Evropska unija uveliko kasni sa usvajanjem sedmogodišnjeg budžeta od 1074 milijarde evra, uz dodatni fond za obnovu od posledica kovida 19 u visini od 750 milijardi evra. Iako je delovalo da je budžet usaglašen na maratonskom julskom samitu njenih lidera, ispostavilo se da su problemi samo „stavljeni pod tepih“.
Najveća prepreka usvajanju budžeta je pitanje uslovljavanja isplata iz budžeta poštovanjem „vladavine prava“ u državama članicama. Odnosno, vlade Poljske i Mađarske smatraju da će novac iz budžeta EU biti korišćen za pritiske kako bi se sprečilo donošenje ili ukidanje nacionalnih propisa pre svega u domenu sudstva, medija ili poštovanja prava LGBT populacije.
DVE GODINE NATEZANJA
Preganjanja oko sedmogodišnjeg budžeta traju još od 2018. godine jer prethodni sastav Evropske komisije nije uspeo da pripremi prihvatljiv nacrt. Pre izbijanja krize izazvane virusom korona, planeri budžeta su imali problem da „pokriju“ rupu od oko 80 milijardi evra koja je nastala izlaskom Velike Britanije iz Unije. Pored pokrivanja rupe, trebalo je pronaći sredstva za nove, ambiciozno zamišljene programe kao što su digitalizacija, „zelena ekonomija“ i slično, uz nastavak finansiranja starih programa (poljoprivreda i strukturni fondovi su glavni korisnici sadašnjeg budžeta).
To je dovelo do velikih sukoba unutar EU – pojedine države su glatko odbile i pomisao da se povećaju kontribucije članica, pa je pokušaj usvajanja budžeta u februaru doživeo fijasko. U međuvremenu je izbila kriza sa kovidom što je povećalo pritisak na članice da se usaglase. Solomonsko rešenje nađeno je u fondu za oporavak od dodatnih 750 milijardi evra; manji deo tih sredstava otići će na „zelenu ekonomiju“, dok su ostali novi programi drastično „skresani“.
Taj fond trebalo bi da se realizuje zaduživanjem EU, prvi put u njenoj istoriji (EU se, za razliku od država članica, do sada finansirala bez deficita i zaduživanja, odnosno koliko para Brisel dobije od članica, toliko može i da potroši). Za to zaduživanje neophodno je da sve države članice daju garancije, što podrazumeva saglasnost njihovih parlamenata.
PREPREKA U EVROPSKOM PARLAMENTU
Nije se još ni prašina slegla posle samita lidera EU, a usledile su brojne kritike iz Evropskog parlamenta. Poslanici nisu dobro prihvatili što se u budžetu prilično štedelo na novim programima, a nisu bili zadovoljni ni nejasnom formulacijom vezanom za „vladavinu prava“. Parlamentarci su tražili budžet u visini od 1300 milijardi evra.
Poslanici takođe insistiraju da se isplate iz budžeta jasno uslove „vladavinom prava“. Nemačka, koja vodi pregovore kao predsedavajuća u EU, predložila je da u konačni tekst uđe vezivanje isplata za konkretna pitanja kao što je borba protiv korupcije (a ne opšte formulacije kao što je „vladavina prava“), uz kriterijum da se isplata može blokirati samo ako to podrži kvalifikovana većina članica (takav predlog ide relativno u prilog Mađarskoj i Poljskoj).
Nemački predlog izazvao je oštru reakciju četiri vodeće parlamentarne grupe u EP, pa su njihovi šefovi objavili otvoreno pismo „upozorenja“ sa porukom da „evropske vrednosti“ nisu na prodaju. U otvorenom pismu oni su postavili tri jasna uslova za usvajanje budžeta. Prvi uslov je da treba da se ustanovi jasan i odlučan mehanizam za utvrđivanje da li se poštuje vladavina prava i da se to utvrđuje odlukama EK, koja može biti povučena samo kvalifikovanom većinom u Evropskom savetu; drugi uslov je da odluka EK treba da se zasniva na godišnjem izveštaju o vladavini prava koji treba da se ustanovi i na nezavisnom panelu stručnjaka za vladavinu prava; treći zahtev je da se ne dozvoli da članice odlože usaglašavanje mehanizma vezivanja prava za isplate iz budžeta za buduće sastanke Evropskog saveta (pošto u ES postoji mogućnost veta svake članice).
KONTRA EVROPSKOG SAVETA
Na prošlonedeljnom zasedanju Evropskog saveta glatko su odbijeni zahtevi evroparlamentaraca za povećanje budžeta. Po rečima Angele Merkel upućenim parlamentu, moguće su samo „tehničke“ izmene. Skeptici doduše tvrde kako se teško može zamisliti da budžet i fond za pomoć, posle usvajanja u 27 parlamenata, „padne“ u Evropskom parlamentu na kraju procedure. U tom slučaju, nastao bi haos u funkcionisanju Unije, pošto bi izrada novog nacrta budžeta i njegovo usvajanje trajalo do proleća. Pri tome, od 1. januara, ako se ne bi usvojio budžet EU, prestalo bi finansiranje najvećeg broja programa, osim spoljnih poslova i poljoprivrede.
SPORNA VLADAVINA PRAVA
Još od 2018. godine vodi se rasprava oko uslovljavanje isplate sredstava „poštovanjem vladavine prava“ u državama članicama. Ne treba velika mudrost da se shvati kako iza toga stoji slabo prikriveni motiv da se neposlušne članice, prvenstveno Mađarska i Poljska, dovedu u „red“. Problemi sa „vladavinom prava“ prisutni su i u Bugarskoj, ali je premijer Borisov svojom poniznom politikom prema Nemačkoj, ali i izbegavanjem nezgodnih tema kao što su odbijanje migranata ili osporavanja LGBT politike uspeo (za sada) da izbegne kritike. Najglasnije za uslovljavanje isplata iz budžeta agituju Holanđani.
JULSKI KOMPROMIS NE DRŽI VODU
Bilo je iluzorno očekivati da će Mađarska i Poljska dopustiti da u konačnoj verziji budžeta ostanu nejasnoće koje se mogu tumačiti na njihovu štetu. Još početkom septembra, Mađari su obavestili Brisel da u njihovom parlamentu neće biti usvojeni potrebni akti ako se bude uslovljavala isplata sredstava.
Nezadovoljni pojačanim pritiskom evroparlamentaraca, Poljaci su početkom oktobra ponovili pretnju. Najmoćniji čovek u Poljskoj, Jaroslav Kačinjski, prošle nedelje je u intervjuu desničarskom dnevniku „Gazeta Polska“ jasno upozorio da će uložiti veto. Kao i Orban, Kačinjski je uporedio ponašanje Brisela sa vladavinom Sovjeta nad Poljskom, dodajući da se „mi nalazimo na pravoj strani istorije i oni koji žele da nam oduzmu suverenitet na osnovu njihovih hirova osuđeni su na propast“.
Bez odluke nacionalnih parlamenata nije moguće usvojiti dodatni budžet od 750 milijardi evra, niti je moguće obezbediti izvore za pokrivanje tog dela budžeta. Poljska može da uloži veto i na proceduralnu odluku Evropskog saveta kojom se usaglašeni budžet prosleđuje na usvajanje EP.
Ta izjava je isprovocirala šefa najveće poslaničke grupe u EP, narodnjaka Vebera, da upita čega se Kačinjski plaši pošto niko ne ucenjuje Poljsku, nego su „građani Evrope“ zabrinuti za vladavinu prava i ne žele da njihov novac ide vladama koje podrivaju nezavisnost sudstva i slobodu medija.
Ako usled blokade iz Poljske i Mađarske ne dođe do usvajanja evropskog budžeta, te države rizikuju da budu prave evropske „parije“. Sa druge strane, ako te države pristanu na uslovljavanje formulacijom „vladavine prava“, koja se teško može precizno formulisati, to će otvoriti prostor evropskim liberalima da ih bombarduju neprestanim zahtevima i da traže promenu čitavog niza zakona i odluka. Za populističke vlasti u obe države ispunjavanje salve zahteva koji bi usledili iz Brisela nije prihvatljivo, pošto bi to dovelo do potpunog debakla u vođenju unutrašnje politike pred sopstvenim biračima.
TVRDO USLOVLJAVANJE HOLANDIJE
Otpor Mađarske i Poljske izaziva veoma negativne reakcije u nizu zapadnih država, najviše u Holandiji. U raspravi pred holandskim parlamentom premijer Mark Rute je postavio retoričko pitanje, od fundamentalnog značaja za budućnost EU: „Da li je moguće da se budžet napravi međuvladinim sporazumom ili je moguće osnovati neku EU bez Mađarske i Poljske?“ Rute je tim pitanjem nagovestio mogućnosti da se „zaobiđe“ veto tih dveju država.
Kada je svojevremeno u jeku grčke krize EU trebalo da odluči o formiranju stabilizacionog fonda, Velika Britanija je uložila veto, tražeći određene ustupke, odnosno labavije vezivanje UK sa EU. Tada su sve ostale države, mimo organa EU zbog veta UK, potpisale specijalan ugovor o pomoći Grčkoj. Takav postupak je u skladu sa evropskim poveljama, koje dozvoljavaju posebno „ugovaranje“ između država kada to nađu za shodno, mimo organa EU.
Poučen primerom veta UK, Rute je „provukao“ tu ideju prilikom rasprave u parlamentu, što dovoljno govori o dubini krize.
ANGELA MERKEL NA POTEZU
Lopta je trenutno u dvorištu Angele Merkel pošto Nemačka predsedava EU. Ona ovih dana obavlja intenzivne konsultacije sa svim zainteresovanim faktorima, a posebno sa Evropskim parlamentom.
U poslednjoj godini svoje političke karijere Angela Merkel mora da „prevaziđe“ velike suprotnosti i nađe zajednički interes kako se sedmogodišnji budžet i fond za obnovu ne bi našli na „ledu“. Prema trenutnom nemačkom predlogu, po svoj prilici će izostati tvrdo vezivanje isplata za „vladavinu prava“, jer bi u tom slučaju Mađarska i Poljska vlada sebi stavile omču oko vrata. Međutim, nije jasno kako će ubediti drugu stranu da to prihvati. Nisu samo evroposlanici problem, već i parlamenti članica, posebno holandski, u kojima su isto velike povike na ponašanje Orbana i Kačinjskog.
Problemi oko budžeta nisu jedini koji muče lidere EU. Na prošlonedeljnom samitu raspravljalo se (i dalje) o Bregzitu. Među liderima nema mnogo poverenja, pa su zamoljeni da „deponuju“ u kutije mobilne telefone pre početka sednice, kako ne bi procureli detalji razgovora. Tu stvari stoje veoma loše, vreme otkucava sve brže, i ukoliko u narednih nekoliko nedelja ne dođe do popuštanja, pre svega od EU, uslediće haotičan „no deal„.
