Na ulicama u briselskim prigradskim opštinama Hale i Vilvord postavljene su barikade od balvana. Naoružani ljudi na holandskom jeziku sa drvenim klompama na nogama viču na sugrađane koji govore francuski da ovde više nisu poželjni i da je flamanski krizni štab konfiskovao njihove kuće. U Gornjem gradu u centru Brisela primećeno je više haubica. Iz zgrade hotela Šeraton čuju se pucnji. Očevici tvrde da su snajperisti Valonci i da imaju specijalne laserske sprave kineske proizvodnje, kojima čuju ko na ulicama govori holandski, to jest flamanski, te da im je naređeno da ih likvidiraju. Naoružane grupe zauzele su zgradu televizije i poručuju da Francuzi treba da žive u Francuskoj, ili makar u Valoniji, te da Brisel zapravo pripada Flandriji, i da je holandsko vino bolje i starije od francuskog. Druge organizovane grupe zauzele su parlament i radio i odgovaraju da je Brisel njihova rodna gruda i da će radije umreti, nego da napuste svoja vekovna ognjišta. Kod fontane Maneken došlo je do puškaranja, agencije izveštavaju o mrtvima i povređenima. U Savetu NATO-a tvrde da nisu znali da se nešto sprema, ali da svakog trenutka očekuju intervenciju američkih marinaca koji će sprečiti krvoproliće na ulicama Brisela, te da nažalost nije bilo vremena da se sastane Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Portparol NATO-a rekao je da operativni podaci ukazuju da je Atonijum, konstruisan za Svetsku izložbu 1958, pretvoren u logor. Belgijski kralj Albert II izbegao je u kneževinu Monako, gde ga je primio njegov imenjak knez Albert II.
Naravno da se ništa slično u Belgiji neće desiti. Ako se država uopšte bude raspala, biće to dugotrajan i nenasilan proces. Eventualno može da se zamisli neka kafanska tuča ako, na primer, na nekom prvenstvu jedna protiv druge budu igrale reprezentacije Francuske i Holandije, kao u Bosni kada su fudbal igrale Turska i Hrvatska. Ali je dovoljno neprijatno da se u zemlji u srcu Evrope, čiji je glavni grad Brisel sinonim za Evropsku uniju, ozbiljno razmatra mogućnost podele države.
Spektakularnom pobedom separatističke Nove flamanske alijanse (NVA) sa Bartom de Veverom na čelu na prevremenim parlamentarnim izborima održanim 13. juna, opstanak centralne države je i te kako doveden u pitanje. Evropski mediji govore o „izbornom zemljotresu“, jer se NVA bori za „belgijsku evoluciju“, što znači da bi Flandrija trebalo da postane autonomna, da bi centralna država njene preostale kompetencije u oblasti pravosuđa i socijalnih sistema trebalo da prenese na regionalne vlade Flandrije i Valonije. De Vever zahteva i da bogati flamanski sever obustavi dosadašnju finansijsku pomoć za siromašniji valonski jug u iznosu od oko deset milijardi evra godišnje.
NVA je osvojila 27 od 150 poslaničkih mesta u belgijskom parlamentu, što je 19 mandata više nego pre tri godine. Slede socijalisti Elija di Rupa sa 26 mandata. Demohrišćani i liberali pretrpeli su težak poraz. Pošto na osnovu komplikovanog izbornog sistema vlada treba da predstavlja kako većinsku volju Flamanaca na severu tako i Valonaca na jugu, potreban je nekakav dogovor NVA i socijalista. Kako se socijalisti zalažu upravo za sve ono protiv čega se NVA bori, veliko je pitanje kada će, kako i da li će uopšte vlada biti formirana. De Vever je izjavio da on i pored trijumfa premijer svakako neće biti, jer on centralnu vlast želi da ukine. Pitanje je, međutim, da li bi Flamanci prihvatili valonskog premijera.
Belgija je podeljena na tri entiteta, od kojih je jedan frankofonska Valonija, a drugi Flandrija, u kojoj se govori flamanski (varijanta holandskog). Treći, Briselski region je nominalno bilingvalan, mada se u samom gradu uglavnom govori francuski, a u prigradskim naseljima flamanski. U Flandriji i Valoniji glasači ne mogu da glasaju van svojih jezičkih tabora, ali Brisel je izuzetak. Spor, na kome je prethodna koaliciona vlada posle samo nekoliko meseci pala, vodio se oko nekoliko flamanskih prigradskih opština kojima su Valonci, koristeći klauzulu o bilingvalnosti, uspeli da flamanskoj većini nametnu frankofonsko rukovodstvo. NVA zahteva da se te izborne jedinice pripoje flamanskom entitetu, te tako praktično tamo nastanjenim Valoncima oduzmu pravo glasa. Belgijanci koji govore francuski to izričito odbijaju.
Malo je verovatno da će Belgija uspeti do 1. jula, kada počinje njeno predsedavanje Evropskoj uniji koju potresa finansijska i dužnička kriza, uspeti da formira vladu. Još neprijatniji za EU je, međutim, čitav ovaj belgijski „jezički“ cirkus, u kome u jednoj evropskoj državi sa visokim standardom i mnogobrojnim institucijama EU glavnu ulogu igraju separatistički nacionalisti, i to u trenutku kada su evropske vrednosti uzdrmane, kada se usled ekonomske krize oni koji imaju više sve više okreću sebi. Istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj pokazuju da je dve trećine Francuza za pripajanja Valonije „matičnoj zemlji“.
