Pobeda uz pomoć sudija

Za „Vreme“ iz Ljubljane

Slovenačko–hrvatskim odnosima već godinama dominiraju uski interesi vladajućih struktura. Podgrevanje ili rešavanje sporova – graničnog, ali i spora oko nuklearne elektrane Krško i stare štednje štediša Ljubljanske banke – češće je pokušaj da se dobiju politički poeni na lokalnom nivou, nego trajnija politička strategija jedne od država. Kada govorimo o slovenačkoj blokadi hrvatskih pregovora za ulazak u EU, nepokolebljiv stav premijera Slovenije Boruta Pahora prošle jeseni, koji je trebalo da mu donese naklonost i koalicije i opozicije nakon za dlaku dobijenih izbora, ovog se puta ispostavio kao kontraproduktivan i ishitren.

Evropa, naizgled šokirana što Slovenija ucenom želi da rešava bilateralna pitanja, već je pripisivala sukob „balkanizmu“ oba naroda, kada je bivši hrvatski premijer Ivo Sanader svojom ostavkom (i ne sluteći) ponudio slamku spasa svom slovenačkom kolegi. Zamena pregovarača sa hrvatske strane tako je omogućila da Ljubljana elegantno popusti, iako je sada prihvaćeno rešenje, neznatno modifikovano, Francuska predlagala već krajem prošle godine.

PREISPITIVANJE: I dok je Evropi očigledno laknulo, iako je sada lopta opet na njenom terenu i sva nerešena pitanja sa Hrvatskom ne može više prebaciti na pleća komšijama Slovencima, Hrvati su vidljivo zadovoljni dogovorom kakav su i sami predlagali od početka spora, a za Jadranku Kosor i HDZ predstavlja značajan politički uspeh. U Sloveniji, s druge strane, vlada gorak ukus samopreispitivanja, da li im je sve to bilo potrebno i da li su tom desetomesečnom predstavom više dobili ili izgubili, kako na svom ugledu u Evropi tako i na političkom planu.

Novi dogovor, po kome će Hrvatska iz svoje pristupne dokumentacije navodno ukloniti sve dokumente koji prejudiciraju rešenje graničnog spora u i oko Piranskog zaliva, a slovenačka strana deblokirati hrvatske pregovore za EU, trebalo bi da bude potvrđen u oba parlamenta.

Hrvatska premijerka Jadranka Kosor ne očekuje negativan odgovor iz Ljubljane, posebno što je hrvatskom opozicionom lideru Zoranu Milanoviću Brisel jasno stavio do znanja da se uzdrži od eventualne blokade dogovora. Premijer Pahor, s druge strane, ipak ne može biti sasvim siguran da će baš sve koalicione stranke u vladi podržati njegove napore da pokaže dobru volju za rešavanje spora, i da time opere Sloveniji ukaljano ime i udovolji diplomatskim pritiscima Evrope i Amerike.

U svom intervjuu za nacionalnu televiziju on, u pokušajima da dogovor sklopljen u petak predstavi naciji u najboljem svetlu, ističe da je njime Slovenija dobila pismenu potvrdu da će se pregovori o granici nastaviti na osnovu drugog predloga Olija Rena, po kome Slovenija dobija izlaz na otvoreno more. „Slovenija je dobila ono što do sada nije imala – Republika Hrvatska je prihvatila da granično pitanje razume kao deo pregovaračkog procesa. Hrvatska je pismeno potvrdila Evropskoj komisiji da ćemo imati granično rešenje bilo arbitražom ili bilateralnim sporazumom, pre njenog ulaska u EU“, objašnjava Pahor.

U spomenutoj pismenoj potvrdi, odnosno pismu švedskom predsedništvu EU, međutim, Kosorova samo potvrđuje da nijedan dokument u hrvatskim pristupnim pregovorima ne prejudicira konačno rešenje graničnog pitanja, ali ni na koji način ne predviđa povlačenje bilo kakve dokumentacije koja bi eventualno bila sporna za Sloveniju.

RAZLIČITA TUMAČENJA: Predsednik Slovenije Danilo Turk ipak dogovor ocenjuje kao korak u pravom smeru: „Dogovor omogućava državama nastavak pregovora i rešenje graničnog pitanja u budućnosti, a Hrvatskoj omogućava i napredak na putu u Evropsku uniju. Prethodnih meseci je došlo do poboljšanja odnosa, većeg poštovanja i obnove poverenja. Treba raditi na tome da se poverenje i poštovanje prodube, što je neophodno za uspešan nastavak ovog procesa i rešenje drugih nerešenih bilateralnih pitanja.“

Bivši vođa slovenačke pregovaračke grupe Miha Pogačnik je sasvim drugačijeg mišljenja. Među mnogobrojnim glasovima koji upozoravaju da je dogovor za Sloveniju nepovoljan, on naglašava da „će sporni dokumenti ostati deo hrvatskog zakonodavstva i deo pristupne dokumentacije, te s tim i deo evropskog prava“. On smatra da je reč o „blistavoj pobedi hrvatske nad slovenačkom diplomatijom“. „Činjenica je, naime, da je Slovenija prihvatila upravo ono što su Hrvati sve vreme predlagali, a da pri tom nije postigla nikakav napredak. Stvari su se vratile na početak“, ogorčeno dodaje Pogačnik u svojoj izjavi za ljubljanski dnevnik „Delo“. Situaciju slično tumači i hrvatski predsednik Stipe Mesić, koji je u šaljivom tonu premijerki Kosor čestitao „na uspešno poslatom golu u mrežu slovenačkog premijera“.

ZADOVOLJSTVO U BRISELU: Da je rešenje još uvek na klimavim nogama, nagoveštavaju i pretnje referendumom stranaka desnice Slovenačke ljudske stranke (SLS) i Slovenačke nacionalne stranke (SNS). Uprkos sumnjama i negativnim reakcijama na slovenačkoj strani, dogovor će najverovatnije ipak biti ratifikovan u oba parlamenta. Ni Evropa ni Amerika, naime, nisu spremne da prihvate drugačiji odgovor. Švedski premijer Fredrik Rajnfelt, trenutno predsedavajući Evropske unije, toplo je pozdravio postignuti sporazum (kao da je on već definitivan) i naglasio da su se premijer Pahor i premijerka Kosor u rešavanju spora poneli kao „evropski“ lideri (Čovek se ne može ne zapitati, šta bi bilo kada ne bi postigli sporazum?!).

Evropski komesar za proširenje Oli Ren zadovoljan je razvojem događaja i nastavak pregovora Evropske unije sa Hrvatskom najavljuje već za drugu polovinu oktobra, a Vašington novonastalu poziciju razume kao najbolju za obe strane i države poziva da primenu dogovora ostvare brzo i u dobrom duhu.

Posle svega ipak je očigledno da je rešavanje do sada otvorenih pitanja među ovim državama zapravo samo odloženo – do neke sledeće prilike. Iako je ulazak Srbije i Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju još daleko, treba li i mi kroz koju godinu da se plašimo slične sudbine ili će Evropa pre ulaska Hrvatske u Uniju, a posle ovog nemilog iskustva, doneti regulativu kojom međusobne svađe i nerešena pitanja „nas Balkanaca“ neće više moći da utiču na tok evropskih integracija potencijalnih budućih članica.