U Iranu je u nemirima poginulo najmanje 2000 ljudi, a stanje u državi podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine. Američki predsednik Donald Tramp poručio je građanima Irana da „pomoć stiže“
Broj žrtava u protestima u Iranu porastao je u utorak na najmanje 2.000 ljudi, tvrde iranski aktivisti.
U utorak su Iranci prvi put posle nekoliko dana, nakon što su vlasti prekinule komunikaciju tokom represije, mogli da telefoniraju u inostranstvo, piše AP.
Broj mrtvih, objavila je američka Human Rights Activists News Agency, nadmašio je sve druge talase protesta ili nemira u Iranu u proteklih nekoliko decenija i podseća na haos koji je bio karakterističan za Islamsku revoluciju 1979. godine.
Ove demonstracije, koje su počele usled nezadovoljstva posrnulom iranskom ekonomijom, ubrzo su usmeene na teokratiju predvođenu 86-godišnjim vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem.
Broj žrtava mogao bi da poveća pritisak na američkog predsednika Donalda Trampa da deluje, nakon što je Tramp prethodno upozorio Iran da bi SAD mogle vojno da intervenišu kako bi zaštitile mirne demonstrante.
Iranski ministar spoljnih poslova je signalizirao da komunikacija sa Vašingtonom ostaje otvorena, ali je priznao da su razlike između Vašingtona i Teherana i dalje ogromne.
Američki predsednik Donald Tramp je u utorak naveo da je otkazao razgovore sa predstavnicima iranskih vlasti, zbog nasilnih akcija protiv učesnika protesta u toj zemlji, i poručio građanima Irana da „pomoć stiže“.
Tramp je nedavno izjavio da Teheran želi da pregovara sa Vašingtonom, pošto je predsednik SAD zapretio napadom na Iran.
„Iranski patrioti – nastavite proteste, preuzmite institucije. Sačuvajte imena ubica i zlostavljača. Platiće visoku cenu. Otkazao sam sve sastanke sa iranskim zvaničnicima dok ne prestane besmisleno ubijanje demonstranata. Pomoć stiže“, poručio je Tramp, javlja AP.
Jedna iranska aktivistička grupa saopštila je da je tokom više od dve sedmice protesta među demonstrantima najmanje 1.847 mrtvih, a da je najmanje 135 poginulih povezanih sa režimom.
Ubijeno je i devetoro dece i devet civila za koje se kaže da nisu učestvovali u protestima, a pritvoreno je više od 16.700 ljudi.
Ponovo uspostavljeni telefonski saobraćaj sa inostranstvom pružio je uvid u život Iranaca nakon što su bili odsečeni od spoljnog sveta u četvrtak uveče.
Očevici su opisali jako prisustvo bezbednosnih snaga u centru Teherana, izgorele vladine zgrade, razbijene bankomate i malo prolaznika.
U međuvremenu, ljudi su i dalje zabrinuti zbog onoga što sledi, uključujući mogućnost vojne intervencije SAD nakon što je Tramp rekao da bi eventualno mogao da upotrebi vojsku za odbranu mirnih demonstranata. Tramp je takođe rekao da Iran želi da pregovara sa Vašingtonom.
Nekoliko ljudi u Teheranu je uspelo da pozove AP u utorak ujutru i razgovara sa novinarom te agencije u u Dubaiju, ali novinar AP nije mogao da uzvrati poziv na te brojeve.
Svedoci su rekli da slanje SMS-ova i dalje nije u funkciji i da korisnici interneta u Iranu mogu da se povežu sa veb-sajtovima koje je odobrila vlada lokalno, ali ne i u inostranstvu.
Pripadnici policije za razbijanje nereda, koji su nosili kacige i pancire, nosili su palice, štitove, sačmarice i bacače suzavca, navode svedoci.
Policija je stajala na glavnim raskrsnicama, a u blizini svedoci su videli pripadnike dobrovoljačkih snaga Basidž Revolucionarne garde, koji su takođe nosili vatreno oružje i palice. Službenici bezbednosti u civilu takođe su bili vidljivi u javnim prostorima.
Nekoliko banaka i vladinih kancelarija je izgorelo tokom nemira, a banke su imale problema da obave transakcije bez interneta, dodali su svedoci.
Međutim, prodavnice su bile otvorene, iako je bilo malo ljudi na ulicama u Teheranu.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Razgovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u Švajcarskoj su otkazani. SAD i pored toga ukidaju pomorsku blokadu Persijskog zaliva nakon elektronski potpisanog Memoranduma o razumevanju. Očekuje se otvaranje Ormuskog moreuza
Dim koji se izvio nad Moskvom nakon udara ukrajinskih dronova i sve veći problemi na frontu približavaju posledice rata Vladimiru Putinu. Iako je pod pritiskom spolja i iznutra, malo je znakova da je spreman da odustane od sukoba koji je sam pokrenuo
Ruski opozicioni umetnik Semjon Skrepecki, poznat po karikaturama Vladimira Putina i drugih ruskih i beloruskih lidera, ubijen je u Bjala Podlaski, saopštile su poljske vlasti
Ukrajina izvela jedan od najvećih napada dronovima na Moskvu u poslednje dve godine. Na snimcima na društvenim mrežama vidi se kako dronovi pogađaju ključnu rafineriju nafte "Gaspromnjefta" i jednu od najvećih moskovskih pijaca „Sadovod"
Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Irana, Donald Tramp i Masud Pezeškijan, elektronski su potpisali Memorandum o razumevanju kojim je predviđeno okončanje rata između dve zemlje. Vest su potvrdili i američki i iranski zvaničnici, dok je sporazum stupio na snagu odmah po potpisivanju.
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slućaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
