Vojni analitičari i stručnjaci za nuklearnu strategiju ovih dana postavljaju pitanje koje se odavno nije moglo čuti u Vašingtonu: da li američki predsednik Džordž Buš razmatra mogućnost da preventivno upotrebi nuklearno oružje? A odgovori koji slede kreću se od „verovatno ne“ do „nemam komentar“.
Već više decenija, sve do napada na SAD 11. septembra, čak i trunčica mogućnosti da bi neki američki zvaničnik mogao dati makar i dvosmisleno pozitivan odgovor na ovakvo pitanje značila bi da on ima jasne suicidalne tendencije. Međutim, otkad je iz Pentagona u javnost nedavno procurio izveštaj „Nuklearni pregled“ (Nuclear Posture Review), američka i svetska javnost pokušava da odgonetne da li SAD smeraju da se sa neprijateljskim režimima u svetu obračunavaju i nuklearnim oružjem. Analitičari iz Pentagona, koji su izradili poverljivu studiju i dali je predsedniku Bušu na uvid, zalažu se da SAD razviju nuklearno oružje za uništavanje podzemnih pogona koje teroristi ili neprijateljski režimi koriste za izradu zabranjenog hemijskog ili biološkog oružja. Ovakve mete, kaže se u studiji, možda već postoje u Iraku, Iranu, Siriji, Libiji ili Severnoj Koreji, zemljama koje se ionako nalaze na američkoj crnoj listi, otkako ih je predsednik Buš nazvao „osovinama zla“.
PROMENA STRATEGIJE: Od pada Berlinskog zida hladnoratovski nuklearni scenariji potpuno su izgubili smisao i Pentagon pokušava da osmisli potpuno novu strategiju za eventualnu upotrebu nuklearnog naoružanja. Već sama reč „upotreba“ ukazuje da se strategija suštinski menja jer je njenu okosnicu činila upravo filozofija po kojoj su dve tadašnje supersile u bipolarnom svetu jedna drugu mogle da drže u ravnoteži straha. Novi stratezi sada manje razmišljaju o ravnoteži, a više o strahu koji ostaje iz nedorečenosti pomenute studije Pentagona, a američkom predsedniku i njegovim saveznicima upravo odgovara da nejasnoća ostane. A sudeći po tome da SAD prete odlučnom vojnom akcijom protiv iračkog predsednika Sadama Huseina, jasno je da ovim zveckanjem nuklearnog oružja američka administracija želi da pojača pritisak na iračkog diktatora koji u podzemnim pogonima možda krije arsenale ništa manje smrtonosnog biološkog i hemijskog oružja.
U studiji se, između ostalog, navodi da „konvencionalna sredstva mogu biti od naročite koristi da bi se smanjile kolateralna šteta i eskalacija“. Ali, odmah se dodaje, „nuklearno oružje može se upotrebiti protiv ciljeva koji su u stanju da odole konvencionalnom napadu (kao što su bunkeri koji se nalaze duboko pod zemljom ili biohemijski pogoni). Iako bi bilo preterano čitati „Nuklearni pregled“ Pentagona kao već gotov recept za neku novu instant doktrinu SAD, ona ipak sadrži obrise buduće zvanične strategije za očuvanje nacionalne bezbednosti. Upravo zato je poverljiva studija uzburkala duhove i analitičare ne samo u SAD već i kod saveznika i izazvala oštre kritike na koje, makar za sada, američka administracija ne želi da odgovara. Zvanični Peking odmah je osudio stavove iznete u studiji nazvavši preokret u strategiji za upotrebu nuklearnog naoružanja „nuklearnom ucenom“, dok se Rusija pita nije li Amerika „izgubila osećaj za stvarnost u svetu u kome žive“.
Oštre kritike čuju se i kod kuće. Među ozbiljnijima je ona koju je nedavno izneo ugledni analitičar američkog instituta Brokings Ivo Dalder: „Tokom celokupne nuklearne ere prvenstveni cilj bio je da se upotreba nuklearnog oružja spreči, a sada se ova politika okrenula naglavačke. Ako su sada vojni stratezi spremni da svaki put kada se suoče s pretnjom razmatraju upotrebu nuklearnog oružja, razlika između nuklearnog i konvencionalnog naoružanja se briše.“ Neki analitičari čak smatraju da je brisanje granice između nuklearnog i konvencionalnog naoružanja opasno i zbog toga što može ohrabriti nerazvijene zemlje sa nuklearnim oružjem da pomisle da je ono vojno upotrebljivo. „Isticanjem korisnosti nuklearnog naoružanja Pentagon navodi druge države da pomisle da bi trebalo da ga nabave, ako ga već nemaju“, kaže za „Njujork tajms“ stručnjak za ova pitanja Robert Noris.
KONVENCIONALNO ILI NUKLEARNO: Istovremeno, izjave američkih zvaničnika doprinose da se magla koja sa nadvila nad značajem izveštaja ne podigne, makar dok ne bude jasniji prvi korak u obračunu sa Sadamom Huseinom. Oni ističu da je Americi neophodno novo nuklearno oružje da bi se uništilo svako tajno podzemno sklonište na svetu gde diktatori mogu nesmetano da ulažu u razvoj zabranjenog oružja. Međutim, kako naglašava pentagonska studija, američki nuklearni arsenal zasnovan je gotovo u potpunosti na potrebama iz doba hladnog rata, kada je Americi bilo važno da svojim protivnicima pokaže da je u stanju da im sravni grad sa zemljom ili uništi nuklearna postrojenja. Ali, teroristi nemaju ni gradove ni nuklearna postrojenja koja se lako uočavaju na satelitima, pa Pentagon uz Bušovu podršku teži da izgradi novo nuklearno oružje koje će biti delotvorno protiv podzemnih skrovišta i čiji bi udarni talas bio snažniji, a radijacija niža. SAD za sada imaju samo jedan tip ovakvog oružja koje može da prodre do podzemnih pogona (gravitaciona bomba B-61 Mod 11), ali njenim dejstvom Pentagon nije sasvim zadovoljan.
„Naravno da nijedan predsednik ne bi upotrebio nuklearno oružje ako posao može da se završi konvencionalnim naoružanjem“, kaže bivši zvaničnik Klintonove administracije. „Pitanje je šta će se desiti ako direktor CIA-e dođe u Ovalni kabinet i kaže: ’Gospodine predsedniče, znamo da duboko ispod planina Tora Bora leže nuklearni ili biohemijski pogoni, ali se oni mogu uništiti samo nuklearnim oružjem’?“
Državni sekretar Kolin Pauel pokušao je da umiri duhove izjavom da SAD ne razmišljaju o preventivnom napadu protiv zemlje koja obećava da sama neće razvijati oružje za masovno uništenje. Ostaje nejasno, međutim, da li će protiv države koja pristupi sporazumu o razoružanju, ali ga kasnije ne bude poštovala (kao na primer Irak) napad biti izveden konvencionalnim ili nuklearnim oružjem…