Igra s vukovima

(Specijalno za „Vreme“ iz Londona)

Čopor vukova nadire u tamnu, zelenu šumu. Jeza, nelagoda, strah… A onda narator poručuje biračima da su mister Keri i liberali u Kongresu glasali 1994. da se budžet za obaveštajnu službu smanji za šest milijardi dolara. To je bilo samo godinu dana posle prvog bombaškog napada na Svetski trgovinski centar. „Smanjenje sredstava slabi američku odbranu. A slabost privlači one koji žele da Americi nanesu zlo.“ Čopor vukova zloslutno počinje da se kreće prema kamerama…

ZVERINjAK: Ovako se završava Bušova tv-reklama koja se nedavno pojavila na gotovo svim američkim tv-kanalima. Strah i strepnja. To je i bio cilj Bušovog izbornog štaba: Amerikancima se poručuje da se vukovi skupljaju i da spremaju napad da bi iskoristili navodnu slabost i neodlučnost Džona Kerija u očuvanju nacionalne bezbednosti. Desetak dana pre izbora, kada gotovo sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će foto-finiš odlučiti ko će biti pobednik ovogodišnje trke za Belu kuću, Džordž Buš i republikanci odlučili su da njihov glavni adut bude – strah. Bušov tim uporno ponavlja da bi – ako Keri bude izabran – Amerika bila ostavljena na milost i nemilost svojim neprijateljima. U petak je Džordž Buš poručio svojim pristalicama na mitingu u Vilkesbaru u Pensilvaniji: „Izbori će odlučiti o pravcu kojim ćemo voditi rat protiv terorizma, a u tom ratu nema mesta zabuni.“ Naravno, odmah posle ove „igre s vukovima“ demokrate su javnosti prezentirale dokumentaciju iz koje se vidi da je, na primer, Porter Gros, koga je Buš imenovao za direktora CIA, tražio još veće rezanje budžeta za ovu službu.

Pored toga i odmah posle napada 11. septembra Bela kuća je odbila zahtev za finansiranje antiterorističkih projekata. Džon Edvards, Kerijev kandidat za potpredsednika, oštro je reagovao na jednom predizbornom skupu u Floridi: „Pali su toliko nisko da sada koriste čopor vukova da vas zastraše. Oni hoće da zastraše američki narod. To je nečuveno i odvratno.“ Gađanje birača u najosetljivije tačke, pothranjivanje straha, nije ništa novo u američkoj izbornoj politici. Sličnu alegoriju koristio je 1984. Ronald Regan, samo je tada u glavnoj ulozi bio strašni grizli koji je tumarao šumom i tako upozoravao na opasnost od Sovjeta. Reklama s medvedom pomogla je Reganu da počne debata o jačanju vojnog kompleksa. Da li će horor-spot imati slično dejstvo na birače i deset godina posle? Za sada se vodi bitka za neodlučne: Keri obećava bolju zdravstvenu zaštitu, povećanje najniže cene rada, obraća se direktno zaposlenim ženama: „Za milione žena američki san je milionima milja daleko, jer nemaju vremena da spavaju, a kada čovek nema vremena da spava, onda nema vremena ni da sanja.“ Džordž Buš, koji stoji nešto bolje od svog oponenta, na iznenađenje mnogih, ovaj vikend je otišao da se odmori na svom ranču u Teksasu.

SVET ZA KERIJA: I dok će Amerikanci glasati 2. novembra, svet je već izabrao: ubedljivo je pobedio Džon Keri. Istraživanje centra Pew Research, koji ispituje javno mnjenje u deset zemalja uključujući Kanadu, Meksiko, Rusiju i Izrael, pokazuje već od ranije poznatu globalnu netrpeljivost prema Džordžu Bušu zbog njegove politike, prvenstveno zbog rata u Iraku. U Nemačkoj Kerija podržava čak 74 odsto ispitanika. Istraživanje German Marshall Funda otkriva da u devet evropskih zemalja Bušovu politiku ne odobrava čak 76 odsto ispitanika. Ispitivanje potvrđuje da 80 odsto Evropljana smatra da Irak nije bio vredan ni ljudskih ni finansijskih žrtava. U Evropi samo Poljaci žele da vide Buša ponovo u Beloj kući, ali i Rusi, koji zbog Čečenije odobravaju Bušov „rat protiv terorizma“. Za status quo u Vašingtonu glasa i Izrael. Istraživanje centra Pew Research ne obuhvata muslimanske zemlje, pa je ova globalna slika nedovoljno izoštrena. Za Buša bi, izvesno je, bila još nepovoljnija.

Iznenađenjima nikad kraja: Amerikanci su izgleda najmanje popularni među najbližim saveznicima. Nekada su mladi Britanci neprijateljski bili raspoloženi prema glavnom rivalu, Francuskoj. Sada to mesto zauzima Amerika. Očigledno da su irački ratni pohod, Gvantanamo zaliv, Abu Graib i pre svega žrtve uticali da se smanji plima pozitivnih emocija koje su Ostrvo zapljusnule odmah posle 11. septembra.

USAMljENI BLER: Danas su britanske novine pune pritužbi Amerikanaca koji tvrde da u Velikoj Britaniji maltene na svakom koraku doživljavaju ne samo kritike već i neskriveno neprijateljstvo. Zvanično, Engleska ostaje najverniji saveznik u Bušovom ratu protiv terorizma, ali u ovdašnjim medijima se ističe da u svojoj podršci Bušu „premijer Toni Bler ostaje manjina i u svetu, i u svojoj zemlji, i u svojoj vladi, i u svojoj partiji, i u svom kabinetu“ (Endrju Ronsli, „Observer“ 24. oktobar).

Toni Bler se našao na najnižoj tački svoje popularnosti („Bušova pudlica“), izolovan i od „baze“ i od političkog establišmenta zato što tvrdoglavo opravdava i podržava Bušov pohod na Irak. Ovih dana je i zvanično nezavisna komisija utvrdila da je bila neosnovana tvrdnja da Sadam poseduje oružje za masovno uništenje koje do Ujedinjenog Kraljevstva može da stigne za onih presudnih 45 minuta. To je bio Blerov glavni argument za podršku Bušu.

Ugledni „Gardijan“ poručuje da u Britaniji ne prolazi ogorčenje zbog Blerovih laži oko oružja za masovno uništenje, kao i da je neprijateljstvo prema Bušovim planovima i Bušovoj taktici postalo gotovo deo političkog života u Britaniji. Političkom nezadovoljstvu u Britaniji svakako doprinosi i najnovija drama taoca Margaret Hasan, britanske, ali i iračke državljanke, dugogodišnje aktivistkinje u humanitarnim organizacijama koja je pred kamerama preklinjala premijera Blera da joj pomogne i da povuče britanske vojnike iz Iraka. I surovo pogubljeni Ken Bigli je molio premijera: „Spasite me, mister Bler…“

Ovdašnji analitičari oštro kritikuju Blera što je svoju reputaciju i svoju sudbinu, ali i samu naciju, vezao za Džordža Buša, pa sad svi postaju svojevrsni taoci terorističkih bandi. Osam stotina vojnika njenog kraljevskog visočanstva upravo kreće sa juga Iraka na sever, ka Bagdadu, u pravcu „trougla smrti“… Većina ostrvljana je ogorčena. Ako se ovo sumorno i gorko raspoloženje nastavi, može se čak desiti i da Toni Bler podnese ostavku, prognoziraju neki analitičari. Istraživači centra Pew Research ističu da Evropu ipak nije zapljusnuo talas antiamerikanizma, već da jednostavno Bušova politika nailazi na oštru osudu. Čak i Francuzi, najvatreniji Kerijevi navijači, imaju vrlo pozitivno mišljenje o Amerikancima: iznenađuje je da čak 72 odsto anketiranih pozitivno ocenjuje Amerikance. Ohrabruje da 90 odsto obuhvaćenih ovim velikim istraživanjem smatra da njihova zemlja treba da održi dobre odnose sa SAD bilo ko da pobedi. Dobro bi bilo da i iz „novog sveta“ bude upućena slična poruka. Ali, o tome više posle 2. novembra.