele da budu evakuisani, da prate uputstva ambasade i ministarstva i da ne preduzimaju samostalne korake.

„Recimo, korišćenje drumskih graničnih prelaza koje nije organizovano, koje nije pod okriljem kompetentnih organizacija, tj ustanova, može da bude veoma opasno”, kaže Nikolić.

Put od najgušće naseljenog urbanog dela Izraela, a to je telavivski konglomerat Dan, do severnog graničnog prelaza sa Jordanom u ovim vremenima kada nema mnogo saobraćaja na autoputevima, može da traje dva i po sata, a put do južnog graničnog prelaza oko četiri sata.

„Za ta dva i po ili četiri sata može nekoliko puta da dođe do uzbune. Veoma je važno da sve bude prema uputstvima MSP-a i da se organizuje onako kako to rade dve zemlje, bez bilo kakve proizvoljnosti, nego striktno, temeljno, ozbiljno, jer se radi o bezbednosti građana”, napominje Nikolić.

Foto: AP Photo/Baz Ratner

Generacije navikle na skloništa

Već 34 godine Beograđanka Ela Ninić Krstić živi u Izraelu. Iako je svedočila svim ratovima na ovom području u poslednje više od tri i po decenije, dešavanja poslednjih dana opisuje kao drugačija i do sada neviđena.

„Ovakvih razmera razaranja nije bilo ni u ratu 2006. godine, niti u pojedinačnim sukobima. Mislim da ovako nije bilo od 1991. godine kada je Irak napao Izrael”, govori Ninić Krstić za „Vreme“.

Četvrti dan rata provodi radeći iz stana, a tokom prethodne noći i dana nekoliko puta je silazila u sklonište. Kaže, bar tri puta dnevno.

Dok razgovaramo s njom, počelo je novo raketiranje.

O tome kada treba da idu u sklonište, Izraelci dobijaju obaveštenja putem mobilnih telefona.

„Moramo stalno da slušamo vesti, budemo uz mobilne telefone kad dođe do vazdušne opasnosti, 10 minuta pre nego što će doći do uzbune stiže da se ljudi pripreme kako bi stigli do skloništa. Neko ima skloništa u zgradi, neko u stanu, a starije zgrade i kuće imaju zajednička skloništa. Otvorili su i škole koje imaju skloništa tako da svi koji se nađu na ulici, mogu da utrče”, opisuje ova sociološkinja trenutno svakodnevicu koju proživljava.

Tokom uzbune, silaze u sklonište stepenicama, a ne liftom. Ljudi uglavnom ne paniče, ali nije prijatno, kaže Ela.

Kada napad prođe, potrebno je da sačekaju poruku da mogu da napuste sklonište, kako bi bili bezbedni.

„Veoma je važno da se nakon nekoliko minuta posle eksplozije ostane u skloništu, jer postoje razni geleri. Čak i ako se uhvate rakete, padaju delovi, to su balističke rakete koje u sebi imaju pola tone municije”, pojašnjava sagovornica „Vremena”.

Porukama dobijaju obaveštenja i kada je bezbedno da budu napolju.

Odlazak u skloništa za Izraelce nije nikakva novost, a sagovornica „Vremena” kaže da „sada već postoje čitave generacije koje od rođenja svako malo silaze u skolonište”.

„To je postalo normalno”, dodaje.

Ljudi striktno slušaju komandu i odlaze u skloništa i izlaze po komandi iz njih.

„To je stvar koja nam je usađena kao nešto što spasava živote”, govori Ninić Krstić.

Foto: AP Photo/Baz Ratner

Upotreba balističkih raketa dugog dometa

Iako su najnovija razaranja počela pre četiri dana, Ela kaže da je za Izraelce rat počeo 7. oktobra 2023, kada su pripadnici Hamasa upakli u Izrael i izvršili masakr nad civilnim stanovništvom. Ipak, sada su razaranja drugačija.

„Tokom svih ovih meseci od oktobra 2023. korišćene su rakete manjeg dometa, pa kada pogodi metu, ne sruši pola kvarta. Sada je drugačije”, dodaje.

Ovaj rat izdvaja se i po upotrebi balističkih raketa teških između pola i čitave tone u takozvanim rojevima, pa je rano donositi zaključke o uspešnosti delovanja protivvazdušne odbrane, napominja konzul Aleksandar Nikolić.

„Dodatno opterećenje za ovdašnje stanovništvo naviknuto na cikluse ratnih dejstava, odnosno oružanih delovanja, je da je imajući u vidu težinu i razornu moć balističkih raketa koje su lansirane iz Irana, prerano za zaključke, ali je isto tako neophodno utvrditi uspešnost delovanja protivvazdušne odbrane”, govori Nikolić.

Od oktobra 2023. godine izraelski PVO sistem na čelu sa „Gvozdenom kupolom” obarao je između 93 i 97 procenata projektila ispaljenih na Izrael.

„Ovo je sada nešto sasvim drugo. Posle tri izuzetno teške noći, imali smo jednu koja je bila nešto lakša, kada su iz razloga koji još nije dovoljno poznat, bile lansirane pojedinačne balističke rakete i tu je efikasnost PVO bila neuporedivo veća. Tu se po svemu sudeći radilo o projektilima dometa do 2.000 kilometara i težine između 650 kilograma i jedne tone. Pitanje je šta će se dešavati u narednom periodu, jer smo u toku dana imali jedan udar od 20 raketa istovremeno”, dodaje Nikolić.

Zajedničko svim ovim udarima je da su sve žrtve –  24 poginulih i oko 300 ranjenih – civili.

„U zemlji koja je ovoliko mala kao što je Izrael, veličine 20.770 kvadratnih kilometara, tako gusto i šaroliko naseljena, kada govorimo o etničkoj ili konfesionalnoj pripadnosti, potpuno je jasno da niko ne može da ima sagregacionu kontrolu nad time ko bi mogao da strada. Neizbežon se setim Amosa Oza, velikog izraelskog književnika, koji je jednom prilikom rekao da mu kad-kad nije jasno da li Izrael živi periode mira između ratova ili živi ratove između perioda prekida vatre. Stanje je nažalost takvo”, zaključuje Nikolić.