Specijalno za „Vreme“ iz Pekinga
Na zvaničnom olimpijskom sajtu kaže se da moto „Jedan svet, jedan san“ u potpunosti odražava suštinu i univerzalne vrednosti olimpijskog duha – jedinstvo, prijateljstvo, napredak, učestvovanje. No, objašnjava se dalje, moto je jednostavnog izraza ali dubokog značenja. Predstavlja ideal Pekinžana i svih Kineza da budu deo globalne komune i ruku pod ruku sa ostalim narodima grade svetlu budućnost sveta. Dalje se podseća da velika nacija sa istorijom dugom 5000 godina i na svom putu u modernizaciju, koja je posvećena miroljubivom razvitku, harmoničnom društvu i sreći svih ljudi, duboko i čvrsto veruje u ovaj ideal.
Ako se malo pažljivije pročita ova postavka, od kiptećeg patriotizma naprosto se vrti u glavi. Kina se, eto, naziva velikom nacijom, a ipak je očigledno da je kineska državna istorija, koja se prema opipljivim dokazima obično broji od 2000. godina pre Hrista, unapređena u istoriju od 5000 godina (kao da 4000 već ionako nije dosta!). Suština gornjeg pasusa je ipak u tome da će Kinezi graditi svet zajedno sa ostalim narodima, a ako se ovi drugi osete malo neprijatno u tako ekskluzivnom društvu i uplaše se kineske snage i moći koja izbija na sve strane iz ovog olimpijskog opisa, nema potrebe, jer Kinezi su ipak odgovorni, svim srcem su za miroljubiv razvoj i sreću svih ljudi.
Ova dvosmislena poruka u stvari je vrlo razumljiva. Sa slepog koloseka istorije na kome su bili u deceniji kulturne revolucije koja ih je u svakom kontekstu gotovo potpuno odvojila od sveta, posle svega tridesetak godina Kinezi su danas u poziciji da žele uspon na njegov krov. Konačno sa ponosom mogu da daju oduška svom patriotizmu. Privredni rast deluje nezadrživo, kineska ekonomija je neizostavan deo bilo kakve globalne ekonomske jednačine i nekada izolovani džin sada posluje i ostavlja tragove u svim delovima sveta. I dok međunarodna zajednica generalno pozdravlja poslovne mogućnosti koje se otvaraju sa novom, jakom Kinom, na drugoj strani mnogi se pozivaju na učiteljicu istoriju i kažu kako nikada nastanak svetske sile nije prošao bez ratova. Uzdizanje Kine, zajedno sa Rusijom i Indijom, iz „blata“ u kome se godinama i decenijama nalazila izazvalo je tektonske poremećaje na međunarodnoj sceni, i kako azijske komšije tako i globalni igrači sa nelagodom pokušavaju da prodru u tajne kineskog vojnog budžeta.
U tom smislu, cela Olimpijada je i zamišljena kao postavka koja će kroz sjaj olimpijskog Pekinga na jednoj strani pokazati moć i snagu današnje Kine, a na drugoj poslati poruku mira i prijateljstva međunarodnoj zajednici.
VAVILON: Ako se kojim slučajem upoređuje slika predolimpijskog Pekinga sa onom od samo pre dvadesetak godina, stoji utisak da se radi o dva različita grada, verovatno i o dve različite zemlje, a može biti i o dva kontinenta. I mada je na tragu ekonomskog uspeha Kine Peking menjao „staro za novo“ od osamdesetih godina prošlog veka, od 2000, kada je izabran za domaćina ovogodišnje Olimpijade, menja se vrtoglavom brzinom. Grad je postao jedno veliko gradilište, a koliko je urađeno i promenjeno u prošlih nekoliko godina teško se može opisati, a da ne zvuči kao minhauzenovska priča. Kilometri i kilometri tzv. hutonga, tradicionalnih četvrti koje su u neku ruku kineski pandan favelama, nestali su pod naletima buldožera. Zamenili su ih hoteli prvorazrednih međunarodnih hotelskih lanaca, ekskluzivne poslovne i još češće stambene zgrade. Ako su i opstali, namenski, kao deo arhitektonskog nasleđa grada, onda trenutno prolaze kroz sito i rešeto urbanih šminkera i dobijaju novo, neprepoznatljivo lice za veliko leto koje stiže.
Poslovna četvrt je među svojim neboderima odnedavno dobila još jedan biser. Nova poslovnica Kineske centralne televizije predstavlja hrabar izlet u umeće i estetiku arhitekture. Dve zgrade nagnute jedna ka drugoj pod uglom od sedam stepeni, spojene prolazom na vrhu, koji praktično visi između njih.
Sam olimpijski kompleks je ogroman i potpuno nov, i sadrži stambeni kompleks za sportiste i sportske arene, od kojih nekoliko odskače novim dizajnerskim konceptom. Ptičje gnezdo, na primer, stadion koji će primati 90.000 ljudi, novo je remek-delo arhitekte koji je fudbalskom svetu već podario Alianz arenu u Minhenu.
Upečatljiv utisak pri dolasku i odlasku iz Pekinga garantovan je novim aerodromskim terminalom, najvećom takvom zgradom na svetu, koja je, što se može videti pri preletanju, dizajnirana u liku zmaja. Nova linija metroa od aerodroma ekspresno prevozi putnike dvadesetak kilometara u grotlo grada, a odatle novim metroom i do olimpijskog sela.
Plazma ekrani svih veličina, koji se ovih dana kače na glavnim mestima u gradu i u blizini olimpijskog sela, samo će pojačati utisak da je Kina sa dve noge u XXI veku. Građevinska čuda kombinovana sa, kako se očekuje, do sada neviđenim ukrasnim detaljima po celom gradu, poslaće sliku svetu o samouverenoj, bogatoj, modernoj Kini – baš onakvu kakvu i želi politički Peking.
MIR, PRIJATELJSTVO, ALI PRE SVEGA SIGURNOST: Organizatorima ipak treba čestitati na trudu da jedno takvo lice i pokažu. Turisti će biti pošteđeni zloglasnih pekinških saobraćajnih gužvi, koje će biti kontrolisane tako što će tokom jednog dana na ulicu moći samo automobili koji se završavaju parnim ili neparnim brojem na tablicama.
Taksisti ovih dana polažu ispite iz engleskog, a čistoća taksija i higijena vozača je na do sada neviđenom nivou.
Zarad slike o ekološki odgovornom Pekingu i dostizanju prihvatljivog kvaliteta vazduha, fabrike-zagađivači su izmeštene van Pekinga, ili će biti van stroja tokom Olimpijade, a u logistici igara značajno mesto dobili su zeleni autobusi i automobili.
Mnoge će firme biti na kolektivnom odmoru tokom igara, a Pekinžani će goste sigurno dočekati raširenih ruku.
Međutim, situacija se komplikuje kada se dođe do nastojanja domaćina da obezbede, kako oni kažu, sigurnost svih učesnika i gostiju. Grad će u najavi biti očišćen od kineskih imigranata iz unutrašnjosti koji su se trbuhom za kruhom nastanili u Pekingu, a i mnogi će stranci, zbog neverovatno pooštrenog viznog režima, umesto u kineskoj prestonici biti prinuđeni da leto planiraju negde drugde.
Svi pekinški univerziteti u koje je leti hrlilo na hiljade stranaca u želji da nauči nešto kineskog i tako se uključi u tzv. china hype, biće zatvoreni, a poslovni putnici će morati da pokazuju povratne karte, hotelske rezervacije i pozivna pisma. Domaćini su odavno konektovani sa Interpolovom datotekom, a šuška se i da dugo očekivani strani gosti prolaze kroz sigurnosnu proveru čak i po dobijanju viza. Domaćini, čini se, sve nervozniji kako se početak Olimpijade bliži, nikako ne žele da se scene koje su pratile ovogodišnji incident na Tibetu ili prolazak olimpijske baklje kroz neke od evropskih gradova ponove i u Pekingu, pa je gotovo sigurno da će viza, za bilo kog člana ili pobornika neke pro-Tibet, prodemokratske organizacije verovatno ostati van domašaja.
Čini se u retkom nastupu iskrenosti organizatori su pre nekoliko dana priznali da se ne pribojavaju sigurnosnih problema spolja, već iznutra, navodeći ujgurske separatiste kao glavnu brigu. Zbog straha od gubljenja obraza pred svetom u slučaju bilo kakvih incidenata, povučen je dogovor kojim je stranim televizijskim ekipama garantovana mogućnost non-stop prenosa sa Trga Tjenanmen uživo, preletanje grada helikopterima radi panoramskih snimaka. Čak i novinarske akreditacije i oprema prolaze kroz rigorozne kontrole i već mnogima dobrano kasne. No, na svetlijoj strani, sigurnosni budžet koji javno iznosi 1,3 milijarde dolara i manji je od istog budžeta za OI u Atini, nezvanično je bar nekoliko puta veći. Jer, ulog za Kineze je ogroman.
OSTVARENJE JEDNOG SNA: U kontrastu sa Olimpijadom 2012. u Londonu, koja je već sada pod lupom tamošnje javnosti zbog očekivanih troškova (čak i novoizabrani gradonačelnik u Peking putuje ekonomskom klasom i ne odseda u vrhunskom hotelu) i nedostatka nekih opipljivih dobitaka za tamošnji svet, pekinške Olimpijske igre ne moraju da budu isplative ni po kojem ekonomskom osnovu. Uostalom, ukupna ulaganja u OI i prateću infrastrukturu procenjuju se na 40 milijardi dolara, dva puta više nego budžet koji je u istu svrhu planiran za londonske igre, i to u zemlji u kojoj je ljudski rad desetak puta jeftiniji nego u Velikoj Britaniji.
Pekinške igre su ostvarenje jednog sna: o dolasku velike nacije sa 5000 godina istorije na kormilo sveta. I to, za kineske vlasti, nema cenu, ni u uloženom novcu ni u naporu. Zato će sve osim vrhunskog spektakla biti iznenađenje. Preostaje jedino da se kupe karte ili da se smesti ispred televizora i uživa u predstavi.
