Ista politika, drugi stil

Upravni odbor španske vladujuće Narodne partije (PP) usvojio je u utorak 2. septembra sa 503 glasa „za“ i jednim praznim listićem predlog šefa stranke, premijera Hosea Marije Asnara, da kandidat na parlamentarnim izborima u martu iduće godine bude dosadašnji prvi potpredsednik vlade Mariano Rahoj. Odluka je, naravno, bila čista formalnost jer je od trenutka kada je za vikend objavljeno da je Rahoj kandidat, svima bilo jasno da o tome više nema šta da se diskutuje.

U prvim analizama Asnarove odluke o nasledniku provejava ocena da je ona ipak očekivana. Naime, Rahoj se, iz više razloga, u internim partijskim krugovima, a naročito kod Asnara, kotirao bolje nego druga dva kandidata koja su se spominjala, drugi potpredsednik i ministar ekonomije Rodrigo Rato i bivši ministar unutrašnjih poslova Haime Major Oreha, čija je zvezda posle gubitka izbora u Baskiji u silaznoj putanji.

SIGNALI ZADOVOljSTVA: Istovremeno, sa više strana, uključujući i opozicioni PSOE, stižu signali zadovoljstva zbog izbora Rahoja jer je reč o staloženom političaru, spremnom na dijalog koji će nesumnjivo biti nastavljač Asnarove politike, ali na potpuno drugi način.

To o nastavku „linije Asnar“ u martu iduće godine treba da verifikuju birači, do tada Rahoj postaje generalni sekretar partije i kandidat koji će se suprotstaviti Hoseu Luisu Sapateru, lideru socijalista koji se u poslednje vreme isticao agresivnošću prema Asnaru. Sa Rahojem neće biti takav ne samo zato što je novi politički protivnik drugačijeg karaktera već i zato što ih, na izvestan način, vezuje bar medjusobni respekt, ako ne i neka vrsta prijateljstva, koliko je to moguće izmedju dva visoka funkcionera dve suprotstavljene partije. Možda je najbolje reći da postoji medjusobna simpatija i puno poštovanje.

Rahoj i Sapatero vidjeni su 30. jula ove godine na ručku u madridskom restoranu Džokej, a nije tajna ni tema razgovora. Tražili su moguće dodirne tačke i zajedničku strategiju u borbi protiv separatističkih tendencija Huana Hosea Ibareće, predsednika Baskije, čiji plan o suverenitetu jednako iritira i socijaliste i populiste. Naravno, premijer Asnar je prethodno odobrio vidjenje, a Sapatero tvrdi da je od tog časa znao da će Mariano Rahoj biti njegov rival na narednim izborima.

Mariano Rahoj Brej (48) bio je u svim vladama Hosea Marije Asnara od dolaska na vlast 1996. Štaviše, bio je neka vrsta „ministra za sve“ jer ga je Asnar slao tamo gde mu je najviše „gorelo“. Bio je ministar javnih radova, obrazovanja i nauke, potom je u drugom Asnarovom mandatu jedan period proveo kao ministar unutrašnjih poslova, a poslednja funkcija mu je – prvi potpredsednik vlade, ministar u Predsedništvu i portparol vlade. Po obrazovanju je pravnik, oženjen je, ima sina. Političku karijeru počeo je u nekadašnjem Narodnom savezu (Aliansa popular), prethodnici Narodne partije (Partido popular, PP). Još 1981. bio je poslanik u prvom parlamentu autonomne Galicije. Na nacionalnu političku scenu stupio je 1986, kada je izabran za poslanika u „saveznom“ parlamentu. U rukovodstvo Narodne partije, kao član Nacionalnog izvršnog komiteta, ušao je na IX kongresu u januaru 1989.

A od 1990, kada je Asnar postao šef partije, penje se još više i postaje zamenik generalnog sekretara. Tih godina imao je značajnu ulogu u konsolidaciji redova Narodne partije, uzdrmanih takozvanim slučajem Naseiro, odnosno aferom o nelegalnom finansiranju partije.

PRETERANA LOJALNOST: Dok iz Narodne partije, uključujući čak i „odbačenog“ Rodriga Rata, stižu poruke stopostotne podrške Rahoju, sa drugih strana – bez negiranja njegove vrednosti – iz nekih medija bliskim socijalistima stižu i ocene da je Asnar odabrao čoveka na koga će moći da utiče. Procenjuje se da bi sa Ratom to bilo nemoguće. Rahoju se priznaju inteligencija, spretnost, fini smisao za humor i sposobnost dijaloga, ali mu se istovremeno prigovara da je „previše lojalan“, da mu ekonomija i spoljna politika nisu jače tačke. Na medjunarodnom planu Rahoj startuje sa prilično niske pozicije i ako stigne do palate Monkloa moraće dosta da poradi na svom medjunarodnom imidžu, jer mu Asnar na tom planu ostavlja težak domaći zadatak. Aktuelnom premijeru može se prigovoriti štošta u medjunarodnoj politici, posebno čvrsta linija odbrane američke politike prema Iraku, ali mu se ne može osporiti da je za gotovo osam godina mandata stekao ugled ozbiljnog političara.

Šta o svemu misle birači, znaće se u martu iduće godine. U medjuvremenu, evo nekoliko izjava španskih političara iz ostalih partija:

„Dobro ga poznajem i želim mu sve najbolje… kao budućem šefu opozicije“ (Hose Bono, PSOE).

„Njegov niski profil unutar partije omogućiće Asnaru da i dalje vuče konce… Njegov ponekad ciničan stil izražavanja neće biti dobro primljen u španskoj javnosti“ (Gaspar Ljamasares, Ujedinjena levica).

„Najvažnije je da odlazi Asnar. Rahoja treba dočekati sa respektom, kao svakog drugog kandidata“ (Pascual Maragalj, PSOE–Katalonija).

„Mi Baskijci imamo u PP-u, u ovom slučaju u Rahoju, najvećeg protivnika izražavanju naše volje slobodno i demokratski“ (Huan Maria Huaristi, Baskijska nacionalna partija, PNV).

„Rahoj je garancija za nastavak iste politike PP“ (Djoan Ridao, Republikanska levica Katalonije, ERC).

„Vrlo je tolerantan i spreman na dijalog, njegov izbor čini mi se logičnim“ (Luyis Mardones, Kanarska koalicija).

„On je najbolji kandidat koga PP ima, efikasan je i ozbiljan“ (Hose Maria Mur, Partija Aragona, PA).