Najmanje 24 osobe su poginule u izraelskom napadu na džamiju pretvorenu u sklonište u Gazi. Izrael tvrdi da su cilj napada bili pripadnici Hamasa koji su dejstvovali u komandnom centru lociranom u zgradi
Civilna odbrana u Gazi saopštila je da su najmanje 24 osobe poginule, a 93 su ranjene u izraelskom napadu na džamiju pretvorenu u sklonište za raseljene ljude u Deir el-Balahu, u centralnom delu te palestinske teritorije.
Izraelska vojska je saopštila da je ciljala borce palestinske organizacije Hamas.
Portparol Civilne odbrane Mahmud Basal izjavio je da su mnogi ranjeno ljudi ispred ulaza u bolnicu Mučenika Al-Akse u tom gradu, preneo je Frans pres.
U saopštenju izraelske vojske je navedeno da je „izvela precizan udar“ na teroriste Hamasa koji su dejstvovali u komandnom i kontrolnom centru lociranom u zgradi koja je prethodno služila kao džamija Šuahad al-Aksa u region Deir al-Balaha.
Rat u Gazi izazvao je napad Hamasa na jug Izraela 7. oktobra prošle godine, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, većinom civila, a više od 250 talaca je odvodeno u Pojas Gaze.
U izraelskoj ofanzivi u odgovoru na napad poginulo je najmanje 41.285 Palestinaca, većinom civila, po podacima tamošnjeg ministrstva zdravlja objavljenim u subotu. Taj bilans žrtava UN smatraju pouzdanim.
Sukob se širi u regionu
Napad na džamiju dogodio se rano jutros pošto je Izrael bombardovao Liban u subotu gde napada i borce libanskog Hezbolaha i palestinskog Hamasa, navodi Asošijeted pres.
Ta agencija prenosi da su ubijeni u napadu na džamiji muškarci.
Hiljade ljudi u Libanu beže, uključujući palestinske izbeglice jer se sukob širi u regionu, dok se demonstracije održavaju širom sveta uoči godišnjice početka rata u Gazi.
Snažne eksplozije u subotu čule su se oko ponoći i nastavljene su u nedelju pošto je izraelska vojska upozorila stanovnike bejrutskog predgrađa Dahije da se evakuišu.
Na video snimku agencije AP se vidi kako eksplozije osvetljavaju gusto naseljena većinom šiitska predgrađa gde je Hezbolah prisutan.
Prethodnog dana udari su bili sporadični i gotovo stalno su se čuli izviđački dronovi.
Izraelska vojska je potvrdila da izvodi vazdušne udare kraj Bejrutu i da je 30 projektila prešlo iz Libana na izraelsku teritoriju, te da su neki presretnuti.
U udarima je navodno ciljana zgrada kraj puta koji vodi do libanskog međunarodnog aerodroma i još jedna zgrada koju je ranije koristio javni servis Hezbolaha Al-Manar.
Ubrzo potom Hezbolah je saopštio da je uspešno ciljao grupu izraelskih vojnika kraj naselja Manara na severu Izraela.
Ubijen zvaničnik Hamasa
U subotu je u izraelskom napadu na logor Bedavi ubijen zvaničnik vojnog krila Hamasa, njegova supruga i dve ćerke, rekla je ta palestinska ekstremistička organizacija prisutna i u Libanu.
Hamas je kasnije saopštio da je drugi član vojnog krila ubijen u izraelskom udarima u dolini Beka na istoku.
Izrael je ubio nekoliko zvaničnika Hamasa u Libanu od početka rata protiv Hamasa u Gazi i veći deo rukovodstva proiranskog Hezbolaha pošto su borbe naglo eskalirale.
Najmanje 1.400 Libanaca, uključujući civile, zdravstvene radnike i borce Hezbolaha je ubijeno a 1,2 miliona je raseljeno za manje od dve nedelje.
Hezbolah, najjača oružana sila u Libanu, počela je da raketira Izrael gotovo odmah posle napada Hamasa u znak podrške Palestincima, kako je rekla.
Netanjahu: Sramotan zahtev Makrona
Poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona da se uvede ambargo na isporuku oružja Izraelu je sramotan, izjavio je u nedelju izraelski premijer Benjamin Netanjahu.
Danas se Izrael brani na sedam frontova od neprijatelja civilizacije, naveo je Netanjahu, misleći na Gazu, Liban, Zapadnu Obalu, Jemen, Siriju, Irak i Iran.
Dok se Izrael bori protiv snaga varvarstva koje predvodi Iran, sve civilizovane zemlje trebalo bi čvrsto da stoje na našoj strani, ali predsednik Makron i drugi zapadni lideri sada pozivaju da nam se uvede embargo na oružje. Sram ih bilo, kazao je Netanjahu, prenosi Times of Israel.
On je istakao da Iran ne uvodi embargo na isporuku oružja svojim saveznicima, dok zemlje koje se, navodno, protive toj terorističkoj osovini pozivaju na embargo na isporuku oružja Izraelu, što je velika sramota.
Izrael će pobediti sa ili bez njihove podrške, a njihova sramota će trajati dugo nakon naše pobede u ratu, poručio je Netanjahu.
Izvori: Beta/FoNet
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
