Po drugi put za nepune dve nedelje u koordinisanoj akcji su izvršeni vazdušni udari na položaje Hutija u Jemenu. Države članice Evropske unije dogovorile su se u načelu da pruže vojnu podršku obezbeđivanju plovnog puta kroz Crveno more
Sjedinjene Američke Države i Velika Britnija su uz podršku Australije, Bahreina, Kanade i Holandije ponovo bombardovale položaje Hutija u Jemenu. Prilikom koordinisane akcije je u ponedeljak gađano osam ciljeva, među kojima podzemno skladište oružja i raketni sistemi, saopštio je Pentagon.
Naoružana milicija koja uživa podršku Irana od početka sukoba između Izralela i Hamasa 7. oktobra prošle godine napada teretne brodove u Crvenom moru koji navodno imaju neke veze sa Izraelom. Do sada su, tvrdi Pentagon, napali više od 30 brodova, pa su zbog toga velike brodske komapanije počele da izbegavaju najkraći put između Azije i Evrope preko Crvenog mora i Sueckog kanla što ima sve veće posledice po svetsku privredu.
Drugi koordinisani napad
Proklamovani cilj saveznika je da oslabe vojnu moć Hutija. Jedan visoki predstavnik američke vojske je izjavio da su najnoviji napadi krstarećim raketama tomahavk i borbenim avionima bili uspešni.
U zajedničkoj izjavi su naveli da im je cilj da ponovo uspostave stabilnost na Crvenom moru i ponovili pretnju Hutima da neće oklevati da zaštite ljudske živote i slobodnu trgovinu na jednom od najvažnijih plovnih puteva na svetu.
Ovo je bio drugi po redu koordinisani vojni udar saveznika ovog intenziteta u nepune dve nedelje. U noći 12. januara gađano je oko 30 položaja Hutija, nakon čega su Amerikanci nastavili sa pojedinačnim vojnim akcijama.
Militantna islamistička grupa i pored toga nije obustavila napade na brodove u Crvenom moru.
Uključivanje držva članica EU
O daljim akcijma u Crvenom moru i strategiji borbe protiv Hutija telefonom su u ponedeljak razgovarli predsednik SAD Džo Bajden i britanski premijer Riši Sunak.
Bajden je još prošlog četvrtka bio izričit da će SAD nastaviti sa vojnim akcijama protiv Hutija koje je dan ranije Amerika stavila na listu terorističkih organizacija.
Države članice Evropske unije su se u međuvremenu u načelu dogovorile o uključivanju u vojnu akciju sa ciljem obezbeđivanja plovnog put preko Crvenog mora, saopštio je u ponedeljak visoki predstavnik za spoljnu politiku Žozep Borelj. U idealnom slučaju bi države EU vojnoj akciji protiv Hutija mogle da se priključke početkom februara, piše nemački „Špigel“.
Sadašnji plan predviđa slanje evropskih ratnih brodova koji bi trebalo da štite trgovačke brodove i upotrebu sistema za ranu uzbunu. Nije predviđeno da se države EU uključe u američko i britansko bombardovanje položaja Hutija.
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
