I posle Fidela – Kastro

Iznenađenja nije bilo – naslednik Kastra je Kastro, umesto 81-godišnjeg Fidela, na čelu Državnog saveta je njegov 76-godišnji brat Raul koji je tu funkciju obavljao i u proteklih 19 meseci, otkako se Fidel povukao zbog bolesti i preneo rukovođenje zemljom bratu.

Zajedno sa Raulom u najuže rukovodstvo ponovo su izabrani veterani kubanske revolucije. Drugi čovek je 76-godišnji Ramon Maćado Ventura, predsednik Skupštine je 70-godišnji Rikardo Alarkon, a samo ministar inostranih poslova Felipe Peres Roke (42) i potpredsednik Državnog saveta Karlos Lage (56) pripadaju srednjoj generaciji. Uz Venturu, tri potpredsednika su još 81-godišnji komandant Huan Almeida Boske, ministar unutrašnjih poslova je 68-godišnji Abelardo Kolome i drugi čovek oružanih snaga Hulio Kasas Regeiro (72).

Brojna kubanska emigracija, pre svega u Majamiju, primila je „promene“ bez ikakve nade da će se bilo šta važno promeniti na ostrvu; slično mišljenje izrazila je i većina zapadnih posmatrača, ali ima i analitičara koji nisu spremni da „a priori“ odbace novi kurs kojim bi Kubu mogao da povede mlađi Kastro. Istina, niko ne očekuje nikakve radikalne promene, ali ako se u jednom društvu u kome se ništa suštinski nije menjalo decenijama promeni bar nešto, biće to korak napred. Niko u to ne sumnja, tim pre što je to i sam Raul rekao, da će mlađi Kastro biti dostojan naslednik brata; ipak ima i naznaka da će vući samostalne poteze.

„Ko imitira propada“, izjavio je Raul, što je protumačeno kao najava da neće u svemu slediti i kopirati brata. Istina, Raul je još na nedeljnoj Skupštini tražio (i, naravno, jednoglasno dobio) podršku poslanika da za „izuzetno važne odluke koje se odnose na budućnost nacije, posebno u oblasti odbrane, međunarodne politike i socijalno-ekonomskog razvoja, konsultuje Fidela“.

Bolji poznavaoci kubanskih prilika tvrde da Fidel i Raul nisu previše slični. Raul je uvek bio u senci Fidela, uvek odana bratovljeva senka, ali karakteri im nisu slični. Dok je Fidela uvek vodio politički instinkt, Raul je mnogo sporiji u odlučivanju, sistematičniji, oprezniji, detaljniji… Kad nešto ne zna, ili ne poznaje dovoljno, traži mišljenje savetnika i eksperata, često i drugo, treće… Tri puta meri pre nego što preseče, ali kad odluči ide do kraja. Za razliku od Fidela koji je pred mikrofonom, kamerama i fotoaparatima bio kao riba u vodi, Raul je diskretan, gotovo stidljiv. Za 19 meseci kao v.d. šefa države dao je samo jedan intervju i to partijskom listu „Granma“. Važi za porodičnog čoveka koji šest dana naporno radi za državu, ali sedmi, nedelju, posvećuje porodici i sebi. Smatraju ga praktičnim i efikasnim. Svojevremeno je Revolucionarne oružane snage (FAR) pretvorio u modernu i moćnu armiju koja je postala i značajna izvozna firma. Kažu da je posle raspada SSSR uticao na brata da prihvati novu realnost i da dozvoli otvaranje malih privatnih trgovina. Zbog specifičnosti i sličnosti (izolacija) proučavao je iskustva Kine i Vijetnama i tražio najbolja rešenja za ekonomski sistem u kome je država praktično vlasnik svega, a Komunistička partija jedina ideologija.

Raul Kastro je najavio „izvesne promene“, ali ih još nije precizirao. Analitičari smatraju da će početi od sitnih koraka, bez žurbe, dozirano, sa idejom da građani postepeno osete novi vetar. Prva mera bi mogla biti olakšanja za putovanja u inostranstvo ili olkašice za povratak onih koji žive u egzilu. Takođe, planira produženje roka za boravak van Kube sa 11 na 24 meseca pre nego što se za nekoga kaže da je pobegao. Građani bi se veoma obradovali olakšicama koje se tiču mobilnih telefona, interneta, lakše nabavke kućnih aparata, sve do najobičnijeg turističkog boravka u nekom hotelu, što je danas za Kubance više nego komplikovano. Ocenjuje se, međutim, da će poboljšanje nekih osnovnih građanskih sloboda ostati u sferi „šminkanja“, ako ne bude propraćeno, makar početnim, ekonomskim reformama. Jačanje pezosa biće jedan od prvih zadataka. Najavio je da se „proučava“ ukidanje „tačkica“ za snabdevanje, zatim besplatno deljenje potrepština građanima i razne subvencije. To je, naravno, daleko od zaokreta ka tržišnoj ekonomiji, ali jačanje privatnog sektora, pre svega u poljoprivredi, biće značajan korak.

Na međunarodnom planu ne treba očekivati gotovo nikakve promene. U jednoj od poruka svetu Raul Kastro je bio jasan:

„Kuba nikada nije popustila ni za pedalj pod pritiskom, niti je dozvolila da pritisci utiču na nju.“

Nije malo onih koji misle da će Kubom, do daljeg, ipak vladati „pravi Kastro“ u ulozi koju je svojevremeno imao Ho Ši Min u Vijetnamu. Bez zvanične funkcije, ali pitan za sve. Uostalom, i Raul je rekao:

„U svemu treba da računamo na Fidela.“

Ako ga zdravlje još malo posluži, Fidel će još izvesno vreme biti ono što je bio u proteklih pola veka, a u međuvremenu bi mogao da isprati i desetog američkog predsednika kome je, kao i devetorici njegovih prethodnika, jedan od prioretnih spoljnopolitičkih ciljeva bio „rušenje režima Fidel Kastra…“.