Među osmoricom uhapšenih pripadnika ekstremno desne terorističke grupe „Saksonski separatisti“ našao se i političar AfD-a. Pripadnici ove grupe su, kako navodi tužilaštvo, sprovodili gerilske treninge u borbenoj opremi i planirali napade pod idejom etničkog čišćenja.
Više od 450 policajaca i pripadnika specijalnih snaga učestvovalo je u međunarodnoj raciji u utorak, 5. novembra, rano ujutro. Akciji je prethodila višemesečna istraga protiv osumnjičene desničarsko-ekstremističke grupe koja sebe naziva „Saksonski separatisti“.
U saopštenju za javnost, Kancelarija nemačkog tužioca u Karlsrueu pravda hapšenje navodeći da je 15 do 20 članova grupe – opasno. Kako navode, ta militantna grupa pripremala se za navodni „Dan“ uspostavljanja države i društva u skladu s nacionalsocijalizmom. Teroristička grupa je, navode, takođe planirala i da „ukloni nepoželjne grupe ljudi iz okoline kroz etničko čišćenje, ako bude potrebno“, piše Dojče vele.
Prema navodima službi bezbednosti, ideologiju navodnih članova karakterišu „rasističke, antisemitske i delimično apokaliptične ideje“.
Obuka u borbenoj opremi za gerilsko ratovanje
Od svog osnivanja u novembru 2020. godine, udruženje se navodno pripremalo za „kolaps sistema“, između ostalog i paravojnim treninizima s borbenom opremom. Prema navodima tužilaštva u Nemačkoj, „naročito je uvežbavano gerilsko ratovanje, upotreba vatrenog oružja, noćni i prisilni marševi i patrole“. Grupa je, kako navodi tužilaštvo, nabavila i vojnu opremu kao što su maskirna odela, borbene kacige, gas maske i pancir-prsluci.
Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer napisala je na internet platformi Iks da su hapšenja bila uspeh pravovremene istrage nemačke tajne službe, Savezne kancelarije za zaštitu ustava: „Koliko su ti desničarski ekstremisti opasni pokazuje činjenica da su obučeni za rukovanje oružjem i da su nabavili vojnu opremu“, navela je Fezer.
Prema istraživanju nekoliko nemačkih medija, najmanje troje uhapšenih navodno je povezano s Alternativom za Nemačku, AfD. Jedan od njih je lokalni političar iz Saksonije Kurt H, koji je član gradskog veća Grima i okružnog izvršnog odbora te stranke.
„Špigel“ izveštava da je, nakon hapšenja tog političara, došlo do pucnjave. Prema navodima tog magazina, Kurt H. je posegnuo za oružjem. Ipak, nije jasno šta se tačno dogodilo. Političar AfD-a prebačen je u bolnicu. Navodno, nije u životnoj opasnosti.
Očigledno je da je on u prošlosti privlačio pažnju zbog svoje blizine s desničarskim ekstremističkim mrežama: prema istraživanju javnog servisa ARD, navodno je 2024. učestvovao na takozvanom festivalu solsticija, kada je odata počast i ozloglašenom SS-u iz vremena nacionalsocijalističke diktature pod Adolfom Hitlerom. Navodno su na festivalu bili i ljudi bliski najvišim političarima AfD-a, Bjernu Hekeu i Maksimilijanu Krahu.
Političari AfD-a u fokusu pravosuđa
Političari AfD-a izuzetno često su u fokusu nemačkog pravosuđa i organa bezbednosti: u Frankfurtu na Majni u toku je suđenje grupi tzv. „Građana Rajha“ za koje se tvrdi da su planirali državni udar. Sudi se bivšoj poslanici AfD-a u Bundestagu Birgit Malzak-Vinkelman jer je navodno bila zagovornica tog udruženja. Ta bivša sutkinja trenutno je u pritvoru.
Protiv poslanika AfD-a u bavarskom parlamentu Danijela Halembe trenutno se vodi istraga zbog podsticanja na pobunu i sumnje u pranje novca, kao i drugih dela.
A 2024. godine predsednik odbora AfD-a u pokrajini Tiringija, Bjern Heke, jedan od najuticajnijih političara te stranke, dvaput je osuđen na visoke novčane kazne, jer je u svojim govorima tokom predizborne kampanje koristio slogan SA iz vremena nacionalsocijalističke diktature.
Aktuelno hapšenje političara AfD-a iz Saksonije dolazi u trenutku kada se u Nemačkoj raspravlja o mogućoj zabrani AfD-a. Brojni poslanici Bundestaga iz raznih stranaka trenutno pripremaju odgovarajući zahtev za mogući postupak zabrane pred Saveznim ustavnim sudom.
Vatikan je domaćin konklave na kojoj se bira novi papa,a tokom 7. i 8. maja izlazio je samo crni dim, koji je označavao da papa nije izabran. Italijanski mediji prenose da se raspravljalo o sedam kanidata
Neke evropske zemlje su zabranile mobilne telefone u školama. Kakve su pozitivne i negativne strane?
Kada je 1945. ušao u logor Kaufering, Džordž Lajtmen je tražio samo jedno lice – lice svoga oca. Umesto toga, zatekao je pakao: leševe, pepeo, i tišinu užasa. Ta slika ga progoni i danas, dok svedoči o vlastitim gubicima i upozorava na povratak ideja koje su jednom već dovele svet do ivice ponora
Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope dele isti datum, ali ne i isti narativ. Dok Evropska unija 9. maja slavi vrednosti saradnje i mira, Rusija istog dana organizuje veliku vojnu paradu, čime naglašava svoju ulogu u pobedi u Drugom svetskom ratu. Različiti istorijski fokusi odražavaju i današnje političke razlike
U 4 sata 1. maja 1945. Vasilij Ivanovič Čujkov, komandant Osme gardijske armije u Berlinskoj operaciji, nosilac Ordena Suvorova prvog stepena zbog zasluga u bici za Staljingrad (1942/43), raportirao je maršalu Genadiju Žukovu da ga je general Krebs, nemački načelnik Generalštaba, obavestio kako je 30. aprila u 15.50 Hitler izvršio samoubistvo. Žukov zove Moskvu i insistira da probude Staljina koji je upravo otišao na spavanje, jer “stvar je hitna i ne može čekati do jutra”. Izvešten o Hitlerovom samoubistvu, Staljin samo kaže: “Nitkov je završio svoju igru! Šteta je što nje uhvaćen živ”. Sedam dana kasnije, u Berlinu je potpisan dokument o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
