Posle više od tri nedelje pregovora, Iran i Oman blizu su dogovora o novim plovnim koridorima kroz Ormuski moreuz. Vašington na to ne gleda nimalo blagonaklono
Iran i Oman nalaze se na korak od postizanja sporazuma o novom okviru za komercijalnu plovidbu kroz Ormuski moreuz, jedan od najvažnijih svetskih pomorskih pravaca za transport energenata. Ipak, to neće automatski značiti ponovno otvaranje ovog strateški važnog prolaza, izjavio je zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi.
U intervjuu za iransku državnu novinsku agenciju IRNA, Garibabadi je rekao da pregovori između Teherana i Muskata traju više od tri sedmice i da je postignuta načelna saglasnost o novim rutama za dolazni i odlazni pomorski saobraćaj.
Razgovori su, objašnjava, obuhvatili tehnička pitanja, bezbednosne i suverenitetne interese Irana i Omana, kao i formiranje zajedničkog koordinacionog centra koji bi upravljao pomorskim saobraćajem i prikupljao informacije od brodova.
Predloženi plan podrazumeva zatvaranje privremenih plovnih ruta u blizini iranskog ostrva Larak i kroz teritorijalne vode Omana. Za razliku od dosadašnjeg sistema, koji je decenijama usmeravao komercijalni saobraćaj kroz omanske vode, deo novih dolaznih i odlaznih koridora prolazio bi kroz teritorijalne vode Irana.
Foto: (AP Photo/Ebrahim NorooziRatne tenzije u Ormuskom moreuzu
Novi režim plovidbe
Garibabadi je naveo da bi novi režim plovidbe mogao da bude primenjivan u početnom periodu od dva do četiri meseca, ili duže, ali da je za njegovu primenu neophodna posebna odluka najvišeg državnog rukovodstva Irana.
„Ovo razumevanje samo po sebi ne znači da će Ormuski moreuz biti ponovo otvoren“, rekao je on, dodajući da će to zavisiti od ispunjavanja određenih uslova.
Ključni se odnose na Sjedinjene Američke Države, koje Teheran optužuje za ponovno uspostavljanje pomorske blokade, nastavak neprijateljstava i vraćanje sankcija. Sa druge strane, Vašington tvrdi da je obnovio vojne udare nakon što je Iran otvorio vatru na plovila koja su prolazila kroz Ormuski moreuz.
Pregovori Irana i Omana smatraju se izuzetno značajnim, jer bi njihov uspešan završetak mogao da otvori put ka potpunom obnavljanju komercijalne plovidbe kroz jedan od najvažnijih energetskih koridora na svetu.
Foto: Mass Communication Specialist 3rd Class Zachary Pearson/U.S. Navy via AP, FileOrmuski moreuz
Za vreme pregovora pogođen tanker
A dok se vode pregovori, u Ormuskom moreuzu je očigledno ponovo pogođen jedan brod, piše nemački „Špigel”.
„Kapetan tankera prijavio je da je tokom plovidbe u Ormuskom prolazu čuo dve eksplozije“, saopštila je britanska pomorska agencija UKMTO na društvenoj mreži Iks (X). Incident se dogodio u noći između srede i četvrtka, na oko 15 kilometara od obale Omana. Posada je, prema dostupnim informacijama, na bezbednom, a tanker nema većih oštećenja.
Istobvremeno su jemenski Huti, povezani sa Iranom, saopštili da su izveli raketni napad na saudijski tanker za naftu kod obale lučkog grada Janbua na Crvenom moru i još jedan napad na saudijski tanker za naftu u Adenskom zalivu.
Saudijska Arabija za sada nije potvrdila napade, prenosi “Tajms of Izrael”. Huti su uveli pomorsku blokadu Saudijske Arabije u Crvenom moru prošlog meseca, kao odgovor na ono što su opisali kao “saudijsku opsadu Jemena”.
Izvor: CNN / Špigel
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Beograd i Zagreb su u poslednjih desetak godina ušli u ozbiljnu i skupu trku u naoružanju, piše „Vreme“ u novom broju. Sve i da je to propaganda, sada ima oružja da se napravi ozbiljan rat
Mauricijus živi od turizma, šećerne trske i – majmuna. Desetine hiljada makakija u kavezima čeka sigurnu smrt nakon što budu upotrebljeni u eksperimentima. Na tome se obrće veliki novac iako mnoga ispitivanja mogu da se obavljaju a da ne stradaju životinje
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
