foto: ap photo
Na predsedničkim izborima, koje su mnogi analitičari nazvali “istorijskim”, Brazil se suočio sa “trenutkom istine”. Dva rivala, ultradesničarski predsednik Žair Bolsonaro i levičarski lider i bivši šef države Luiz Inasio Lula da Silva idu u drugi krug, pošto nijedan od kandidata nije osvojio više od 50 odsto glasova izašlih birača
Mesecima unazad, sva istraživanja javnog mnjenja u Brazilu govorila su da je konzervativni predsednik Žair Bolsonaro u velikom problemu i da znatno zaostaje za svojim levičarskim rivalom. A neposredno uoči izbora, ankete su pokazivale da bi aktuelni šef države mogao da izgubi već u prvom krugu. Ali Bolsonaro, koji je oštro napadao integritet izbornog sistema zemlje i javno pretio da u slučaju poraza neće priznati rezultate izbora, nadmašio je sva očekivanja osvojivši 43,2 odsto glasova.
Njemu je pošlo za rukom da borbenom retorikom mobiliše konzervativne birače: u kampanji je pozivao svoje pristalice da se pripreme za radikalne akcije, jer postoje, kako je rekao, “oni koji žele da nam ukradu slobodu”. “Ako bude potrebno, idemo u rat”, pretio je brazilski predsednik.
Levičarski lider Luiz Inasio Lula da Silva opravdao je ulogu favorita na ovim izborima, osvojivši 48,4 odsto glasova, te i dalje ima priliku da osvoji treći predsednički mandat u najmnogoljudnijoj zemlji Latinske Amerike, sa više od 155 miliona građana s pravom glasa.
PODELJENO DRUŠTVO
Brazil je u prethodnom periodu beležio porast tenzija i političkog nasilja, a ogromna polarizacija u društvu preti da eskalira uoči, ali i nakon drugog kruga izbora koji će biti održan 30. oktobra. Neizvesnost je dodatno ojačana i činjenicom da se mnogi pitaju kako će reagovati uticajni vojni vrh zemlje, među kojima ima i onih koji bi po svaku cenu želeli da spreče “povratak socijalizma” u Brazil.
I sam Bolsonaro, nekadašnji vojni kapetan, koji sa nostalgijom priča o dvadesetogodišnjoj vojnoj diktaturi u toj zemlji, tražio je podršku vojske, smatrajući da bi ona trebalo da ima arbitrarnu ulogu na izborima. Time je izazvao nemali strah dela brazilske javnosti da bi mogao da zatraži i oružanu intervenciju vojske ako ponovo ne osvoji predsednički mandat. Upućeni, međutim, smatraju da je, iako Bolsonaro uživa podršku određenih struktura u vojsci, ipak malo verovatno da bi se ta institucija umešala u bilo šta što bi ličilo na državni udar.
Popularni Lula, što znači “lignja” na portugalskom, već je bio predsednik u dva mandata, od 2003. do 2010. godine, i u njegovo vreme zemlja je doživela ekonomski procvat: broj siromašnih bio je prepolovljen, a u srednju klasu svrstao se gotovo svaki drugi Brazilac. Ali, finansijska kriza koja je usledila, ekonomska recesija koja je teško pogodila stanovništvo Brazila i rasprostranjena korupcija u politici i biznisu, doprinele su da se najveća zemlja Latinske Amerike nađe u ozbiljnim problemima (vidi “Savršena oluja u zemlji sambe”, “Vreme” br. 1318).
SUMNJIVA PRESUDA
Tako je zbog korupcionaškog skandala i pranja novca i sam Lula, osnivač Radničke partije, osuđen na 12 godina zatvora, ali je iza rešetaka proveo “samo” 580 dana, od aprila 2018. do novembra 2019. godine. Lula zato nije bio u mogućnosti da se kandiduje na prethodnim izborima za šefa države. Vrhovni sud je, međutim, poništio tu presudu za korupciju, zbog pristrasnosti federalnog sudije u ovom slučaju. Ispostavilo se da je sudija, nakon što je Lulu poslao iza rešetaka, nedugo zatim postao Bolsonarov ministar pravde.
Žair Bolsonaro je politički, ali i po rezultatima, sušta suprotnost svom arhirivalu: tokom svog mandata, aktuelni brazilski predsednik osiromašio je zemlju, povećao ekonomsku nejednakost i znatno doprineo polarizaciji društva. Otkako je preuzeo dužnost šefa države, krčenje amazonskih prašuma dostiglo je rekordne nivoe, a nezadovoljstvu građana doprinelo je i njegovo katastrofalno rukovođenje pandemijom virusa kovid 19, koji je usmrtio skoro 700.000 Brazilaca.
Ipak, ovi izbori pokazali su snagu konzervativnih političkih struja u Brazilu, a Bolsonarova desničarska Liberalna partija sada ima najveći broj mesta u oba doma brazilskog Kongresa. “Osvojili smo dva miliona glasova više ove godine nego 2018”, objavio je Bolsonaro na društvenim mrežama. “Dobili smo najveći broj mesta u donjem domu i u Senatu, što je bio naš glavni prioritet”, poručio je on.
LEVICA U USPONU
Ukoliko bi Lula da Silva pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora, bio bi to poslednji u nizu trijumfa za levicu na turbulentnom južnoameričkom kontinentu. U Kolumbiji je bivši gerilac Gustavo Petro preuzeo vlast u junu, a nekadašnji studentski lider Gabrijel Borić izabran je za predsednika Čilea prošlog decembra. Od 2018. levičarski lideri preuzeli su vlast širom regiona, od Argentine, Perua, Bolivije, Hondurasa, Meksika…
Ukoliko bi i Brazil opet dobio levičarskog šefa države, bio bi to jasan geopolitički signal, koji bi svakako prevazišao granice južnoameričkog kontinenta. Imajući u vidu oštru društvenu polarizaciju, i Lula i Bolsonaro sada ciljaju na birače okrenute centru političkog spektra. Međutim, čak i ako ponovo bude izabran za predsednika, Lula će se suočiti sa poteškoćom da progura zakone u konzervativno obojenom Kongresu.
Razgovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u Švajcarskoj su otkazani. SAD i pored toga ukidaju pomorsku blokadu Persijskog zaliva nakon elektronski potpisanog Memoranduma o razumevanju. Očekuje se otvaranje Ormuskog moreuza
Dim koji se izvio nad Moskvom nakon udara ukrajinskih dronova i sve veći problemi na frontu približavaju posledice rata Vladimiru Putinu. Iako je pod pritiskom spolja i iznutra, malo je znakova da je spreman da odustane od sukoba koji je sam pokrenuo
Ruski opozicioni umetnik Semjon Skrepecki, poznat po karikaturama Vladimira Putina i drugih ruskih i beloruskih lidera, ubijen je u Bjala Podlaski, saopštile su poljske vlasti
Ukrajina izvela jedan od najvećih napada dronovima na Moskvu u poslednje dve godine. Na snimcima na društvenim mrežama vidi se kako dronovi pogađaju ključnu rafineriju nafte "Gaspromnjefta" i jednu od najvećih moskovskih pijaca „Sadovod"
Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Irana, Donald Tramp i Masud Pezeškijan, elektronski su potpisali Memorandum o razumevanju kojim je predviđeno okončanje rata između dve zemlje. Vest su potvrdili i američki i iranski zvaničnici, dok je sporazum stupio na snagu odmah po potpisivanju.
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slućaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
