Po drugi put za nepune dve nedelje u koordinisanoj akcji su izvršeni vazdušni udari na položaje Hutija u Jemenu. Države članice Evropske unije dogovorile su se u načelu da pruže vojnu podršku obezbeđivanju plovnog puta kroz Crveno more
Sjedinjene Američke Države i Velika Britnija su uz podršku Australije, Bahreina, Kanade i Holandije ponovo bombardovale položaje Hutija u Jemenu. Prilikom koordinisane akcije je u ponedeljak gađano osam ciljeva, među kojima podzemno skladište oružja i raketni sistemi, saopštio je Pentagon.
Naoružana milicija koja uživa podršku Irana od početka sukoba između Izralela i Hamasa 7. oktobra prošle godine napada teretne brodove u Crvenom moru koji navodno imaju neke veze sa Izraelom. Do sada su, tvrdi Pentagon, napali više od 30 brodova, pa su zbog toga velike brodske komapanije počele da izbegavaju najkraći put između Azije i Evrope preko Crvenog mora i Sueckog kanla što ima sve veće posledice po svetsku privredu.
Drugi koordinisani napad
Proklamovani cilj saveznika je da oslabe vojnu moć Hutija. Jedan visoki predstavnik američke vojske je izjavio da su najnoviji napadi krstarećim raketama tomahavk i borbenim avionima bili uspešni.
U zajedničkoj izjavi su naveli da im je cilj da ponovo uspostave stabilnost na Crvenom moru i ponovili pretnju Hutima da neće oklevati da zaštite ljudske živote i slobodnu trgovinu na jednom od najvažnijih plovnih puteva na svetu.
Ovo je bio drugi po redu koordinisani vojni udar saveznika ovog intenziteta u nepune dve nedelje. U noći 12. januara gađano je oko 30 položaja Hutija, nakon čega su Amerikanci nastavili sa pojedinačnim vojnim akcijama.
Militantna islamistička grupa i pored toga nije obustavila napade na brodove u Crvenom moru.
Uključivanje držva članica EU
O daljim akcijma u Crvenom moru i strategiji borbe protiv Hutija telefonom su u ponedeljak razgovarli predsednik SAD Džo Bajden i britanski premijer Riši Sunak.
Bajden je još prošlog četvrtka bio izričit da će SAD nastaviti sa vojnim akcijama protiv Hutija koje je dan ranije Amerika stavila na listu terorističkih organizacija.
Države članice Evropske unije su se u međuvremenu u načelu dogovorile o uključivanju u vojnu akciju sa ciljem obezbeđivanja plovnog put preko Crvenog mora, saopštio je u ponedeljak visoki predstavnik za spoljnu politiku Žozep Borelj. U idealnom slučaju bi države EU vojnoj akciji protiv Hutija mogle da se priključke početkom februara, piše nemački „Špigel“.
Sadašnji plan predviđa slanje evropskih ratnih brodova koji bi trebalo da štite trgovačke brodove i upotrebu sistema za ranu uzbunu. Nije predviđeno da se države EU uključe u američko i britansko bombardovanje položaja Hutija.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Nemačka vlada najavila je novu seriju zakonskih izmena koje značajno pooštravaju uslove za izbeglice i useljenike. Obustava spajanja porodica za deo izbeglica i ukidanje ubrzanog državljanstva signaliziraju kraj jedne liberalnije migracione ere
Presuda je privremena pobeda za univerzitet Harvard koji je u sukobu sa predsednikom SAD Donaldom Trampom
U gradu Bajkalsku, u Irkutskoj oblasti u Sibiru, mladić (17) počimio je masakr - ubio je četvoro dece na proslavi rođendana navodno zato što ga je odbila je 14-godišnja devojčica
Američki savezni sud oborio je ključne carinske odluke predsednika Donalda Trampa, ocenivši da je prekoračio svoja ovlašćenja, dok je administracija u isto vreme raskinula ugovor vredan više od 760 miliona dolara sa farmaceutskom kompanijom „Moderna“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
