Okupacija u više slika

(Specijalno za „Vreme“ iz Bagdada)

Al Kaim, pokrajina Anbar na zapadu Iraka, uz granicu sa Sirijom. Prvi odred Treće oklopne konjice okupirao je teritoriju koju su nazvali Divljim zapadom. To je prašnjava, isušena oblast u kojoj vlada bezakonje, s velikim gradovima uz Eufrat. Amerikanci su svakodnevno izloženi napadima tvrdokornih elemenata koji su ranije napadali i pripadnike iračke vojske, i svake noći mogu da čuju odjeke pucnjave koja dopire iz gradova, jer se razne bande i šverceri bore za plen.

Vojnici su napuštenu železničku stanicu preuredili u vojnu bazu. U njoj imaju kantinu u kojoj se dnevno služe tri vrste toplih obroka. Tu su smešteni i „tokovi“ ili taktički operativni centri. Improvizovane kasarne imaju i male vežbaonice, gde vojnici mogu da gledaju satelitske programe na televiziji, da igraju „osvajačke“ društvene igre poput „rizika“ ili da igraju igrice na Sony Play Stationu. U bazi se nalaze i zatvor i rekreativni centar, gde vojnici mogu da koriste bežični internet ili telefon za podizanje morala, kad žele da se jave svojima kući.

Idu u patrole, nadziru granicu i sprečavaju upade švercera ili muškaraca zrelih za vojsku, izvode racije po kućama. Improvizovane eksplozivne naprave (IEN) postavljene su na samo dva kilometra od baze.

Svakodnevno se na patrole otvara vatra iz raketnih bacača ili lakog oružja. Odeljenje za civilne poslove odreda nedavno je izgradilo manji vodovod, bolnička odeljenja, popravilo je puteve, otvorilo kancelariju za zapošljavanje, uspostavilo policiju, carinu i obnovilo lokalnu fabriku fosfata. Oni veruju da su došli u Irak kao oslobodioci i čude se što ih napadaju grupe lojalne Sadamu Huseinu ili sunitski fundamentalisti.

„DRUGI IZVORI„: Komandant odreda potpukovnik Greg Rajli je krajem oktobra zaključio da ima dovoljno dokaza da goni Iračane koji svakodnevno napadaju njegove vojnike. Na zidu kancelarije vise dve mape, jedna se odnosi na grupice povezane s Al Kaidom, i u njoj su ucrtana skloništa i navedeni finansijeri i organizatori. Rajli ne ume da objasni kako zna da svi ti podaci zaista imaju veze s Al Kaidom. „Tako su rekli drugi izvori“, kaže Rajli. Druga mapa odnosi se na pokret otpora koji predvode trojica generala elitne Republikanske garde. Na poternici su ukupno 62 lica. Na zidu pored nalaze se uvećani snimci satelitski gradova na kojima su sumnjive kuće jasno obeležene i numerisane. Takvih lokacija ima ukupno 29, i na njih treba izvršiti prepad kako bi se uništio „nervni sistem otpora“ i eliminisali „oni koji pucaju“. Rajli kaže da će za to upotrebiti sve svoje raspoložive snage, što uključuje 14 tenkova i oko 300 vojnika. U pomoć će im priteći i izvidnički tim za osmatranje meta, agenti OGA, ili Druge vladine agencije, kako se CIA ovde eufemistički naziva, kao i tim ODA (Operational Detachment Alpha), ili specijalne jedinice. Po potrebi im u pomoć može stići izvidnički avion orion ili bespilotna letelica. Plan je da se prvo napadnu kuće vođa i skloništa Al Kaide.

Rajli kaže da će operacija biti veoma „dinamična“, što znači da neće kucati ili zvoniti na vrata. Do jedan posle ponoći oklopna vozila već su bila spremna na pokret, a raspoloženje među vojncima je kao u sportista pred veliku utakmicu. Šalama su jedni drugima podizali moral, dok su im nadređeni davali poslednja uputstva.

MISIJA: „Najteži deo misije biće kada na licu mesta čoveka budemo odvajali od njegove dece“, kaže kapetan Džastin Braun, komandir apača. „Da, to je baš gadno“, dodaje njegov vozač, narednik Bentli. „Ali“, nastavlja Braun, „ako će to mojim momcima omogućiti da ponovo vide svoju decu, to mora da se uradi.“ Zatim su počeli da ćaskaju o fudbalu.

Konvoj je posle pola časa vožnje bez svetala stigao do prve kuće, svetla su najednom zableštala i osvetlila odredište, i tenk je krenuo da probija zid. „Do jaja!“, uzviknuo je Bentli zadovoljno. „Draga, stigao sam!“ „Vojnici su iz ruševine već izvlačili nekolicinu muškaraca koje su bosonoge sproveli. Jedan omanji sredovečni čovek bio je povređen pa je hramao, ali ga je jedan od vojnika uz psovke još snažnije gurnuo napred i podviknuo mu: „Ima da naučiš da lepo hodaš!“

Svaki od muškaraca je zatim morao da kaže svoje ime. Nijedno nije bilo na listi. Jednog su pitali gde žive oficiri. „Tamo dalje putem“, pokazao je. „Pokaži nam!“, naredili su mu, pa su ga gurali pored sebe dok se saplitao, prestravaljen da ga susedi ne vide i kasnije optuže kao cinkaroša. Zastao je pored jedne kuće, ali su vojnici potrčali dalje. „Ne, ne, ovde je“, povikao je narednik vojnicima da se vrate. Upali su u kuću, veliku vilu s vinovom lozom na tremu. Ženama i deci naredili su da posedaju u baštu. Muškarce su polegali po zemlji i naredili im da kažu kako se zovu. Izgleda da su bili na pravom mestu. Jedan mladić je zavapio: „Zatvorite mene na deset godina, samo mi pustite oca!“ Odveli su obojicu a deca su vikala „tata, tata“.

I tako je bilo od kuće do kuće. U nekima su bile samo žene, a i njih su pretresli. Plakari su obijani, madraci prevrtani, stvari pobacane iz fioka. U jednoj kući agentu CIA i vojnicima promakla je slika nasmejanog muškarca okačena na vrata ormana. Sa nje se smešio Udaj, zloglasni sin Sadama Huseina u narodnoj nošnji.

Jedna žena je, dok su joj odvodili muža, glasno proklela vojnike i nazvala ih „Jevrejima i psima“. Kada su vojnici napustili kuću, narednik Braun ih je potapšao po ramenu kao trener svoj tim posle uspešnog poluvremena. Sa velikog imanja vojnici su iz nekoliko kuća odveli sve muškarce, čak i one koji nisu bili na listi. Narednik je objasnio da će oni biti zadržani na ispitivanju, jer možda od njih saznaju još korisnih informacija. Muškarci su zapomagali da imaju decu. U nekoliko kuća vojnici su nežno iz kolevki uzeli bebe i predali ih ženama. Posle obavljenog zadatka, vojnici su se opustili, ne obazirući se na prestravljene žene na travnjaku.

ZASTRAŠIVANjE: Zarobljenici, s rukama vezanim iza leđa i s povezom preko očiju, satima su sedeli u kamionu bez vode. Delovali su preplašeno i zbunjeno. Kad god bi se neki od njih pomerio, vojnik bi ga besno opsovao. Kada se razdanilo, svi su mogli da vide kamion pun zatvorenika. Vojnici su zaustavili dvojicu koji su krenuli na posao, naredili im da legnu, a zatim ih vezali, pretresli korpe s doručkom i ispitivali o osumnjičenima. Jedan od vojnika objašnjavao je kako je važno zastrašiti Iračane i uliti im strah u kosti. „Tako je bolje, u slučaju da kriju nešto.“ Irački policajac stigao je belim džipom na kome je pisalo „policija“. I njemu su naredili da se ne mrda dok se pretres ne završi. Sa spiska od 34-voro ljudi, „apači“ su uhvatili njih 16, ali su priveli još 54-voro njihovih suseda, rođaka ili slučajnih prolaznika. Do pola devet operacija je bila završena i „apači“ su se vratili u bazu. Iz jednog od vozila zatreštala je muzika, AC-DC. „Da im malo podigne raspoloženje posle duge operacije“, kaže kapetan Braun. Duž puta se okupljaju deca i pozdravljaju vojnike. Narednik Bentli im otpozdravlja. Ceo komšiluk se probudio od buke. Jedna devojčica je stala ispred svog oca raširenih ruku i nogu, kao da ga brani od vojnika.

„Trupa bandita“ B zadužena je za osumnjičene pripadnike Al Kaide. Komandant ove jedinice otkrio je slike s likom Bin Ladena, njegovu knjižicu pod nazivom Naš neprijatelj je Amerika, ali i podmazanu pušku i ručni raketni bacač. Iz jedne kuće na koju je izvršen prepad izletela je žena s nekoliko kalašnjikova u naručju. Ova jedinica vratila se u bazu tek u 11 sati pre podne. Uhapsili su 38 muškaraca. Šestorica su bili na listi, trojica su bili rođaci osumnjičenih, a ostali koji su se tu zatekli bili su „vojno sposobni“. Jedan je zatražio od vojnika da ga uhapse tvrdeći da ima važne informacije. Hteo je da to izgleda kao hapšenje, da ga ostali ne bi optužili da je kolaboracionista.

Tu noć zarobljenici su proveli na zemlji, okruženi vojnicima, a čitav kompleks bio je osvetljen jakim svetlom. Jedan oficir se začudio kad ih je video u tolikom broju: „Zar su pohapsili sve muškarce na koje su naišli?“ Pri tom se zapitao: „Da li smo upravo napravili još 300 gnevnih neprijatelja?“ Sledećeg dana 57 zarobljenika odvedeno je u veću bazu na ispitivanje. Među njima je bilo rođaka i suseda osumnjičenih. Nakon tri dana vojnici su išli po zatvorskom krugu uzvikujući „SAD, SAD!“ „Nisu hteli da ućute, pa smo im naredili da pričaju nešto što se i nama sviđa“, objasnio je jedan od stražara uz smeh. Jedan narednik je rekao da će oni koji sada nisu krivi, drugi put biti, nakon ovakvog ponašanja.

Prema rečima američkog vojnog sudije iz organizacije zadužene za uspostavljanje pravosudnog sistema u Iraku, američki vojnici u zarobljeništvu drže najmanje 7000 Iračana. Neki su u pritvoru već šest meseci iz „bezbednosnih razloga“, a pritvor im može biti produžen na još šest meseci. Neki su uhapšeni samo zato što ih je potkazao sused s kojim su bili u svađi. Za njih nema pravne procedure. „Da im sudi vojska, išli bi na vojni sud“, kaže jedan pukovnik. „Ali, naša administracija još raspravlja da li je ovo okupacija ili oslobodilačka borba.“

NEPOUZDANI PODACI: Obaveštajni podaci odeljenja S-2, zaduženog za obaveštajni rad, često su nepouzdani, što frustrira one koji na osnovu njih naređuju akcije hapšenja. Nepoverenje u S-2 naraslo je nakon slučaja Ajub. „Apači“ su krenuli u akciju na osnovu podataka dobijenih od S-2. Tenkovi i oklopna vozila srušili su zid oko Ajubove kuće. Ajub nije odmah poslušao naređnje vojnika, pa su pucali u njega municijom koja ne ubija i ranili ga. Onako krvavog odvukli su ga u sobu i ispitivali pred majkom, ženom i šestoro male dece. Ajubova majka neprekidno je preklinjala vojnike da joj puste sina, na kolenima ljubeći ruku jednom od njih. Ostali vojnici su pretresajući kuću izneli dve vreće dokumenata među kojima je bio i CD sa Sadamovom slikom na kome je pisalo „Sadamovi zločini“. Oni se mogu naći na svakom koraku, ali vojnicima je bilo dovoljno da vide Sadamovu sliku i da pomisle kako su našli dokaz. Ajub je odveden u bazu, ostavljajući za sobom prestravljene i očajne ukućane. Opet je bilo tapšanja po ramenu i opuštanja nakon uspešne akcije, do baze se iz kola orila kantri muzika. Lekar mu je u zatvoru previo ranjenu ruku.

Nekoliko sati kasnije S-2 je uhvatio razgovor drugog Ajuba. „Sranje, nije to taj Ajub“, rekao je jedan oficir S-2. Nevinom ocu šestoro dece nije odmah bilo dozvoljeno da se vrati kući, da bi se pravi Ajub zavarao, ali su mu dozvolili da se javi i svojima kaže da je dobro i da će se uskoro vratiti. U razgovoru koji su ljudi iz S-2 snimili prisluškivanjem, drugi Ajub pominje da mora da stigne na drugi nivo i da mu je za to potrebno još mina. S-2 je analizirao sadržaj i utvrdio da je reč o teroristi koji planira nov napad. Kada su krenuli da ga uhapse, videli su da je drugi Ajub pubertetlija koji je sa svojim drugom telefonom razgovarao o video-igri.

Prikupljanjem ovih informacija bave se ljudi koji ne znaju arapski i ne poznaju Irak niti islamsku kulturu, i umesto da neprijatelje eliminišu, samo ih stvaraju u još većem broju. „Jedan od njih naprosto ne može da sakrije mržnju prema svemu iračkom“, kaže jedan od oficira. „Oni iz obaveštajnog samo čitaju o incidentima, i za njih je sve pretnja. Oni ne poznaju Irak.“