Novo poglavlje

Za „Vreme“ iz Soluna

Vladi u Atini i novoj vladi u Skoplju bilo je potrebno pola godine intenzivnih pregovora da pronađu rešenje za gotovo tri decenije dug spor oko budućeg imena Bivše jugoslovenske republike Makedonije. Pregovore su do poslednjeg trenutka pratili protesti dela stanovništva na obema stranama. Premijeri Aleksis Cipras i Zoran Zaev pokazali su pritom veliku hladnokrvnost, odlučnost i upornost . Njih dvojica očigledno pripadaju novoj generaciji evropskih i balkanskih političara čiji pogledi nisu uprti u prošlost, već u budućnost.

Na dvadeset stranica „Prespanskog sporazuma“ nije predviđena samo promena imena „BJR Makedonija“ u „Republika Severna Makedonija“, nego i rešavanje čitavog niza pitanja koja su opterećivala i trovala odnose dveju susednih zemalja.

U preambuli sporazuma utvrđuje se tako međusobno poštovanje granica, uzdržavanje od „svake vrste iredentizma i revizionizma“ i „razvijanje prijateljskih odnosa“. Već u prvom članu definiše se ime Severna Makedonija koje će se upotrebljavati po principu „erga omnes“, znači za sve isto, bilo unutar ili van zemlje.

BJR Makedonija se obavezala da u skladu sa sporazumom promeni imena svih svojih državnih institucija ili organa, čak i narodnog pozorišta u Skoplju.

USAGLAŠAVANJE ISTORIJE: Takođe se obavezala da će napustiti ideologiju prisvajanja antičke makedonske istorije i Aleksandra Makedonskog, kojima je godinama kao svojom perjanicom mahao bivši nacionalistički premijer Nikola Gruevski.

Skoplje je prihvatilo i da promeni svoje školske udžbenike, da ukloni sve spomenike koji svojataju starogrčku Makedoniju, ili da postavi ploče sa natpisima koji upućuju na to da se radi o „spomenicima drevne grčke civilizacije, te da su posvećeni prijateljstvu dvaju naroda“.

U Prespanskom sporazumu su opisane razlike između istorijske grčke Makedonije, koja je sa skoro tri miliona stanovnika danas najveća od devet grčkih provincija. Prestonica grčke Makedonije je Solun i ona je geografski identična sa antičkom Makedonijom Aleksandra Velikog i Filipa, te se razlikuje od države koja će se od sada zvati Severna Makedonija, a koja ima drugačije, uglavnom slovenske istorijske reference.

WIN–WIN KOMPROMIS: Državljanstvo građanki i građana Severne Makedonije se definiše kao „makedonsko“ i taj termin će se upisivati u pasošima. Jezik koji su Ujedinjene nacije priznale još 1977. godine zvaće se makedonski, ali sa eksplicitnom naznakom da pripada porodici „južnoslovenskih jezika“ i da nema nikakve veze sa antičkim makedonskim jezikom koji je bio jedan od grčkih dijalekata.

Niz sporazumom obuhvaćenih propisa odnosi se na upotrebu trgovačkih zaštitnih znakova i ISO oznaka, brendova koji u svom nazivu imaju reč „makedonski“. Preduzeća obeju zemalja koja su do sada u svom imenu ili nazivu proizvoda koristile termin „makedonski“ moći će u prvo vreme da nastave da ga koriste, ali će u roku od pet godina pod kontrolom specijalne evropske komisije, koja će biti formirana, morati jasno da definišu o kom se „makedonskom“ proizvodu radi, da li je poreklom iz Grčke ili iz Republike Severne Makedonije.

Mnogi analitičari na obema stranama su ovaj sporazum okarakterisali kao „častan kompromis“, kao win–win situaciju, pošto njime obe strane nešto dobijaju: Atina promenu imena Makedonija u Severna Makedonija erga omnes i sve što uz to ide, a Skoplje ulaznicu u NATO i EU.

REDOSLED POTEZA: Ovaj sporazum, međutim, za grčke nacionaliste, „patriotsku desnicu“ i većinu opozicionih partija predstavlja „izdaju“. Nešto slično se dešava i u BJRM. Pošto ga nacionalisti obeju zemalja označavaju kao „izdajnički“ i „ponižavajući“, tvrde da „poklanja sve drugoj strani“, biće da je po svoj prilici zaista dobar, u korist oba naroda i stabilnosti na Balkanu i u Evropi.

Geopolitička dimenzija ove teme svakako nije zanemarljiva ako se uzme u obzir da je BJRM relativno mala zemlja, ali od velike važnosti za ravnotežu na Balkanu. Cilj ovog sporazuma s jedne strane je normalizacija grčko-makedonskih odnosa, ali sa druge integracija multinacionalne susedne zemlje u NATO i EU kako bi se stabilizovala i krenula putem prosperiteta, demokratije i razvoja.

Čim parlament u Skoplju ratifikuje sporazum, Grčka će poslati pismo u sedište NATO i zatražila da se susednoj zemlji pošalje poziv za pridruženje na samitu koji će se održati 11. jula 2018.

Pre toga, 28. juna, održaće se samit na vrhu EU, na kome će BJR Makedonija dobiti datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji pod imenom Severna Makedonija.

Sledi referendum o promeni imena u BJR Makedoniji i, ukoliko uspe, promena ustava. Ako sve ove procedure budu uspešno završene u roku od šest meseci, sporazum ulazi u grčku skupštinu koja treba da dâ konačno odobrenje. Da bi obezbedio većinu, Ciprasu je potrebna podrška opozicionih poslanika stranaka sa levog centra, pošto je njegov koalicioni partner, mala desničarska partija nezavisnih Grka, jasno dao do znanja da se protivi sporazumu i bilo kakvoj upotrebi imena Makedonija u susednoj zemlji.

I kada grčki parlament, što se očekuje, ratifikuje Prespanski sporazum, to neće biti kraj priče, jer većina građana Grčke i dalje na ovu temu reaguje veoma emotivno, sporazum naziva „lošim, ponižavajućim i izdajničkim“, što je posledica dugogodišnje propagande nacionalističke desnice koja je od svekolike upotrebe naziva „Makedonija“ napravila tabu. Vlade i u Atini i u Skoplju moraju da budu spremne na maratonski proces.

GLASANJE O NEPOVERENJU: Već sami pregovori između Atine i Skoplja izazvali su brojne proteste, naročito u grčkoj Makedoniji, od kojih najveću političku korist za sada ima opoziciona konzervativna Nova Demokratija (ND), koja je na ovom talasu negodovanja znatno popravila svoj rejting.

„Cipras pokušava da podeli Grke i da ujedini Skopljance“, vikao je prethodnih dana vođa ND Kirijakos Micotakis. „Micotakis pokušava da podeli Grke kako bi ujedinio svoju partiju, koja se podelila na tri dela“, odgovorio mu je Cipras.

ND je podnela zahtev za izglasavanje nepoverenja Ciprasovoj vladi u parlamentu, koji je 16. juna 153 od 300 poslanika odbacilo. To znači da uprkos zadovoljavajućem rastu grčke privrede i konstantnom padu nezaposlenosti za Ciprasa situacija nije nimalo jednostavna, jer protiv sebe ima razbuktala „patriotska osećanja“ koja kod ljudi neutrališu snagu logike, posebno na Balkanu.

EVROPSKE POHVALE: Nasuprot tome, skoro sve reakcije međunarodne zajednice i stranih medija na sporazum bile su pozitivne. Neki su išli toliko daleko da Ciprasa i Zaeva predlože za Nobelovu nagradu za mir.

SAD snažno podržava uspeh sporazuma jer želi da Skoplje što pre postane član NATO, a EU da što pre reši sve probleme i nemire na zapadnom Balkanu, kako bi se konačno završio proces integracije balkanskih zemalja.

Zbog toga je i šefica spoljne politike EU Federika Mogerini, koja je prisustvovala potpisivanju sporazuma na Prespanskom jezeru, govorila o „veoma dobrom danu za Balkan i za Evropu“, dok je komesar za proširenje EU Johanes Han govorio o „novim perspektivama za razvoj“ koje se otvaraju u ovom delu Evrope.

Glavni strah Evropljana, posebno Nemaca koji tradicionalno imaju svoje interese na Balkanu, nije toliko uticaj Rusije, koliko agresivna kretanja ekonomskog i geopolitičkog širenja Erdoganove Turske; dok je pre desetak godina Grčka bila najveći investitor u BJR Makedoniji, sada tamo 45 odsto stranih ulaganja dolazi iz Turske.

Grčki ministar inostranih poslova Nikos Kocias, koji je obećao da će posetiti Skoplje tokom leta, na potpisivanju sporazuma je izjavio da je „ovo pobeda snaga rešenja i napretka protiv snaga neodlučnosti i stagnacije. Budućnost je pobedila prošlost!“

Premijer Aleksis Cipras, prvi grčki premijer koji je posetio BJR Makedoniju, na ručku u restoranu na Prespanskom jezeru izjavio je: „Obojca smo ovde da obavimo svoju patriotsku dužnost. Ne sastajemo se da plačemo nad porazima iz prošlosti, nego da zajedno krenemo zajedničkim putem bezbednosti. Naši potpisi danas postavljaju temelje tom putu“, rekao je Cipras.

Sporazum je potpisan u vreme kada Grčka izlazi iz desetogodišnje ekonomske krize, kada se privreda oporavlja, a njen geopolitički položaj na Balkanu i u Istočnom Mediteranu biva sve značajniji. Naročito zbog razvoja Erdoganove Turske, koja je sve nepredvidljivija i nedemokratskija, mnogi u Vašingtonu i Briselu pozitivno gledaju na ovu konstruktivnu akciju grčke spoljne politike u regionu, na koji Zapad načelno gleda kao na prostor nestabilnosti.

Strateški cilj Grčke je da se konačno zatvori „crna rupa“ zapadnog Balkana sa postepenim ulaskom svih njegovih zemalja u NATO i EU. Ako se njegova realizacija do kraja sprovede, Prespanski sporazum će predstavljati „uspešnu priču“ za čitav region i pozitivan primer kako mogu da se prevaziđu problemi i razlike na Balkanu. Rešavanjem višedecenijskog konflikta između Atine i Skoplja, kažu evropski analitičari, Zapad otvara novo diplomatsko poglavlje koje namerava polako da širi u pravcu rešavanja još jednog velikog problema zapadnog Balkana – Kosova.