Rizik se isplatio: spektakl otvaranja 33. letnjih Olimpijskih igara u Parizu je uprkos kiši pred oko 300.000 posmatrača na ulicama zasenio sva otvaranja svih velikih sportskih takmičenja ikada. Francuska je iz rukava izvukla svoju grandioznu kulturu i spojila istoriju sa modernim dobom
Ni svih 45.000 policajaca koji su obezbeđivali jučerašnju ceremoniju otvaranja 33. letnjih Olimpijskih igara u Parizu, nisu mogli da spasu ni učesnike, ni goste, ni oko 300.000 posmastrača na ulicama od – kiše. Rojters je u petak objavio vremensku prognozu za Pariz, koja predviđa jake pljuskove baš u vreme ceremonije, a meteorolozi su vremenske prilike nazvali „katastrofom“.
Paris Olympics Opening CeremonyFoto: Daniel Mullan/Pool Photo via AP
Predsednik Francuske Emanuel Makron je ranije ove godine priznao da postoje planovi B i C u slučaju da pred planirano otvaranje iskrsnu nepremostive prepreke.
Obećan je spektakl
Ovogodišnja ceremonija otvaranja Olimpijskih igara obećava da bude spektakl „par ekselans“, pisao je ranije BBC. To se i ostvarilo, spektakl koji je Pariz priredio bacio je u senku sva prethodna otvaranja svih velikih sportskih događaja ikada.
Paris Olympics Opening CeremonyFoto: AP Photo/Lindsey Wasson
Prvi put u modernoj istoriji Olimpijske igre nisu otvorene na nekom stadionu, već je pozornica bila centar grada. Nacionalne reprezentacije, više od 10.000 sportista, su defilovale na brodovima niz reku Senu, rutom od oko šest kilometara.
Foto: APOlimpijska bakla
U direktnom televizijskom prenosu plovilo se pored najvećih pariskih znamenitosti, među kojima su katedrala Notr Dam, Ajfelova kula i na kraju Trokadero.
Suton za Grad svetlosti
Rečna parada se završila u suton ispred Ajfelovog tornja, što je prizor koji bi trebalo celom svetu da dočara sliku o gradu koji slovi za „grad svetlosti“.
Predsednik Olimpijskih igara Toni Estange je obećao da će tajming učiniti šou „uzvišenijim, sa istinskom poetskom dimenzijom“, prenosi BBC.
Ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara uveličalo je oko 3000 izvođača, uključujući muzičare i oko 400 plesača koji su izvodili svoje tačke na mostovima iznad Sene.
Ideja o ceremoniji
Ideja o ceremoniji na otvorenom stigla je iz Buenos Airesa, gde je direktor Igara Toni Estange 2018. godine video otvaranje Olimpijskih igara mladih na ulicama argentinskog grada. Da tako nešto osmisli i organizuje i u Parizu zadužio je Tijerija Rebula, nekadašnjeg šefa marketinga Er Fransa. Rebulu je na pamet pala Sena 2019. godine kada je šetao pored reke.
Paris Olympics Opening CeremonyFoto: AP Photo/Andy Wong
Iako su policija i njeni sindikati bili protiv ovakve organizacije, Makron je odmah prihvatio ideju i pritisnuo skeptične zvaničnike policije i bezbednosnih službi da omoguće organizaciju.
„Ne želim da znam šta mislite o tome, želim da znam kako to možemo da uradimo“, preneo je Makronove reči izvor blizak francuskom predsedniku, a objavio Rojters.
Makron je ideju obznanio svetu 2021. godine, stavljajući sve pred svršen čin.
Olimpijski plamen iznad Pariza
APTOPIX Paris Olympics Opening CeremonyFoto: AP Photo/Vadim Ghirda
Vrhunac je bio kada su francuski džudista Tedi Riner i legendarna francuska atletičarka Mari-Žoze Perek upalili su Olimpijski plamen prikačen za džinovski balon koji je zatim otplovio u parisku noć.
A ceremonija koja je trajala gotovo četiri sata počela je prikazivanjem snimka u kom je učestvovala čuvena svetska i francuska fudbalska zvezda Zinedin Zidan koji je nosio olimpijsku baklju. Kako je vreme odmicalo, a ceremonija se „zahuktavala“, tako je i kiša padala sve jače.
Paris Olympics Opening CeremonyFoto: Stephanie Lecocq/Pool Photo via AP
Baklju su kroz Pariz, između ostalih, proneli teniska zvezda Rafael Nadal, slavna nekadašnja rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči, američki legendarni sprinter Karl Luis, bivša francuska NBA zvezda Toni Parker, preneo je Glas Amerike (VOA).
Svečano otvaranje je počelo nekoliko sati pošto je sabotaža na brzu TGV železničku mrežu izazvao haos u putovanju širom Francuske i stavio u središte pažnje bezbednosne rizike u trenutku kada su oči sveta uprte u Pariz.
Od Lejdi Gaga do Selion Dion
Na otvaranju je nastupala muzička superzvezda Lejdi Gaga koja je izvela numeru Edit Pijaf, a kraj ceremonije je obeležio i dirljivi nastup kanadske dive Selin Dion na Ajfelovoj kuli, koja je pre dve godine prestala da nastupa u javnosti pošto joj je dijagnostikovana retka autoimuna bolest.
Foto: Clodagh Kilcoyne/Pool Photo via APFoto: Clodagh Kilcoyne/Pool Photo via AP
Moderniju sliku Francuske predstavila je francuska pevačica poreklom iz Malija Aja Nakamura, koja je otpevala neke od svojih najvećih hitova i jednu pesmu Šarla Aznavura, u pratnji hora francuske vojske. Njen nastup publika je ispratila uz ovacije, piše VOA.
„Pozivam sve: sanjajte sa nama. Kao olimpijski sportisti, neka vas inspiriše radost koju samo sport može da nam pruži. Hajde da slavimo olimpijski duh života u miru“, poručio je predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah, govoreći u podnožju Ajfelove kule.
Plesači i nosioci plamena izašli su na krovove Pariza po kiši.
„Kiša me neće sprečiti da navijam na olimpijskim igrama – sport mi je sve i uradila bih sve što je potrebno da ovo gledam“, rekla je agenciji Rojters Flavija Merluci, 20, studentkinja arhitekture.
Mnogo detalja su držani u tajnosti
Ceremonija je obuhvatila mnogo unapred snimljenih trenutaka, uključujući ritmičke zvuke kamenih dleta i testera za drvo i prizore restauracije Notr Dama posle požara 2019.
Mnogi detalji su držani u tajnosti, uključujući i ko će poslednji poneti baklju i upaliti olimpijski plamen povodom početka igara.
Dvojica najtrofejnijih sportista u istoriji olimpijskih igara Majkl Felps i Martin Furkad, otkrili su zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
