Nisu svi u Holandiji oduševljeni što je premijer Mark Rute tek sada otišao u Srebrenicu, na mesto masakra koji holandski vojnici nisu mogli ili hteli da spreče
Za „Vreme“ iz Amsterdama
Pre skoro tri decenije holandski bataljon Dačbat, pod plavim šlemovima Ujedinjenih nacija, nemo je posmatrao kako borci Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića odvode u smrt osam hiljada bosanskih muslimana.
To je i dovelo odlazećeg holandskog premijera Marka Rutea u Srebrenicu, gde je u ponedeljak obišao memorijalni centar i groblje u Potočarima. Rute je onde doleteo helikopterom, neki kažu kasno, drugi kažu prekasno.
„Možda danas možemo da pošaljemo upozorenje odavde, uzvičnik ostatku sveta: nikad više Srebrenica, nikad više genocid“, rekao je Rute reporteru holandskog javnog servisa.
Kasnije je na mreži X pisao o „tamnom poglavlju u zajedničkoj istoriji Holandije i BiH“, koje stvara „večnu vezu između nas“.
Presuda protiv Holandije
Holandski Vrhovni sud je pre pet godina presudio da je Holandija delimično odgovorna za smrti oko 350 Bošnjaka koji su potražili zaštitu u bazi UN-a u Potočarima. Holandija isplaćuje odštetu porodicama žrtava.
Za neke Bošnjake koji žive u Holandiji Ruteova poseta je „važan gest priznanja jedinog presuđenog genocida u Evropi posle Holokausta, kao i holandske uloge u tome“, piše dnevni list „Trouv“.
Drugi pak kažu da ovaj gest dolazi prekasno.
„Mnogi preživeli i rodbina, takođe ovde u Holandiji, misle da je sramota što nema dovoljno svesti šta se tamo desilo“, kaže Leila Prnjavorac iz Haga za holandski javni servis.
Ona je kao 11-godišnjakinja izbegla u Holandiju. „Sretni smo i zahvalni što je on (Rute) otišao tamo“, rekla je, „ali bilo bi bolje da je uputio izvinjenje dve godine ranije. Ipak, bolje ikad nego nikad.“
Odlikovao vojnike Dačbata
Prnjavorac govori o zvaničnom holandskom izvinjenju preživelima iz Srebrenice, koje je tokom 2022. godine izrekla ministarka odbrane Kasja Olongren.
Dve sedmice nakon što je Olongren govorila na komemoraciji u Srebrenici, premijer Rute je uputio izvinjenje vojnicima bataljona Dačbat III jer su, nakon Srebrenice, ostavljeni na cedilu i prokazani od svih.
Ruteove vlade odlikovale su 325 vojnika Dačbata, što je takođe uvek nailazilo na kritike.
Alma Mustafić je preživela Srebrenicu, a njen otac je onde ubijen. Radio je upravo za Dačbat.
Mustafić kaže da je Ruteova poseta bila „korak ka priznanju i uvažavanju“, ali je kritikovala premijera jer, kako kaže, nikad nije razgovarao sa preživelima iz Srebrenice koji žive u Holandiji. Takođe, u Holandiji nema memorijalizacije tog događaja.
A gaženje Gaze?
Ima i sasvim drukčijih kritika posle posete. Dok se seća genocida u Srebrenici, neki prebacuju Ruteu da Holandija ne čini ništa da spreči pokolj u Gazi. Naprotiv, Holandija nastavlja da šalje rezervne delove aviona F-35 Izraelu.
Poređenje Srebrenice i Gaze je neprimereno, odgovorio je Rute. „Ubistvo 1.400 Izraelaca 7. oktobra i pravo Izraela da se brani i povrati mogućnost da odvrati teroriste je vrlo različito od onoga što se ovde desilo“, rekao je on u Srebrenici. „Ciljano ubistvo više od osam hiljada muslimana bez ikakvog razloga.“
Treći pak kažu da je Rute otišao u Potočare tek sada, kad neslavno napušta mesto premijera i očijuka sa pozicijom generalnog sekretara NATO-a.
Rutea je ruta dalje odvela u Sarajevo, zajedno sa šeficom Evropske komisije Ursule fon der Lajen i hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem. A potom su otišli u Zagreb gde su konstatovani izuzetni odnosi Holandije i Hrvatske.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
