foto: ap photo
Na predsedničkim izborima, koje su mnogi analitičari nazvali “istorijskim”, Brazil se suočio sa “trenutkom istine”. Dva rivala, ultradesničarski predsednik Žair Bolsonaro i levičarski lider i bivši šef države Luiz Inasio Lula da Silva idu u drugi krug, pošto nijedan od kandidata nije osvojio više od 50 odsto glasova izašlih birača
Mesecima unazad, sva istraživanja javnog mnjenja u Brazilu govorila su da je konzervativni predsednik Žair Bolsonaro u velikom problemu i da znatno zaostaje za svojim levičarskim rivalom. A neposredno uoči izbora, ankete su pokazivale da bi aktuelni šef države mogao da izgubi već u prvom krugu. Ali Bolsonaro, koji je oštro napadao integritet izbornog sistema zemlje i javno pretio da u slučaju poraza neće priznati rezultate izbora, nadmašio je sva očekivanja osvojivši 43,2 odsto glasova.
Njemu je pošlo za rukom da borbenom retorikom mobiliše konzervativne birače: u kampanji je pozivao svoje pristalice da se pripreme za radikalne akcije, jer postoje, kako je rekao, “oni koji žele da nam ukradu slobodu”. “Ako bude potrebno, idemo u rat”, pretio je brazilski predsednik.
Levičarski lider Luiz Inasio Lula da Silva opravdao je ulogu favorita na ovim izborima, osvojivši 48,4 odsto glasova, te i dalje ima priliku da osvoji treći predsednički mandat u najmnogoljudnijoj zemlji Latinske Amerike, sa više od 155 miliona građana s pravom glasa.
PODELJENO DRUŠTVO
Brazil je u prethodnom periodu beležio porast tenzija i političkog nasilja, a ogromna polarizacija u društvu preti da eskalira uoči, ali i nakon drugog kruga izbora koji će biti održan 30. oktobra. Neizvesnost je dodatno ojačana i činjenicom da se mnogi pitaju kako će reagovati uticajni vojni vrh zemlje, među kojima ima i onih koji bi po svaku cenu želeli da spreče “povratak socijalizma” u Brazil.
I sam Bolsonaro, nekadašnji vojni kapetan, koji sa nostalgijom priča o dvadesetogodišnjoj vojnoj diktaturi u toj zemlji, tražio je podršku vojske, smatrajući da bi ona trebalo da ima arbitrarnu ulogu na izborima. Time je izazvao nemali strah dela brazilske javnosti da bi mogao da zatraži i oružanu intervenciju vojske ako ponovo ne osvoji predsednički mandat. Upućeni, međutim, smatraju da je, iako Bolsonaro uživa podršku određenih struktura u vojsci, ipak malo verovatno da bi se ta institucija umešala u bilo šta što bi ličilo na državni udar.
Popularni Lula, što znači “lignja” na portugalskom, već je bio predsednik u dva mandata, od 2003. do 2010. godine, i u njegovo vreme zemlja je doživela ekonomski procvat: broj siromašnih bio je prepolovljen, a u srednju klasu svrstao se gotovo svaki drugi Brazilac. Ali, finansijska kriza koja je usledila, ekonomska recesija koja je teško pogodila stanovništvo Brazila i rasprostranjena korupcija u politici i biznisu, doprinele su da se najveća zemlja Latinske Amerike nađe u ozbiljnim problemima (vidi “Savršena oluja u zemlji sambe”, “Vreme” br. 1318).
SUMNJIVA PRESUDA
Tako je zbog korupcionaškog skandala i pranja novca i sam Lula, osnivač Radničke partije, osuđen na 12 godina zatvora, ali je iza rešetaka proveo “samo” 580 dana, od aprila 2018. do novembra 2019. godine. Lula zato nije bio u mogućnosti da se kandiduje na prethodnim izborima za šefa države. Vrhovni sud je, međutim, poništio tu presudu za korupciju, zbog pristrasnosti federalnog sudije u ovom slučaju. Ispostavilo se da je sudija, nakon što je Lulu poslao iza rešetaka, nedugo zatim postao Bolsonarov ministar pravde.
Žair Bolsonaro je politički, ali i po rezultatima, sušta suprotnost svom arhirivalu: tokom svog mandata, aktuelni brazilski predsednik osiromašio je zemlju, povećao ekonomsku nejednakost i znatno doprineo polarizaciji društva. Otkako je preuzeo dužnost šefa države, krčenje amazonskih prašuma dostiglo je rekordne nivoe, a nezadovoljstvu građana doprinelo je i njegovo katastrofalno rukovođenje pandemijom virusa kovid 19, koji je usmrtio skoro 700.000 Brazilaca.
Ipak, ovi izbori pokazali su snagu konzervativnih političkih struja u Brazilu, a Bolsonarova desničarska Liberalna partija sada ima najveći broj mesta u oba doma brazilskog Kongresa. “Osvojili smo dva miliona glasova više ove godine nego 2018”, objavio je Bolsonaro na društvenim mrežama. “Dobili smo najveći broj mesta u donjem domu i u Senatu, što je bio naš glavni prioritet”, poručio je on.
LEVICA U USPONU
Ukoliko bi Lula da Silva pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora, bio bi to poslednji u nizu trijumfa za levicu na turbulentnom južnoameričkom kontinentu. U Kolumbiji je bivši gerilac Gustavo Petro preuzeo vlast u junu, a nekadašnji studentski lider Gabrijel Borić izabran je za predsednika Čilea prošlog decembra. Od 2018. levičarski lideri preuzeli su vlast širom regiona, od Argentine, Perua, Bolivije, Hondurasa, Meksika…
Ukoliko bi i Brazil opet dobio levičarskog šefa države, bio bi to jasan geopolitički signal, koji bi svakako prevazišao granice južnoameričkog kontinenta. Imajući u vidu oštru društvenu polarizaciju, i Lula i Bolsonaro sada ciljaju na birače okrenute centru političkog spektra. Međutim, čak i ako ponovo bude izabran za predsednika, Lula će se suočiti sa poteškoćom da progura zakone u konzervativno obojenom Kongresu.
Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad operacijama kroz specijalnog administratora. Parlament je ovakvu odluku izglasao nakon burnih rasprava i ona ne može da se ospori na sudu
Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen pokrenula je inicijativu za formiranje centralne obaveštajne službe unutar EK. Ideja je da se objedinjavanjem obaveštajnih podataka nacionalnih službi ojačaju bezbednosna pozicija EU i njena strateška autonomija
Četiri evropske Antifa grupe proglašene su u Sjedinjenim Državama globalnim teroristima, a uskoro će biti klasifikovane kao strane terorističke organizacije
Nakon što je Donald Tramp optužio BBC da ga je obmanjujućom montažom predstavio kao podstrekača nasilja pre napada na Kapitol, britanski javni servis povukao je sporni program i uputio zvanično izvinjenje. BBC, međutim, odbija tvrdnje o kleveti i odbacuje zahtev za odštetu
Nakon više od šest nedelja zastoja i političkih prepucavanja, predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon kojim se obnavlja rad američke vlade. Demokratska i republikanska strana i dalje se međusobno optužuju za posledice koje je blokada izazvala
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
