U Iranu je u nemirima poginulo najmanje 2000 ljudi, a stanje u državi podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine. Američki predsednik Donald Tramp poručio je građanima Irana da „pomoć stiže“
Broj žrtava u protestima u Iranu porastao je u utorak na najmanje 2.000 ljudi, tvrde iranski aktivisti.
U utorak su Iranci prvi put posle nekoliko dana, nakon što su vlasti prekinule komunikaciju tokom represije, mogli da telefoniraju u inostranstvo, piše AP.
Broj mrtvih, objavila je američka Human Rights Activists News Agency, nadmašio je sve druge talase protesta ili nemira u Iranu u proteklih nekoliko decenija i podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine.
Ove demonstracije, koje su počele usled nezadovoljstva posrnulom iranskom ekonomijom, ubrzo su usmeene na teokratiju predvođenu 86-godišnjim vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem.
Broj žrtava mogao bi da poveća pritisak na američkog predsednika Donalda Trampa da deluje, nakon što je Tramp prethodno upozorio Iran da bi SAD mogle vojno da intervenišu kako bi zaštitile mirne demonstrante.
Iranski ministar spoljnih poslova je signalizirao da komunikacija sa Vašingtonom ostaje otvorena, ali je priznao da su razlike između Vašingtona i Teherana i dalje ogromne.
Američki predsednik Donald Tramp je u utorak naveo da je otkazao razgovore sa predstavnicima iranskih vlasti, zbog nasilnih akcija protiv učesnika protesta u toj zemlji, i poručio građanima Irana da „pomoć stiže“.
Tramp je nedavno izjavio da Teheran želi da pregovara sa Vašingtonom, pošto je predsednik SAD zapretio napadom na Iran.
„Iranski patrioti – nastavite proteste, preuzmite institucije. Sačuvajte imena ubica i zlostavljača. Platiće visoku cenu. Otkazao sam sve sastanke sa iranskim zvaničnicima dok ne prestane besmisleno ubijanje demonstranata. Pomoć stiže“, poručio je Tramp, javlja AP.
Jedna iranska aktivistička grupa saopštila je da je tokom više od dve sedmice protesta među demonstrantima najmanje 1.847 mrtvih, a da je najmanje 135 poginulih povezanih sa režimom.
Ubijeno je i devetoro dece i devet civila za koje se kaže da nisu učestvovali u protestima, a pritvoreno je više od 16.700 ljudi.
Ponovo uspostavljeni telefonski saobraćaj sa inostranstvom pružio je uvid u život Iranaca nakon što su bili odsečeni od spoljnog sveta u četvrtak uveče.
Očevici su opisali jako prisustvo bezbednosnih snaga u centru Teherana, izgorele vladine zgrade, razbijene bankomate i malo prolaznika.
U međuvremenu, ljudi su i dalje zabrinuti zbog onoga što sledi, uključujući mogućnost vojne intervencije SAD nakon što je Tramp rekao da bi eventualno mogao da upotrebi vojsku za odbranu mirnih demonstranata. Tramp je takođe rekao da Iran želi da pregovara sa Vašingtonom.
Nekoliko ljudi u Teheranu je uspelo da pozove AP u utorak ujutru i razgovara sa novinarom te agencije u u Dubaiju, ali novinar AP nije mogao da uzvrati poziv na te brojeve.
Svedoci su rekli da slanje SMS-ova i dalje nije u funkciji i da korisnici interneta u Iranu mogu da se povežu sa veb-sajtovima koje je odobrila vlada lokalno, ali ne i u inostranstvu.
Pripadnici policije za razbijanje nereda, koji su nosili kacige i pancire, nosili su palice, štitove, sačmarice i bacače suzavca, navode svedoci.
Policija je stajala na glavnim raskrsnicama, a u blizini svedoci su videli pripadnike dobrovoljačkih snaga Basidž Revolucionarne garde, koji su takođe nosili vatreno oružje i palice. Službenici bezbednosti u civilu takođe su bili vidljivi u javnim prostorima.
Nekoliko banaka i vladinih kancelarija je izgorelo tokom nemira, a banke su imale problema da obave transakcije bez interneta, dodali su svedoci.
Međutim, prodavnice su bile otvorene, iako je bilo malo ljudi na ulicama u Teheranu.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Masovni protesti, provala nasilja, socijalno nezadovoljstvo i rekordno niska popularnost predsednika – Emanuel Makron je svojevremeno obećao revoluciju, a sada pubuna na ulicama širom otvara vrata za Marin le Pen
Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Protesti u Albaniji traju danima, uz sukobe sa policijom u Tirani. Demonstranti traže ostavku Edija Rame, koji odbija da se povuče.
Predsednik Francuske Makron poručio je javnosti da će biti beskompromisan prema učesnicima nereda, i da razume zabrinutost naroda zbog rasta cena
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
