Kraljevstvo se po boji poznaje

Za „Vreme“ iz Singapura

„Više mi trebamo Kambodži nego ona nama“, rekla je jedna Tajlanđanka, komentarišući aktuelni diplomatski sukob dve južnoazijske kraljevine, do kojeg je došlo početkom novembra, kad je Pnompen za ekonomskog savetnika vlade angažovao Taksina Šinavatru, odbeglog bivšeg premijera Tajlanda, kojeg su u odsustvu osudili na dve godine zatvora zbog zloupotrebe položaja.

Na vest o imenovanja Taksina, Tajland je opozvao svog ambasadora u Kambodži, a Pnompen uzvratio istom merom.

Čim je preuzeo novu dužnost, Taksin je požurio u Kambodžu, i u prestonici održao sastanak sa 300 privrednika i članova vlade i iskoristio priliku da optuži tajlandske vlastodršce za „lažni patriotizam“.

„Moji su roditelji podržavali Taksina i doveli ga na vlast glasajući za njega u prvom mandatu. Tada i nikada više. Mislili su: bogat je, taj neće krasti. Kasnije su progledali, videli da je korupcija uzela maha i prešli na stranu njegovih protivnika. Nije se otimalo ispod žita, nego javno, beskrupulozno“, otkriva mlada žena koja želi da ostane anonimna, ali ćemo je za ovu priliku zvati Saranja. „Moja mama trenutno živi u Americi i preko satelita prati dešavanja u domovini. Kad su se prošle godine održavali masovni mitinzi protiv Taksinovih ljudi u vlasti, tzv. antivladinih snaga odevenih u žuto, i pro-Taksinovih ‘crvenih majica’, moja mama je sedela pred televizorom i pružala podršku svojim rojalistima. Kuća se orila od njenog gneva.“

MANČESTER SITI: Taksin je 2006. godine, usred drugog mandata, vojnim pučem eliminisan kao premijer. Smenili su ga dok je bio na službenom putu u inostranstvu. Vratio se u zemlju početkom 2008. godine, a u avgustu otišao na Olimpijske igre u Peking sa kartom u jednom pravcu. Zatražio je azil u Velikoj Britaniji, u kojoj je prethodne godine za 81,6 miliona funti kupio Mančester siti i postavio Svena Gorana Eriksona za menadžera kluba. Fanovi su ga zvali Frenk jer ih je njegovo prezime asociralo na Sinatru. Britanci su mu uskratili azil.

U odsustvu su ga u domovini osudili na dve godine zatvora zbog korupcije. Bangkok zahteva da se Taksin (60), koji je šest godina bio premijer Tajlanda, vrati u zemlju i suoči sa pravdom. Pouzdani izvori tvrde da odbegli premijer, koji je karijeru počeo kao policajac, ima nekoliko pasoša, pa i crnogorski.

OPSADA AERODROMA: Kad stranci pomisle na Tajland, na pameti su im Bangkok, Pataja, Puket, dobar provod, plavo more, palme, odlična kuhinja. Baš veselog turistu briga da li se domaćini mrze sa komšijama i kakve igre igraju na svojoj političkoj pozornici. Izuzetak je možda bila prošla godina kad su se Tajlanđani međusobno posvađali i ugrozili komoditet stranih gostiju. Kad su tzv. žute košulje zauzele internacionalne aerodrome u Bangkoku i Puketu, otkazani su svi letovi. Hiljade tropski preplanulih turista ostalo je danima blokirano u aerodromskim zgradama, a u medijima su pričali o svom hororu i pretili da se više nikada neće vratiti u tu zemlju. Domaćini su se kasnije izvinjavali, duboko klanjali, molili za oproštaj i pozivali raspamećene turiste da im ponovo dođu.

I opsada aerodroma bila je u tesnoj vezi sa tajkunom Taksinom. Iako je sklonjen sa mesta premijera, u vlasti su ostali njegovi saveznici, a rojalisti su se digli da ih konačno očiste. Rasplamsao se sukob „žutih košulja“ (anti-Taksinovaca) i „crvenih majica“ (Taksinove pristalice). Pobedili su „žuti“ i čak formirali stranku – Novu političku partiju. Redizajnirali su i svoj imidž i sad nose žuto-zelenu kombinaciju, žuto kao simbol podrške kralju, a zeleno u znak promocije politike „čistih ruku“.

BOJE: Boje igraju ključnu ulogu u životu Tajlanđana. Svaki dan u nedelji ima svoju boju koja kao senka prati čoveka. Kralj je rođen u ponedeljak i njegova je boja žuto, utorak je roze, sreda je zelena, četvrtak narandžast, petak plav, subota ljubičasta, nedelja je crvena.

Pre mnogo godina nisi ni morao da pamtiš koji je dan. Čim ugledaš masu ljudi u žutom, znao bi da je ponedeljak, a danas ljudi uniformisani u „žuto“ znače da su neke demonstracije na vidiku. Vremena i politika promenili su tradiciju, mada stariji svet i dalje poštuje govor boja i kralja.

KRALJ: Za zdravlje i dugovečnost kralja Pumipola Adujadea (81), svi se mole, tim pre što se ne oseća dobro. Zbog infekcije na plućima i visoke temperature hospitalizovan je sredinom septembra. I dalje je na bolničkom lečenju. U javnosti se pojavio nakratko, početkom novembra, povodom značajnog državnog praznika, sedeći u kolicima.

U politički polarizovanoj zemlji sa oko 64 miliona stanovnika, sa dugom istorijom pučeva i promena, kralja doživljavaju kao ujedinitelja. Long live the King! Ko zna šta će biti posle. Trebalo bi da ga nasledi sin, koji nije omiljen u narodu. Narodna ljubimica je princeza, kraljeva kći. Ali, pravo na nasleđivanje prestola ima muški potomak. Da bi tron nasledila žena, mora se menjati ustav, a s njime i tradicija. „Long live the King“, ponavlja Saranja. Inače, pominjanje kralja, a specijalno u negativnom kontekstu, u ovoj zemlji je tabu. Štiti ga „Lèse majesté“, (Zakon o zaštiti njenog/njegovog visočanstva).

Prošle godine, na Tajlandu je bila zabranjena distribucija jednog decembarskog broja londonskog magazina „Ekonomist“ zbog kritičkih tekstova o obožavanom kralju koji su u njemu objavljeni. Inače, zbog uvrede krunisane glave, mnogi su završili u zatvoru, pa čak i neki Zapadnjaci kojima su potom njihove vlade, diplomatskim pritiscima, izdejstvovale slobodu.

SEPARATIZAM: Od kako je 2004. godine buknulo separatističko nasilje, na nemirnom jugu zemlje, na granici sa Malezijom, ubijeno je oko 3900 ljudi. Do sukoba dolazi između većinskih muslimana i budista. Sve su glasniji zahtevi za autonomijom. Ali, po svoj prilici, to se još dugo se neće desiti, jer kažu, da kad se izraz prevede na tajlandski, on implicira – nezavisnost. Na BBC-ju su nedavno prikazali reportažu o tome kako se po budističkim hramovima na jugu Tajlanda seljani obučavaju u rukovanju oružjem. Region je do 1902. godine bio autonomni malajski muslimansku sultanat, kad ga je anektirao budistički Sijam (Kraljevina Sijam je 1939. godine promenila ime u Tajland). Ipak, kao neizbrisiva kolektivno nesvesna uspomena na taj period, ostale su sijamske mačke, sijamski blizanci…

MISTIČNA KAMBODŽA: Pored temeljnog istraživanja egzotičnog Tajlanda i uživanja u njegovim čarima i čudesnim saobraćajnicama, mnogi nađu vremena i da skoknu do susedne Kambodže, napaćene mistične zemlje sa 16 miliona stanovnika. Najizazovnija destinacija je veličanstveni Angkor, sedište negdašnje kmerske imperije, sa mnoštvom hramova, koji je usred prašume počeo da se formira još u devetom veku, doživeo klimaks u XII tavorio još nekoliko stoleća i otišao u legendu. Na svom vrhuncu, sa više od milion stanovnika, bio je najmnogoljudniji grad na svetu i prostirao se na oko hiljadu kvadratnih kilometara. Dragulj kompleksa je nesporno Angkor Vat, simbol savremene Kambodže, čije se konture nalaze i na nacionalnoj zastavi. U XV veku osvojili su ga Tajlanđani. Ispredane su bajke o Angkoru, ali ga više niko nije video sve do kraja XIX veka kada su francuski arheolozi počeli otkopavanja. U to vreme, Kambodža je bila francuska kolonija.

Angkor, koji je UNESKO uvrstio u svetsku baštinu, nalazi se pored gradića koji se zove Sijam Rip (Siem Reap), što u prevodu znači “ Poraženi Sijam“.

Sijam Rip je bio i najbliže što se „begunac“ Taksin za vreme novembarske radne posete Kambodži primakao svojoj domovini. Sačekale su ga desetine „crvenih“ pristalica koje su za tu priliku prešle granicu. Bivši telekomunikacioni tajkun obišao je i Angkor Vat i opušteno odigrao partiju golfa sa svojim domaćinom Hun Senom, premijerom Kambodže, koji je, inače, odbio zvanični zahtev Tajlanda za ekstradiciju svog prijatelja i savetnika.

ŠPIJUNSKA AFERA: Dok su intimusi igrali golf, u prestonici se završavala još jedna epizoda u diplomatskoj igri nerava dve kraljevine. Objavljeno je da je uhapšen službenik kambodžanske kontrole letenja, Tajlanđanin, jer je svojoj ambasadi u Pnompenu cinkario detalje sa Taksinove „povratne karte“ za Dubaji. Optužen je za otkrivanje informacija vezanih za državnu bezbednost. Pošto je, kažu, špijunirao na zahtev prvog sekretara Ambasade, inkriminisani diplomata proglašen je personom non grata i dat mu je rok od 48 sati da napusti Kambodžu. Tajland je odgovorio istom merom, ujedno tvrdeći da su „optužbe protiv njenog građanina maliciozne i lažne“.

JAK LIDER: Kambodžanski premijer Hun Sen (57), bezmalo je tri decenije u politici. Sa osamnaest je postao komandir jedinice Crvenih Kmera, pa potom prebegao u Vijetnam da pokrene borbu za oslobođenje od Pol Potovog režima. (U vreme vladavine Pol Pota, na tzv. poljima smrti, po zatvorima, od iscrpljenosti od prinudnog rada i neuhranjenosti, umrlo je oko dva miliona ljudi odnosno oko 20 odsto populacije. Posledice genocida se osećaju i danas. Na periferiji Sijama Ripa, na primer, u spomen kosturnici koja liči na pagodu sakupljeni su posmrtni ostaci ljudi koje su seljaci pronalazili po poljima oko grada i u prašumama. Nedaleko odatle, nalazi se i Muzej nagaznih mina koji je i sedište nevladine organizacije za brigu o mirnodopskim invalidima).

„Otvoreni, jednostavni, prizemni stil Hun Sena nailazi na dobar prijem kod kambodžanskih ruralnih masa. Istovremeno, on stoji rame uz rame sa bogatima i slavnima u palatama i na golf terenima. Pre ga se plaše, nego što ga vole. Ali, on je nesporno jak lider“, ocenili su neki novinari. Svojim biografima premijer Hun Sen je izjavio: „Želim da budem čovek čvrste ruke i da učinim nešto za svoju zemlju… Hoću da izgradim našu privredu na način na koji su to učinili i ostali ljudi čvrste ruke u Jugoistočnoj Aziji.“

Upućeni tvrde da je podrška širokih seljačkih masa zajednički imenitelj i prvog čoveka vlade Kambodže i njegovog prijatelja Taksina koji tvrdi da je „sklonjen sa vlasti jer, osvojivši podršku sirotinje, bio je pretnja tajlandskoj urbano-centralističkoj klasi“.

„Kako stvari stoje, stavljanjem u službu Kambodže, Taksin će izgubiti pristalice. Neki ga već ne vole, jer ne vole Kambodžance“, ocenjuje Saranja i dodaje: „Taksin nema gde da ide, nema gde da živi. Priklonio se Kambodži jer zna da će iznervirati Tajlanđane, pa uživa. Navikao je na život na visokoj nozi, neće se nastaniti u siromašnoj Kambodži.“

VEKOVNI RIVALI: Kambodža i Tajland geopolitički su rivali već vekovima. Dve zemlje ušle su u oružani sukob prošlog leta zbog sporenja oko zemljišta jednog hrama iz XI veka koji se nalazi tačno na granici. U određivanje vlasništva umešao se 1962. godine Međunarodni sud pravde u Hagu presudivši da kmerski hram Pre Viher (Preah Vihear) pripada Kambodži. Ali, veći i bogatiji sused Tajland ima drugačiji pogled na kulturno dobro uvršćeno u UNESKO-ovu baštinu.

Na kratkoročno smirivanje strasti indirektno je uticao američki predsednik Barak Obama. U Singapuru je, naime, 14. i 15. novembra održan Dvadeseti forum APEK-a (Azijsko-pacifičke ekonomske kooperacije), na kojem su se okupili lideri 21. države koje povezuje Tihi okean. Između ostalih, na sastanak su došli Barak Obama, Dimitrij Medvedev (Rusija), Hu Đintao (Kina), Hun Sen (Kambodža)…Tajlandski premijer Abisit Vejčačiva prisustvovao je u dvostrukoj ulozi, i kao predstavnik svoje zemlje i kao predsedavajući Asocijacije jugoistočnih azijskih zemalja (ASEAN). Izokola mu je savetovano da „sredi stvari kod kuće“ i „izbegne blamažu“ pred Obamom i ostalim državnicima, što je prominentni ekonomista sa oksfordskom diplomom i pored svega tom prilikom učinio.