Ni jednoj zemlji ne treba organizovani kriminal, ali svakoj treba tužiteljka poput ekvadorske, Dijane Salazar. Situaciju koja se u ovoj državi pretvorila u gotovo građanski rat između policije i narkobandi, tužiteljka Salazar objašnjava rečima: “Kada se korupcija i trgovina drogom spoje, imamo pravi rak u društvu”. Unutrašnji oružani sukob polako jenjava, zatvorski službenici koje su kriminalci uzeli za taoce su oslobođeni, ali ovoj latinoameričkoj zemlji tek predstoji dugotrajna borba sa narko kartelima koji su, za deceniju korumpiranja sistema, uspeli da zatruju sve društvene pore
Svet je u neverici pratio situaciju u Ekvadoru prethodnih dana. U zemlji smeštenoj između Kolumbije i Perua – vodećih proizvođača kokaina – predsednički kandidati tokom kampanje nose pancire, a jednog su pre nekoliko meseci klanovi i ubili naočigled građana.
Sada su planetu obišli snimci vođa narkokartela koji beže iz zatvora, uzimaju za taoce zatvorske čuvare, pucaju i otimaju građane, pucajući upadaju na univerzitete, zatim sa heklerima i bombama u televiziju u gradu Gvajakil i satima novinare i snimatelje drže kao taoce dok se uživo putem kamera, iz studija, obraćaju naciji: “Da se niste usudili da se igrate s mafijom”.
Mnogi su u Srbiji pomislili da tako nešto kod nas nije moguće. Ne da je moguće… Bilo je. Možda se manje pucalo, ali je više krvi proliveno, a posledice se osećaju i dalje. Srbija je zemlja u kojoj je zemunski klan 2003. godine ubio premijera Zorana Đinđića i to baš u trenutku kada je svedok saradnik rešio da progovori za tada novoformirano Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je imalo zadatak da razbije kriminalne narko odrede smrti kojima su stvarni zapovednici bili tajne službe i specijalne policijske jedinice. Posle ubistva premijera proglašeno je vanredno stanje i pokrenuta akcija “Sablja”. Odjednom, država je shvatila, bar na kratko, da može da bude jača od mafije iako je uzmicala 13 godina ranije, te je priliku za obračun propustila i tokom demokratske revolucije poznate kao 5. oktobar 2000. godine.
Slična uvertira za aktuelne događaje prethodila je i u Ekvadoru. Naime, tužiteljka Dijana Salazar pokrenula je u decembru 2023. godine operaciju “Metastaze” i rešila da se obračuna sa, kako ona to naziva – “narkopolitikom”.
OPERACIJA “METASTAZE”
Otkriveno je ono na šta se dugo sumnjalo, ali nije bilo očigledno. A onda su kriminalci odlučili da teror ozvaniče. Posle svega, Tužilaštvo nastavlja da cedi sav gnoj koji je zarazio republiku. Rat je za trilogiju terora: trgovci drogom, njihovi saučesnici, loši sudski službenici i koautori, povezani političari. Operacija “Metastaze” krije ključeve koji su otvorili Pandorinu kutiju. Krenimo redom:
– trgovci drogom, mitom i korupcijom, zapravo su preuzeli vlast u Ekvadoru pre deceniju ili više što odmah nije bilo vidljivo, čak je do pre četiri godine, prema statističkim podacima, ta država važila za jednu od najbezbednijih u tom delu sveta;
– formirali su bande, zapravo paravojske;
– pipci mafije su pomoću mita i korupcije prožimali policiju, vojsku, pravosuđe;
– kriminalci su odavno preuzeli kontrolu nad svim zatvorima koji su bili centri zločina i plaćali su sudijama da izađu na slobodu kada su hteli;
– mafija ima saveznike u politici koji ih brane i rade ruku pod ruku.
HRONOLOGIJA BORBE
Optužbe o korupciji u ekvadorskom pravosuđu nisu ništa novo. Godine 2022. 24 sudije i 30 tužilaca bili su pod istragom za korupciju i veze sa trgovinom drogom.
Ali ova najnovija istraga, od decembra 2023. pokrenuta je posle ubistva Leandra Norera, jednog od vodećih trgovaca drogom u Ekvadoru, oktobra 2022. Optuženi zvaničnici su, navodno, bili deo kriminalne mreže koju je vodio Norero, a čiji su detalji otkriveni nakon pretresa njegovog mobilnog telefona, prema pravnim dokumentima u koje je imao uvid ekvadorski list “Hora”.
Norero je bio veoma uticajna kriminalna figura, osnovao je Chone Killers, jednu od glavnih ekvadorskih bandi i, navodno, pomagao je u posredovanju u trgovini kokainom sa meksičkim Halisko kartelom Nova generacija (Cartel Jalisco Nueva Generacion – CJNG). Ubijen je iz vatrenog oružja u zatvoru u oktobru 2022. godine i tako postao još jedna žrtva visokog profila u ratu bandi u Ekvadoru.
Dana 6. decembra 2023. godine predsednik Noboa, koji je preuzeo dužnost u novembru, zapretio je da će imenovati i osramotiti sudije i tužioce koji su pustili kriminalce da slobodno šetaju. Već 14. decembra, stotine tužilaca i policajaca upali su u kancelarije Sudskog saveta Ekvadora koji reguliše sudove i sudije u zemlji, kao i u domove nekoliko desetina sudija, policijskih komandanata i drugih zvaničnika. Najviše rangirani uhapšeni zvaničnici bili su predsednik Sudskog saveta Vilman Teran, bivši direktor nacionalnih zatvora Pablo Ramirez i deset aktivnih i bivših sudija u osam provincija.
“Narkopolitika je otkrivena u Ekvadoru”, konstatovala je državna tužiteljka Dijana Salazar u izjavi objavljenoj na društvenim mrežama. Opsežna istraga o vezama između bezbednosnih i pravosudnih zvaničnika i ekvadorskih bandi otkrila je da su kriminalne vođe isplatile korumpirane zvaničnike koji su nadgledali njihove slučajeve kako bi dobili povoljne presude, otkrila je Salazarova.
Sudija Teran je objavio snimak svog hapšenja i komentarisao je kako je taj potez bio “nezakonit i proizvoljan”. Sudski savet kome je predsedavao takođe je oštro protestovao zbog Teranovog hapšenja opisujući to kao klevetničku kampanju.
Hapšenje više od dvadesetak sudija i najvišeg bezbednosnog osoblja u Ekvadoru 15. decembra 2023. moglo bi da otkrije velike koruptivne veze između zvaničnika i organizovanog kriminala u zemlji i posluži kao neophodna pobeda za novog predsednika Danijela Nobou (35). A već 3. januara glavna tužiteljka Ekvadora Dijana Salazar obavestila je javnost da su narkokarteli naručili i pripremili njeno ubistvo.
U nedelju 7. januara utvrđeno je da su dvojica vođa dveju narko bandi pobegli iz zatvora. Proglašeno je vanredno stanje, a dan kasnije kriminalci uzimaju za taoce desetine zatvorskih čuvara i preuzimaju kontrolu nad zatvorima. Već 9. januara kriminalci počinju da osvajaju i ulice grada Gvajakil. I tada najmlađi predsednik u istoriji Ekvadora Danijel Noboa shvata da se cela država nalazi na ivici ambisa, te da mora da pokrene borbu na život i smrt.
“Potpisao sam izvršni dekret kojim se proglašava unutrašnji oružani sukob i identifikovao sam sledeće transnacionalne organizovane kriminalne grupe kao terorističke organizacije i zaraćene nedržavne aktere: Aguilas, AguilasKiller, Ak47, Caballeros Oscuros, ChoneKiller, Choneros, Cuar Covichenos, Feeros, Fatales, Gangster, Kater Piler, Lagartos, Latin Kings, Lobos, Los p.27, Los Tiburones, Mafia 18, Mafia Trebol, Patrones, R7, Tiguerones… Naredio sam oružanim snagama da izvedu vojne operacije za neutralizaciju ovih grupa.”
I tako su zajedno hrabri političari sa časnim tužiocima, policajcima i vojskom krenuli u osvajanje ulicu po ulicu, metar po metar, ali i instituciju po instituciju u sopstvenoj državi kako bi pobedili mafiju. Podsetimo, Ekvador, koji je 2019. bio jedna od najbezbednijih zemalja u regionu sa stopom ubistava od 6,7 ubistava na 100.000 stanovnika, sada je postao jedna od najsmrtonosnijih latinoameričkih država, a stopa ubistava se povećala šest puta za samo četiri godine. U istom periodu, Ekvador je postao jedna od najvažnijih tranzitnih zemalja za kokain.
Šarićev klan kao i albanske narko bande već deceniju i po stacionirane su upravo u Gvajakilu – lučkom gradu Ekvadora, odakle svakodnevno brodovi puni kokaina plove ka evropskim lukama.
Najupečatljiviji primer toga su život i smrt Milana Milovca. Jedanaest godina uspeo je da živi u Ekvadoru neopaženo poput duha. Ali od 13. novembra 2020. do 12. januara 2021. godine, Milovac je hodao kao osuđenik na smrt. Na listu za odstrel, prema krivičnoj prijavi, stavio ga je klan čiji je bio član – klan Darka Šarića. Osuđen je na jedanaestogodišnju kaznu zbog optužbi za drogu, ali je u Srbiji izbegao zatvor. Iako mu je Interpol bio na tragu, Milovac je sleteo u Gvajakil posle 2009. godine.
Ekvadorski Ustav usvojen 2008. stvorio je status “univerzalnog državljanstva” prihvatajući sve bez izuzetka; vize su ukinute kao uslov za ulazak u zemlju, a 2012. godine civilna policija Ekvadora preuzela je kontrolu migracija na aerodromima. Bezbednost nije bila prioritet, niti upotreba tehnologije za sprečavanje dolaska posetilaca sa krivičnim dosijeom.
Milovac je iskoristio ovu dobronamernu atmosferu prema stranim posetiocima. Dobio je lažni identitet kao državljanin Ekvadora sa imenom Marko Patricio Marković Gomez. Navodno je bio lokalni predstavnik kokainskog srpskog kartela na čelu sa Darkom Šarićem – prema zvaničnim istragama u istočnoj Evropi. Milovac je imao iskustva u poslovanju sa kolumbijskim provajderima pošto je radio za italijansku kriminalnu organizaciju Ndrangetu. Zbog toga je govorio španski. U Gvajakilu je bio zadužen za poslove sa kolumbijskim dobavljačem, verovatno sa sedištem u andskom gradu Pasto. Zatim je usledilo prebacivanje na novu “dužnost” – slanje droge preko luke Gvajakil u kontejnerima sa svežom hranom za izvoz. Izveštaji pokazuju da je Šarića početkom 2020. godine njegov bliski saradnik Petar Ćosić obavestio kako je Milovac počeo da radi samostalno. Šarić je ovo shvatio kao Milovčevu izdaju i naredio da se “duh iz Ekvadora” ubije. Najpre je ranjen, a zatim je posle dužeg bolničkog oporavka umro, pod misterioznim okolnostima, nekoliko sati pošto je dovezen u vilu koju je rentirao.
Milovac je živeo pod lažnim identitetom u Ekvadoru. Ovu činjenicu su ekvadorske vlasti uočile tek nakon što je preminuo kada je njegova porodica u istočnoj Evropi poslala kopiju njegovog pasoša u kojoj se vidi njegovo pravo ime i nacionalnost – Milan Milovac, hrvatske nacionalnosti. Ipak, omogućeno mu je da glasa na izborima održanim u Ekvadoru februara 2023. Paradoks je ogroman. Milovac, navodni trgovac drogom koji je preminuo pre dve godine, još uvek može da glasa u gradu Empalme, u provinciji Gvajas, u klupi broj 42 u školskoj ustanovi. Ova teritorija je žarište za bande povezane sa meksičkim i balkanskim kartelima. Čitav slučaj pokazuje da u Ekvadoru i duhovi glasaju na izborima i imaju politička prava.
J.Z.
Saudijac koji mrzi islam, pobio je automobilom ljude na božićnom vašaru. Tvrdio je da ga progone, verovao da Angela Merkel zaslužuje smrtnu kaznu... I sada će njegov zločin odigrati ulogu u kampanji pred izbore u Nemačkoj
Četvoro ljudi je poginulo nakon što se helikopter Hitne pomoći srušio na krov bolnice u Turskoj
Motiv osumnjičenog je za sada nejasan, prema dostupnim podacima sa njegovih profila čini se da nema veze sa ekstremizmom
Direktor policije Nikola Milina rekao je da će o motivu za napad moći da se govori tek nakon istrage. Hrvatski mediji prenose da je majka ispričala da je njen sin nekoliko puta bio na psihijatriji i da je, navodno, upozoravala lekare da ga zadrže na lečenju, ali da su ga oni ga pustili kući
Najmanje četiri osobe su smrtno stradale kada je Taleb A. automobilom uleteo u masu ljudi u centru Magdeburga. Motivi su za sada nepoznati
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
