foto: ap photo
Na predsedničkim izborima, koje su mnogi analitičari nazvali “istorijskim”, Brazil se suočio sa “trenutkom istine”. Dva rivala, ultradesničarski predsednik Žair Bolsonaro i levičarski lider i bivši šef države Luiz Inasio Lula da Silva idu u drugi krug, pošto nijedan od kandidata nije osvojio više od 50 odsto glasova izašlih birača
Mesecima unazad, sva istraživanja javnog mnjenja u Brazilu govorila su da je konzervativni predsednik Žair Bolsonaro u velikom problemu i da znatno zaostaje za svojim levičarskim rivalom. A neposredno uoči izbora, ankete su pokazivale da bi aktuelni šef države mogao da izgubi već u prvom krugu. Ali Bolsonaro, koji je oštro napadao integritet izbornog sistema zemlje i javno pretio da u slučaju poraza neće priznati rezultate izbora, nadmašio je sva očekivanja osvojivši 43,2 odsto glasova.
Njemu je pošlo za rukom da borbenom retorikom mobiliše konzervativne birače: u kampanji je pozivao svoje pristalice da se pripreme za radikalne akcije, jer postoje, kako je rekao, “oni koji žele da nam ukradu slobodu”. “Ako bude potrebno, idemo u rat”, pretio je brazilski predsednik.
Levičarski lider Luiz Inasio Lula da Silva opravdao je ulogu favorita na ovim izborima, osvojivši 48,4 odsto glasova, te i dalje ima priliku da osvoji treći predsednički mandat u najmnogoljudnijoj zemlji Latinske Amerike, sa više od 155 miliona građana s pravom glasa.
PODELJENO DRUŠTVO
Brazil je u prethodnom periodu beležio porast tenzija i političkog nasilja, a ogromna polarizacija u društvu preti da eskalira uoči, ali i nakon drugog kruga izbora koji će biti održan 30. oktobra. Neizvesnost je dodatno ojačana i činjenicom da se mnogi pitaju kako će reagovati uticajni vojni vrh zemlje, među kojima ima i onih koji bi po svaku cenu želeli da spreče “povratak socijalizma” u Brazil.
I sam Bolsonaro, nekadašnji vojni kapetan, koji sa nostalgijom priča o dvadesetogodišnjoj vojnoj diktaturi u toj zemlji, tražio je podršku vojske, smatrajući da bi ona trebalo da ima arbitrarnu ulogu na izborima. Time je izazvao nemali strah dela brazilske javnosti da bi mogao da zatraži i oružanu intervenciju vojske ako ponovo ne osvoji predsednički mandat. Upućeni, međutim, smatraju da je, iako Bolsonaro uživa podršku određenih struktura u vojsci, ipak malo verovatno da bi se ta institucija umešala u bilo šta što bi ličilo na državni udar.
Popularni Lula, što znači “lignja” na portugalskom, već je bio predsednik u dva mandata, od 2003. do 2010. godine, i u njegovo vreme zemlja je doživela ekonomski procvat: broj siromašnih bio je prepolovljen, a u srednju klasu svrstao se gotovo svaki drugi Brazilac. Ali, finansijska kriza koja je usledila, ekonomska recesija koja je teško pogodila stanovništvo Brazila i rasprostranjena korupcija u politici i biznisu, doprinele su da se najveća zemlja Latinske Amerike nađe u ozbiljnim problemima (vidi “Savršena oluja u zemlji sambe”, “Vreme” br. 1318).
SUMNJIVA PRESUDA
Tako je zbog korupcionaškog skandala i pranja novca i sam Lula, osnivač Radničke partije, osuđen na 12 godina zatvora, ali je iza rešetaka proveo “samo” 580 dana, od aprila 2018. do novembra 2019. godine. Lula zato nije bio u mogućnosti da se kandiduje na prethodnim izborima za šefa države. Vrhovni sud je, međutim, poništio tu presudu za korupciju, zbog pristrasnosti federalnog sudije u ovom slučaju. Ispostavilo se da je sudija, nakon što je Lulu poslao iza rešetaka, nedugo zatim postao Bolsonarov ministar pravde.
Žair Bolsonaro je politički, ali i po rezultatima, sušta suprotnost svom arhirivalu: tokom svog mandata, aktuelni brazilski predsednik osiromašio je zemlju, povećao ekonomsku nejednakost i znatno doprineo polarizaciji društva. Otkako je preuzeo dužnost šefa države, krčenje amazonskih prašuma dostiglo je rekordne nivoe, a nezadovoljstvu građana doprinelo je i njegovo katastrofalno rukovođenje pandemijom virusa kovid 19, koji je usmrtio skoro 700.000 Brazilaca.
Ipak, ovi izbori pokazali su snagu konzervativnih političkih struja u Brazilu, a Bolsonarova desničarska Liberalna partija sada ima najveći broj mesta u oba doma brazilskog Kongresa. “Osvojili smo dva miliona glasova više ove godine nego 2018”, objavio je Bolsonaro na društvenim mrežama. “Dobili smo najveći broj mesta u donjem domu i u Senatu, što je bio naš glavni prioritet”, poručio je on.
LEVICA U USPONU
Ukoliko bi Lula da Silva pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora, bio bi to poslednji u nizu trijumfa za levicu na turbulentnom južnoameričkom kontinentu. U Kolumbiji je bivši gerilac Gustavo Petro preuzeo vlast u junu, a nekadašnji studentski lider Gabrijel Borić izabran je za predsednika Čilea prošlog decembra. Od 2018. levičarski lideri preuzeli su vlast širom regiona, od Argentine, Perua, Bolivije, Hondurasa, Meksika…
Ukoliko bi i Brazil opet dobio levičarskog šefa države, bio bi to jasan geopolitički signal, koji bi svakako prevazišao granice južnoameričkog kontinenta. Imajući u vidu oštru društvenu polarizaciju, i Lula i Bolsonaro sada ciljaju na birače okrenute centru političkog spektra. Međutim, čak i ako ponovo bude izabran za predsednika, Lula će se suočiti sa poteškoćom da progura zakone u konzervativno obojenom Kongresu.
Plan Ursule fon der Lajen za jačanje odbrane vredan 800 milijardi evra dolazi u trenutku kada SAD preispituju svoju ulogu u evropskoj bezbednosti. Može li EU da postane samostalna vojna sila
Susret Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, nekadašnjeg voditelja američke serije Pripravnik, javnost je gledala u direktnom prenosu iz Ovalnog kabineta. Vulgaran, neprijatan, povišenog glasa i u učesnike uperenog kažiprsta, Tramp je – tada samo biznismen milijarder – otpuštao kandidate za mesto šegrta u njegovoj firmi, jednog po jednog. I tako iz sezone u sezonu čitavih 11 godina, dok ga televizija NBC nije otpustila zbog izjave o meksičkim imigrantima koju je dao objavljujući kandidaturu za američkog predsednika. Danas bi mnogi voleli da postoji instanca koja bi mogla da otpusti Trampa
Grčki provladini mediji su u početku opširno izveštavali o novosadskoj tragediji – eto, “tragedije se dešavaju i drugde”. Međutim, naglo su utihnuli kad se razbuktao studentski protest u Srbiji. Ali već je bilo kasno
Životni put je 25. januara 2025. završio deseti svetski šampion, velemajstor sovjetskog amalgama “šaha za mase” i duge tradicije. Taj šahovski Oblomov, pametan, plemenit, talentovan i lenj, izgubio je hladnoratvoski meč stoleća 1972. u Rejkjaviku od američkog vunderkinda Bobija Fišera, “najboljeg predstavniku sovjetske škole šaha”, sebe oslobodio tereta vođstva, a mnoge razočarao, ali je i stekao poštovanje zbog sportskog ponašanja i dostojanstva u porazu
Prodaja luka koje su bile pod kontrolom kompanije iz Hongkonga usledila je nakon što se predsednik SAD Donald Tramp žalio da je Panamski kanal pod kineskom kontrolom
U odmeravanju snaga u Narodnoj skupštini da li je sve u Srbiji normalno, ili nije, pobedu je ovog puta odnela opozicija – dimnim bombama i bakljama
Građanski protesti u Srbiji nastoje da suverenu moć vrate legalnom i legitimnom nosiocu najviše vlasti: narodu. Kao da su se obreli u starom Rimu pre 2500 godina u vreme vladavine Anastasija I
Predsednik u jedva popunjenim seoskim domovima kulture najavljuje veliki skup u Beogradu. On se jedino nada da druga strana neće umeti da izvede stvar do kraja. A onda će im se svetiti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
