Pobeda Bojka Borisova: Ni hapšenje mu ništa ne može

Partija desnog centra GERB bivšeg premijera Bojka Borisova je pobednik bugarskih parlamentarnih izbora, pokazuju prvi preliminarni rezultati.

GERB je osvojio 25 odsto glasova, što je za oko 10 odsto više od reformističke koalicije stranke Nastavljamo promene i desničarske Demokratske Bugarske.

O specifičnoj političkoj situaciji u Bugarskoj govori podatak da je izlaznost birača iznosila skromnih 38 odsto, nešto više nego u junu.

Konačni rezultati se očekuju u ponedeljak, a ako se preliminarni podaci pokažu kao tačni, Borisov će dobiti mandat za formiranje svoje četvrte vlade, ali će morati da uđe u koaliciju kako bi oformio kabinet.

Mogući novi izbori

Politički analitičari predviđaju da bi i ovi rezultati, koji se ne razlikuju značajno od prethodnih šest izbora održanih u poslednje četiri godine, mogli da dovedu do novog glasanja.

Na poslednjim izborima održanim u junu nije bilo jasnog pobednika, a sedam grupa izabranih u parlament nisu bile u stanju da sastave održivu koaliciju.

Posmatrači sugerišu da će današnje glasanje dovesti do težih pregovora između grupa u parlamentu, posebno pošto se predviđa da će ih biti devet.

Serija neuspešnih izbora imala je ozbiljan uticaj na bugarsku ekonomiju i njenu spoljnu politiku, piše Radio Slobodna Evropa (RSE)

Zemlja rizikuje da izgubi milijarde evra u fondovima EU za oporavak zbog nedostatka reformi.

Potpuna integracija u otvorenu šengensku zonu i pridruživanje evrozoni će verovatno biti dodatno odloženi.

Umor birača

Umor birača i razočaranje u političare stvorili su okruženje u kojem radikalni politički glasovi, potpomognuti široko rasprostranjenim ruskim dezinformacijama, uspešno potkopavaju javnu podršku demokratskom procesu i povećavaju popularnost proruskih i ekstremno desničarskih grupa.

Takve alarmantne signale analitičari dešifruju kao moguće motive partijama sa oba kraja političkog spektra da traže rešenje zasnovano na pragmatičnim kompromisima.

Glavna proruska stranka u Bugarskoj, Vazrazdane, za koju su anketari predviđali da će postati druga po veličini grupa u zakonodavnom telu, očigledno je postigla slabiji rezultat.

Krajnje desničarska, ultranacionalistička i populistička partija zahteva da Bugarska ukine sankcije Rusiji, prestane da pomaže Ukrajini i održi referendum o članstvu u NATO.

Grupa je do sada bila izolovana u parlamentu i nema novih znakova budućeg partnerstva.

Ali u slučaju da glavne stranke u zakonodavnom telu ne uspeju da reše ćorsokak, privlačnost Vazrazdana i drugih sličnih grupa mogla bi se povećati i postaviti prepreke na bugarskom prozapadnom putu.

Sedmi izbori u Bugarskoj u četiri godine

Jučerašnji izbori, sedmi u četiri godine, izazvani su neuspehom bugarskih političkih partija da se dogovore o formiranju koalicione vlade nakon izbora 9. juna.

Bugarskom od 2020. godine upravljaju kratkotrajne vlade. Tada su protesti protiv korupcije pomogli da se okonča koalicija koju je predvodila stranka GERB.

Sada bi GERB trebalo da dobije oko 74 od 240 mandata u parlamentu, dok bi partija Nastavljamo promene imala oko 42, a Preporod oko 36 mesta, pokazalo je istraživanje.

Ko je Bojko Borisov?

Bojko Metodiev Borisov, dosadašnji gradonačelnik Sofije rođen je 13. juna 1959. u mestu Bankja. Između 1982. i 1990. zauzimao je različite položaje u bugarskom Ministarstvu unutrašnjih poslova. Njegova specijalnost je „Protivopožarna tehnika i bezbednost“, s tom temom je diplomirao u Višoj specijalnoj školi. Od 1985. do 1990. je bio predavač na Višem institutu za školovanje oficira (VIPOND). Napisao je disertaciju na temu „Psiho-fizička priprema operativnog sastava“. Od 1982. do 1990. godine radi u različitim službama u protivpožarnoj komandi u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Nezavisno od toga što je radio samo s vatrogascima smatran je dobrim oficirom i unapređivan je.

Od 1978. se bavio aktivno karateom i bio je trener nacionalnog karate tima Bugarske.

Godine 1990. napušta Ministarstvo unutrašnjih poslova, a 1991. osniva firmu za zaštitu „Ipon-1″ koja osigurava poznate ličnosti kao što su Todor Živkov i Simeon Sakskoburgotski.

Od 2001. godine je postavljen za glavnog sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova i dobija čin pukovnika. Godine 2002. ukazom predsednika Georgija Prvanova postaje general-major, a 2004. je stekao čin general-lajtanta.

U bugarskoj Vikipediji se tvrdi da je Borisov u periodu između 1990. i 2000. godine povezivan s problemtičnim licima iz podzemlja, kao što su Mladen Mihalev-Madžo, Rumen Nikolov-Pašata i drugi, koji su povezani sa specijalnim službama i kontrolišu promet narkotika i prostituciju.

Hapšenje i veze sa Jocom Amsterdamom

Bivši premijer Bugarske u tri mandata priveden je 2022. godine u okviru policijske operacije povezane sa istragama kancelarije Eropskog javnog tužioca.

U istoj akciji uhapšeni su i bivši ministar finansija Vladislav Goranov, bivša predsednica Parlamentarne komisije za budžet Menda Stojanova i savetnica Bojka Borisova za medije Sevdalina Arnaudova.

Borisovu se na teret stavljala zloupotreba fondova pomoći Evropske unije.

Međutim sumnjivo trošenje novca nije jedinošto povezuje Borisova sa kriminalnim delatnostima.

Naime, srpski „kontroverzni biznismen“ Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, je 2009. godine na suđenju u Beogradu, zbog optužbi za ubistvo Gorana Marjanovića i Jelene Đorđević, izjavio da je njegov glavni domaćin i zaštitnik tokom višegodišnjeg boravka u Bugarskoj bio upravo Borisov.

„Tamo su me štitili njihov obaveštajni sektor, Bojko Borisov, koji je kasnije postao gradonačelnik Sofije, i Nikolaj Gigov, vlasnik fudbalskog kluba Lokomotiva, sa kojim sam bio vezan biznisom, jer je on bio legalni trgovac oružjem“, rekao je Jocić. S obzirom na to da je Jocić u dvosatnom govoru pominjao i razne druge ljude i događaje, gotovo niko u Srbiji nije obratio pažnju na te reči, ali u Bugarskoj, gde je izborna kampanja upravo počinjala, one su odjeknule kao bomba.

Kako je Vreme tada pisalo, Nikolaj Gigov nije bio sporan: on je odmah priznao da je poznavao Jocića, ali tvrdi da nije znao njegov pravi identitet, te da je sa njim razgovarao samo o fudbalu. Borisov je ogorčeno demantovao bilo kakvu saradnju sa Jocićem ukazujući da je upravo on, kao glavni sekretar bugarske policije, organizovao Jocićevo hapšenje u avgustu 2002. u Sofiji i njegovo izručenje Holandiji.

Protivnici Borisova, međutim, odmah su uočili šansu: već 15. aprila, u bugarskoj skupštini je na inicijativu nezavisne poslanice Marije Kapon, a uz podršku socijalista, formirana komisija sa zadatkom da istraži vezu između Jocića i Borisova. Partije desnice odbile su da uđu u njen sastav, tvrdeći da je reč o providnom političkom triku.

Intervju „Vremenu“

Borisov je demantovao tvrdnje Jocića i u intervjuu „Vremenu“, i istakao da je Joca Amsterdam uhapšen upravo u toku njegovog mandata i da je on među najzaslužnijima za njegovo hapšenje.

„Jocić je uhapšen za vreme mog mandata, i mada je u akciji učestvovalo mnogo ljudi, normalno je što me kao čoveka na rukovodećem položaju smatraju najzaslužnijim za taj uspeh, kao što bi bilo normalno da snosim odgovornost u slučaju neuspeha“, rekao je tada Borisov za „Vreme“.

Dodao je da je Jocić vojnim avionom iz Bugarske prebačen u Holandiju.

„Sve što mogu da kažem jeste da smo postupili po zakonitom zahtevu kolega iz Holandije i da je Jocić na kraju vojnim avionom prebačen u tu zemlju. Time smo ispunili svoju međunarodnu obavezu prema partnerima iz Evropske unije i dokazali da smo odgovorna zemlja“, kazao je Borisov.

Na pitanje, da li je istina da je Jocić naručio njegovo ubistvo, odgvorio je:  „Nadam se da Jocić shvata da u celoj priči ne postoji ništa lično, i da sam isključivo obavljao svoju dužnost. Da je u tom trenutku na mom mestu bio neko drugi, isto bi postupio. Kada su nas Holanđani upozorili na njegovo prisustvo ovde, morali smo da ih shvatimo ozbiljno, s obzirom na krivična dela zbog kojih su ga potraživali i na okolnost da je imao, ako me sećanje ne vara, jedanaest lažnih identiteta. Međutim, nismo našli dokaze da je učinio bilo šta protivzakonito na bugarskoj teritoriji i, koliko mi znamo, ovde se bavio isključivo transferima fudbalera. Sem toga, hteo bih da naglasim da smo sve vreme imali odličnu saradnju sa našim partnerima iz srpskih službi, i da smo sa njima redovno razmenjivali informacije“.

Petnaest godina od tog intervjua, Bojko Borisov se na velika vrata vraća na političku scenu u Bugarskoj. Obećava da će formirati novu vlast i da će zemlju izvući i dugogodišnje političke krize.