Deorbanizacija Mađarske: Ko će biti novi predsednik

Mađarski predsednik ima mahom simbolične dužnosti. Sada Mađarska dobija predsednika koji je po sebi simbol, a čiji izbor ovog utorka (11. avgust) znači simbolički kraj poretka bivšeg premijera Viktora Orbana, koji je Mađarskom vladao 16 godina, piše Dojče vele.

Andraš Baka (73), jedan od najuglednijih mađarskih pravnika i sudija koji je pobedio Orbanovu državu u sporu oko preuređenja pravosuđa, postaće šef države.

Baka će, kako sugeriše njegova biografija, dužnosti obavljati brižljivo. Novi mađarski premijer Peter Mađar i poslanički klub njegove stranke Tisa izričito naglašavaju da mesto predsednika ne žele da popune stranačkim političarem.

Bakina nominacija stoga je i snažan dokaz protiv tvrdnje da novi mađarski predsednik vlade teži samovolji ili gradi novu verziju Orbanovog režima.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TISZA Párt (@tisza.part)

Zašto novi predsednik?

U Mađarskoj predsednika dvotrećinskom većinom bira parlament. Baku je poslanički klub Tise nominovao tek prošle subote (8. avgust).

Žurba oko nominacije i izbora povezana je sa činjenicom da je mađarski parlament imao mesec dana da izabere novog predsednika nakon smene predsednika Tamaša Šuljoka i isteka njegovog mandata sredinom jula.

Zapravo, mađarski predsednik gotovo da nema izvršna ovlašćenja i ne može trajno da ometa rad vlade. Ipak, mađarski premijer smenu Šuljoka, kojeg je iznova nazivao „Orbanovom marionetom“, proglasio je centralnim političkim pitanjem još pre svoje izborne pobede u aprilu.

Jedan od razloga je to što je uspon Mađara i stranke Tisa direktno povezan sa takozvanom aferom pomilovanja pomagača pedofilskih zločinaca.

Foto: AP Photo/Denes Erdos

U toj aferi, tadašnja predsednica Katalin Novak morala je u februaru 2024. da podnese ostavku, a to je bio povod za prve javne nastupe Mađara kao protivnika Orbanove stranke Fides. Mađar je od tada idućeg predsednika Šuljoka neprestano optuživao da je ćutao u mnogim trenucima nepravde Orbanovog režima.

Savest nacije

Iako predsednik nije obavezan da daje javne izjave, neki nosioci te funkcije često su koristili tu mogućnost, pre svega prvi mađarski postkomunistički predsednik Arpad Genc, pisac i antikomunistički otporaš.

Genc je devedesetih neprestano pozivao na poštovanje ljudskih prava i demokratskih pravila. Zbog toga su ga mnogi cenili kao „mađarsku savest“.

To što je Peter Mađar poslednje dve godine tako često zamerao da Šuljok nije uspeo da bude savest nacije, sada će postati merilo za Andraša Baku.

Baka zapravo nije čovek koji diže glas i tek je kasno postao borac. Još 1978. je doktorirao pravne nauke, a potom radio na različitim univerzitetima, delom u inostranstvu, u oblasti uporednog prava.

Nije bio protivnik sistema

Od sredine osamdesetih godina Baka je istraživao sprovođenje ljudskih i manjinskih prava u međunarodnom poređenju. Ovo drugo bilo je već tada važna tema u Mađarskoj, jer su u susednoj Rumuniji diktatora Nikolaja Čaušeskua žestoko kršena prava mađarske manjine.
Ipak, Baka nije bio otvoreni protivnik komunističke diktature. Pripadao je onima koji su u relativno otvorenoj Mađarskoj osamdesetih godina radili na reformama unutar sistema.

Od 1988. Baka je bio aktivan u akademskim sindikalnim inicijativama, koje su u vreme promena u Mađarskoj igrale veliku ulogu. Posle prvih slobodnih izbora, 1990. je kao nestranačka ličnost ušao u parlament na nešto više od godinu dana, preko liste konzervativnog Mađarskog demokratskog foruma. Od 1991. radio je kao sudija Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Godine 2008, nakon dva mandata, Baka se vratio u Mađarsku i izabran je za predsednika Vrhovnog suda. U Mađarskoj je postao prepoznatljiv kada ga je Orbanova vlada 2011, u okviru reforme pravosuđa, pravnim trikom uklonila sa te funkcije – navodno zato što je prethodno kritikovao deo reformskih planova.

Formalno je Vrhovni sud reorganizovan u Kuriju; Bakina funkcija time je prestala da postoji, ali je on ostao sudija. Baka je protiv svoje smene podneo tužbu Evropskom sudu za ljudska prava i dobio spor 2016, ali se nikada nije vratio na funkciju. Naime, najvažniji deo presude, kojom je mađarska država bila obavezana da poništi reformu pravosuđa, nikada nije sproveden.

Nije čovek uličnih protesta

Baka je do kraja ostao kritičar Orbanovog režima, ali je stavove uvek zasnivao na pravnim argumentima – nije bio neko ko organizuje proteste ili izlazi na ulicu. Klub Tise njegovu nominaciju za predsednika obrazložio je ovako:

„Andraš Baka je tokom čitavog dosadašnjeg životnog puta pridavao poseban značaj podeli vlasti i dosledno se zalagao za vladavinu prava i nezavisnost pravosuđa.“

Kako se i očekivalo, predstavnici Orbanove stranke Fides oštro su kritikovali Bakinu nominaciju. Pošto je Šuljokova smena u julu bila nezakonita, ne može postojati ni zakoniti naslednik, glasi njihova argumentacija.

Baki se u krugovima Fidesa i od strane krajnje desne stranke Naša domovina prebacuje i „licemerje“ – konkretno to što prihvata Šuljokovu smenu putem posebnog zakona, dok je upravo takvu praksu osudio u sopstvenom slučaju.

Mnogi komentatori, međutim, ukazuju na bitnu razliku, na primer publicista Gabor Cene u dnevniku Nepsava: „Nekadašnja Bakina smena bila je jedan od bezbrojnih koraka u rušenju vladavine prava. Njegov izbor za predsednika pomaže njenoj obnovi.“

Budimpeštanski institut Politikal kapital ocenjuje da Baka neće imati lak zadatak. „Orbanov režim je ionako dodatno politički ispraznio funkciju predsednika, koja nije opremljena naročito širokim ovlašćenjima. Sada Andraš Baka mora da obnovi ugled predsedničke funkcije. To zahteva pre politički nego pravni rad. Bakine šanse za to ipak su veće nego kod bilo kog drugog predsednika izabranog tokom vladavine Fidesa.“

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.