Pošto se učvrstio na mestu predsednika Rusije, a važi i za glavnog kandidata na sledećim predsedničkim izborima 2004, Putin je sada i blizu potpune kontrole Dume. Tome treba dodati da je i Savet federacije, gornji dom ruskog parlamenta, potpuno pod njegovom kontrolom
Iako, dok ovaj broj „Vremena“ ide u štampu, svi glasovi nisu izbrojani i još nisu poznati konačni rezultati parlamentarnih izbora u Rusiji, lideri stranke Ujedinjena Rusija (UR) i predsednik Rusije Vladimir Putin već dobijaju čestitke. Preme podacima izborne komisije, UR ubedljivo vodi sa 37 odsto glasova, a slede je Komunistička partija (KPRF) sa 13, Liberalno-demokratska partija Rusije sa 12 i koalicija Rodina sa devet odsto glasova. Prozapadno orijentisane stranke poput Saveza desničarskih snaga (SPS) i Jabloka nisu uspele da pređu izborni cenzus od pet odsto, i one će, kao i ostale partije koje spadaju u ovu grupu, pokušati da uđu u parlament preko nezavisnih kandidata.
U odnosu na prethodne izbore, 1999, došlo je do velikih promena. UR, koji je na prethodne izbore izašao kao politički blok Jedinstvo, napravio je najveći napredak. Pre četiri godine je osvojila 23,32 odsto glasova i bio druga partija po broju poslanika u parlamentu posle KPRF-a Genadija Zjuganova. Po mišljenju analitičara, UR je sada dobio više glasova na štetu komunista, koji su znatno pali u odnosu na prethodne izbore. Takođe, ovo je prvi put otkako postoji višestranački sistem u Rusiji da jedna stranka osvoji više od četvrtine glasova. Među pobedničkim partijama nalaze se i LDPR Vladimira Žirinovskog, kojoj je od prethodnih izbora, kada je osvojila šest odsto glasova, znatno porasla popularnost. Uspeh je zabeležila i koalicija Rodina Sergeja Glazjeva, kojoj su ovo prvi izbori. U one koji su podbacili, osim komunista, svakako spadaju SPS i Jabloko.
STRAHOVANjA: Ocene demokratičnosti izbora variraju od onih koje su izneli posmatrači OEBS-a, koji prebacuju predsedniku Putinu što je otvoreno stao na stranu UR-a, do onih da su izbori protekli u fer i demokratskoj atmosferi, što je ocena posmatrača iz Zajednice nezavisnih država.
Jedno od prvih pitanja koje se nameće sigurno je – šta će biti posle izbora. Odgovor na to možda daje Anatolij Čubajs, lider SPS-a, kada kaže da se može dogoditi da se jednog jutra probudi u novoj državi, koja je sasvim promenila orijentaciju. On i ostale opozicione partije otvoreno strahuju od koncentracije moći koja će se naći u Putinovim rukama posle ovih izbora. Pošto se učvrstio na mestu predsednika Rusije, a važi i za glavnog kandidata na sledećim predsedničkim izborima 2004, Putin je sada i blizu potpune kontrole Dume. Tome treba dodati da je i Savet federacije, gornji dom ruskog parlamenta, potpuno pod njegovom kontrolom.
OTVORENA PODRŠKA: Predsednik Vladimir Putin, koji ne pripada nijednoj partiji, više puta je u toku predizborne kampanje otvoreno podržao UR. Iako je odbio da kaže za koga će glasati, nikome nije bilo teško da pretpostavi kome će predsednik ukazati povernje. Što se UR-a tiče, oni već slave pobedu. Valerij Bogomolov, predsedavajući vrhovnog saveta UR-a očekuje da stranka osvoji i svih 40 odsto glasova. Pretvoreno u mandate, to iznosi oko 190 od ukupno 450 poslaničkih mesta. Boris Grizlov, sadašnji ministar unutrašnjih poslova i nosilac liste UR-a, već je najavljen kao novi predsednik Dume. Kritike kojima je UR bio izložen u toku predizborne kampanje nastavljaju se i dalje. I analitičari i opozicioni lideri slažu se da UR nema pravi izborni program. Po rečima opozicionara, njihov program predstavlja jadnu platformu u kojoj stoji sve ono što narod želi da čuje. Genadij Zjuganov, vođa KPRF-a, sve vreme optužuje Putina da vodi rat do istrebljenja protiv komunista, tako što ih stalno kritikuje i ometa njihovo pojavljivanje u medijima. Što se kritike kandidata tiče, oni ističu da će Jurij Lužkov (novi-stari gradonačelnik Moskve), Boris Grizlov, Mintimer Šajmijev, predsednik Tatarstana, i Sergej Šojgu, ministar za vanredne situacije, koji su u vrhu liste UR-a imati i pametnija posla od sedenja u parlamentu.
U predizbornoj kampanji su sve pobedničke partije isticale borbu protiv oligarhije kao svoj glavni cilj, znajući da to podržava 80 odsto stanovništva. Sada posle izbora nastavljaju s izjavama u istom stilu. Na primer, deputat Dmitrij Orlov misli da će „nova Duma biti otvoreno protiv oligarhije“. Ipak, mogu se čuti i drugačija mišljenja, poput izjave Sliške Lubov, poslanika u Dumi iz prethodnog saziva, koja je član UR-a. Ona ima oštre reči za Rodinu i kaže da antioligarhijski stavovi nisu tako snažni kako to birači misle. „Ono što kažu u debatama i ono što će uraditi (u Dumi) različite su stvari.“
REAKCIJE: Sa ovim izborima Rusija je pokazala da menja kurs. Zabrinutost zbog pobede nacionalističkih snaga ističu američki analitičari. Majkl Mekfol, ekspert za Rusiju sa univerziteta Stanford, smatra da velika prednost UR-a, LDPR-a i Rodine znači da su nacionalisti preuzeli vođenje države, što može dovesti u pitanje dosadašnje ocene reformi i demokratizacije u Rusiji. Uspon ekstremne desnice znači da u zemlji nešto nije u redu. U listu „Moskou tajms“ smatraju da pobeda UR-a može biti prihvaćena od vladajućih krugova u Kremlju kao potpuna legitimizacija svega onog, i dobrog i lošeg, što su u prethodne četiri godine uradili. To će ih samo ohrabriti da nastave po starom.
Što se mogućih postizbornih koalicija tiče, mogući saveznici su se mogli naslutiti u toku predizborne kampanje. Očekuje se da će uz UR stati Rodina i LDPR. Taj savez mogao bi da ima i dvotrećinsku većinu u Dumi i, po rečima analitičara Andreja Pjantkovskog, vodio bi politiku koja se zasniva na nacionalizmu i populizmu, ruku pod ruku s Kremljom. U tom slučaju može doći i do promene ustava, što bi Putinu obezbedio i treći mandat (koji po sadašnjem ustavu nije moguć), a opozicionari ističu da je on tome sklon.
Koalicija Rodina, koju je formirao Kremlj, kako se u Rusiji misli, od početka je bliske sa UR-om, a njene namere jasno je izrazio Sergej Glazjev: „Mi nameravamo da stvorimo novu većinu u Dumi, zajedno s ostalim patriotskim snagama.“
Što se LDPR-a tiče, od njih se očekuje da i dalje glasaju zajedno sa UR-om, kao i dosad. Oni svoj uspeh na izborima duguju kako tome što su se vratili svojim starim biračima tako i velikoj novčanoj podršci Kremlja i tv-propagandi. Zbog toga treba očekivati da će se i dalje držati UR-a. Ali, kako kaže analitičar Sergej Markov, njihov položaj i nije baš tako sjajan, jer se plaše da posle komunista i oni mogu postati sledeća meta Kremlja. U opoziciji će, kao i dosad, biti komunisti i prozapadno orijentisani SPS i Jabloko, koji će verovatno obezbediti predstavnike preko nezavisnih kandidata. Iako nije došlo do koalicije ovih stranaka pre izbora, one bi u novim okolnostima mogle da nastupaju zajedno, kao i dosad.
Posle izbora ostaje pitanje položaja Dume u novim okolnostima i u novom odnosu snaga. Duma bi trebal da donosi zakone i kontroliše rad predsednika, ali, da li je to moguće u ovakvim uslovima, kada vladajuća stranka podržava predsednika. Glasači, od kojih na kraju i zavisi rezultat izbora, poverenje su ukazali predsedniku koji je u poslednje četiri godine uspeo da im povrati nadu, koliko-toliko poveća životni standard i povrati ugled Rusije u svetu. Na njemu je sada da to poverenje opravda.
U terorističkom napadu na voz u Jesentuki, na severu Kavkaza blizu granice sa Čečenijom, 5. decembra, uoči izbora, poginula je 41 osoba, a više od 170 je povređeno. Ruske agencije prenose da je napad izvela žena-samoubica, koja je aktivirala najmanje pet kilograma eksploziva u trenutku kada je voz ulazio u stanicu u Jesentuki. Niko nije preuzeo odgovornost za napad, a ruske vlasti smatraju da su napad izveli čečenski teroristi Šamila Basajeva iz odreda Crne udovice. Takođe, smatra se da je Basajev uputio više terorističkih grupa u gradove Rusije čiji je zadatak da izvedu napade uoči izbora, i novogodišnjih praznika. Napad su između ostalih osudile i SAD i Francuska i okarakterisale ga kao teroristički. Vladimir Putin osudio je napad na voz čiji je cilj, po njemu, bio destabilizacija zemlje uoči izbora. Posle oktobarskih izbora, situacija u Čečeniji se naizgled smirila. Teroristički napadi gotovo da su prestali, a na smirivanje situacije ukazala je i predizborna kampanja u Rusiji, u kojoj se Čečenija gotovo nije ni pominjala, za razliku od svih dosadašnjih, gde je bila gotovo glavna tema. Nova politika prema Čečeniji, za koju se misli da obećava mnogo više nego sve dosadašnje, počela je da daje rezultate. Rusija se potrudila da koliko god može zatvori granicu prema Gruziji, iz koje čečenski teroristi dobijaju pomoć i utočište, kada je to potrebno, a stalne optužbe da se Gruzija ne trudi dovoljno da učini isto sada dobijaju potvrdu. Isto tako, nove ruske vlasti su pokrenule i nov program za obnovu Čečenije, po kome bi svaka porodica trebalo da dobije značajnu novčanu pomoć za popravku stanova. Iako će to biti veoma skupo, konačno su izgleda uvideli da je sve jeftinije od ljudskih života i rata. Ratovi u Čečeniji dosad su koštali Rusiju oko 20.000 života vojnika i ne zna se koliko novca. Nije poznato da li novi napadi znače i novo pogoršanje situacije ili samo sporadične pokušaje terorista da destabilizuju zamlju i ponovo počnu staru borbu. Sada je sasvim sigurno da Rusija više nikako ne može da izgubi Čečeniju i ovakvi napadi ne samo da su zastrašujući po svojim razmerama već je sasvim sigurn da ne mogu da promene sadašnje stanje.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
