foto: ap photo
Na predsedničkim izborima, koje su mnogi analitičari nazvali “istorijskim”, Brazil se suočio sa “trenutkom istine”. Dva rivala, ultradesničarski predsednik Žair Bolsonaro i levičarski lider i bivši šef države Luiz Inasio Lula da Silva idu u drugi krug, pošto nijedan od kandidata nije osvojio više od 50 odsto glasova izašlih birača
Mesecima unazad, sva istraživanja javnog mnjenja u Brazilu govorila su da je konzervativni predsednik Žair Bolsonaro u velikom problemu i da znatno zaostaje za svojim levičarskim rivalom. A neposredno uoči izbora, ankete su pokazivale da bi aktuelni šef države mogao da izgubi već u prvom krugu. Ali Bolsonaro, koji je oštro napadao integritet izbornog sistema zemlje i javno pretio da u slučaju poraza neće priznati rezultate izbora, nadmašio je sva očekivanja osvojivši 43,2 odsto glasova.
Njemu je pošlo za rukom da borbenom retorikom mobiliše konzervativne birače: u kampanji je pozivao svoje pristalice da se pripreme za radikalne akcije, jer postoje, kako je rekao, “oni koji žele da nam ukradu slobodu”. “Ako bude potrebno, idemo u rat”, pretio je brazilski predsednik.
Levičarski lider Luiz Inasio Lula da Silva opravdao je ulogu favorita na ovim izborima, osvojivši 48,4 odsto glasova, te i dalje ima priliku da osvoji treći predsednički mandat u najmnogoljudnijoj zemlji Latinske Amerike, sa više od 155 miliona građana s pravom glasa.
PODELJENO DRUŠTVO
Brazil je u prethodnom periodu beležio porast tenzija i političkog nasilja, a ogromna polarizacija u društvu preti da eskalira uoči, ali i nakon drugog kruga izbora koji će biti održan 30. oktobra. Neizvesnost je dodatno ojačana i činjenicom da se mnogi pitaju kako će reagovati uticajni vojni vrh zemlje, među kojima ima i onih koji bi po svaku cenu želeli da spreče “povratak socijalizma” u Brazil.
I sam Bolsonaro, nekadašnji vojni kapetan, koji sa nostalgijom priča o dvadesetogodišnjoj vojnoj diktaturi u toj zemlji, tražio je podršku vojske, smatrajući da bi ona trebalo da ima arbitrarnu ulogu na izborima. Time je izazvao nemali strah dela brazilske javnosti da bi mogao da zatraži i oružanu intervenciju vojske ako ponovo ne osvoji predsednički mandat. Upućeni, međutim, smatraju da je, iako Bolsonaro uživa podršku određenih struktura u vojsci, ipak malo verovatno da bi se ta institucija umešala u bilo šta što bi ličilo na državni udar.
Popularni Lula, što znači “lignja” na portugalskom, već je bio predsednik u dva mandata, od 2003. do 2010. godine, i u njegovo vreme zemlja je doživela ekonomski procvat: broj siromašnih bio je prepolovljen, a u srednju klasu svrstao se gotovo svaki drugi Brazilac. Ali, finansijska kriza koja je usledila, ekonomska recesija koja je teško pogodila stanovništvo Brazila i rasprostranjena korupcija u politici i biznisu, doprinele su da se najveća zemlja Latinske Amerike nađe u ozbiljnim problemima (vidi “Savršena oluja u zemlji sambe”, “Vreme” br. 1318).
SUMNJIVA PRESUDA
Tako je zbog korupcionaškog skandala i pranja novca i sam Lula, osnivač Radničke partije, osuđen na 12 godina zatvora, ali je iza rešetaka proveo “samo” 580 dana, od aprila 2018. do novembra 2019. godine. Lula zato nije bio u mogućnosti da se kandiduje na prethodnim izborima za šefa države. Vrhovni sud je, međutim, poništio tu presudu za korupciju, zbog pristrasnosti federalnog sudije u ovom slučaju. Ispostavilo se da je sudija, nakon što je Lulu poslao iza rešetaka, nedugo zatim postao Bolsonarov ministar pravde.
Žair Bolsonaro je politički, ali i po rezultatima, sušta suprotnost svom arhirivalu: tokom svog mandata, aktuelni brazilski predsednik osiromašio je zemlju, povećao ekonomsku nejednakost i znatno doprineo polarizaciji društva. Otkako je preuzeo dužnost šefa države, krčenje amazonskih prašuma dostiglo je rekordne nivoe, a nezadovoljstvu građana doprinelo je i njegovo katastrofalno rukovođenje pandemijom virusa kovid 19, koji je usmrtio skoro 700.000 Brazilaca.
Ipak, ovi izbori pokazali su snagu konzervativnih političkih struja u Brazilu, a Bolsonarova desničarska Liberalna partija sada ima najveći broj mesta u oba doma brazilskog Kongresa. “Osvojili smo dva miliona glasova više ove godine nego 2018”, objavio je Bolsonaro na društvenim mrežama. “Dobili smo najveći broj mesta u donjem domu i u Senatu, što je bio naš glavni prioritet”, poručio je on.
LEVICA U USPONU
Ukoliko bi Lula da Silva pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora, bio bi to poslednji u nizu trijumfa za levicu na turbulentnom južnoameričkom kontinentu. U Kolumbiji je bivši gerilac Gustavo Petro preuzeo vlast u junu, a nekadašnji studentski lider Gabrijel Borić izabran je za predsednika Čilea prošlog decembra. Od 2018. levičarski lideri preuzeli su vlast širom regiona, od Argentine, Perua, Bolivije, Hondurasa, Meksika…
Ukoliko bi i Brazil opet dobio levičarskog šefa države, bio bi to jasan geopolitički signal, koji bi svakako prevazišao granice južnoameričkog kontinenta. Imajući u vidu oštru društvenu polarizaciju, i Lula i Bolsonaro sada ciljaju na birače okrenute centru političkog spektra. Međutim, čak i ako ponovo bude izabran za predsednika, Lula će se suočiti sa poteškoćom da progura zakone u konzervativno obojenom Kongresu.
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, dok ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra
Od prodora ruskih tenkovskih jedinica i opšteg haosa do ukopavanja na borbenim položajima, okršaja dronovima i „zona smrti“. Ukrajinski vojnici pričaju kako vide razvoj rata koji je počeo ruskom invazijom 24. februara 2022.
Policija u Londonu privela je Pitera Mendelsona (72), bivšeg britanskog ambasadora u SAD, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj dok je bio ministar, a u okviru istrage o njegovim vezama sa Džefrijem Epstinom. On je nakon saslušanja u policiji pušten uz kauciju, saopštile su vlasti
Skoro godinu dana nakon što je objavila dečju knjigu o suočavanju s gubitkom, Amerikanka Kuri Ričins našla se na optuženičkoj klupi - tužilaštvo tvrdi da ga je supruga ubila zbog novca i nove veze
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
