Gruzijci izlaze 26. oktobra da glasaju na parlamentarnim izborima koje sve strane vide kao prekretnicu u modernoj istoriji zemlje. Tenzije su visoke uoči glasanja i bez pouzdanih anketa, ishod izbora može samo da se nagađa.
Vladajuća partija Gruzijski san je na vlasti od 2012. godine i traži još jedan četvorogodišnji mandat. Ona je glasanje predstavila kao izbor između mira ili rata; u predizbornim porukama te stranke dominirao je argument da bi opozicija, ako dođe na vlast, uvukla Gruziju u rat protiv Rusije, piše Radio Slobodna Evropa.
Rusija vs. Zapad
Za opoziciju, glasanje predstavlja izbor između Zapada ili Rusije i između demokratije i autoritarizma. Taj narativ su ponovili američki i evropski zvaničnici.
Izbori će „biti trenutak istine i gruzijski narod će morati da odluči kojim putem želi da ide: ka Evropi ili da se odvoji od Evrope“, rekao je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj . „Ulog je budućnost zemlje“.
Nazadovanje demokratije
Glasanje se održava posle neobično burnog perioda čak i po standardima gruzijskim politike. Gruzijski san je pojačao antizapadnu retoriku i njegova vlada je usvojila kontroverzne zakone koje opravdava kao sredstvo za borbu protiv stranog uticaja u zemlji.
Među njima su zakoni koji zabranjuju „LGBT propagandu“ i koji zahtevaju od nevladinih organizacija i medija koji dobijaju sredstva iz inostranstva da se registruju kao „strani agenti“. Uvođenje ovog drugog zakona proletos je izazvalo velike proteste.
Opozicija
Glasanje će se održati po novom izbornom sistemu u kojem stranke ili koalicije moraju da dostignu cenzus od pet odsto da bi ušle u parlament. To je motivisalo brojne gruzijske opozicione stranke da donekle sarađuju i da formiraju koalicije koje imaju smislene šanse da pređu cenzus. Na kraju su se pojavile četiri opozicione snage koje verovatno mogu imati uticaj:
– Jedinstvo za spas Gruzije, koalicija predvođena bivšom vladajućom partijom Ujedinjeni nacionalni pokret (ENM) kojeg je ranije predvodio sada zatvoreni bivši predsednik Mihail Sakašvili.
-Koalicija za promene, uglavnom sastavljena od ljudi ranije povezanih sa ENM-om;
-Snažna Gruzija, ideološki široka koalicija koja je pokušala da se pozicionira kao različita i od ENM-a i od Gruzijskog sna;
-Za Gruziju, parija koju vodi Georgih Gaharija, koji je bio premijer u vladi Gruzijskog sna od 2019. do 2021, ali se potom razišao s tom strankom.
Mada ove četiri grupe pokazuju neke razlike u predizbornim obećanjima, one su u velikoj meri ujedinjeni po pitanju glavnog prioriteta da se smeni Gruzijski san, većinom, napadaju vladajuću partiju, a ne jedne druge.
Sve su potpisale „Gruzijsku povelju“ koju je predložila predsednica Salome Zurabišvili, i u kojoj su se saglasili da joj, u slučaju pobede opozicije, dozvole da formira tehnokratsku vladu koja bi obnovila dobre odnose sa Zapadom i ukinula najautoritativnije zakone koje je Gruzijski san usvojio uoči kampanje.
Zurabišvili, čiji mandat ističe ove godine, izabran je za predsednicu kao nezavisna kandidatkinja 2018. godine, ali ju je podržao Gruzijski san. U međuvremenu se distancirala od te stranke.
Analiza američkog Instituta za proučavanje rata
Američki Institut za proučavanje rata (ISW) upozorava da bi pobeda vladajuće partije Gruzijski san predstavljala „najopasniji sled događaja za Gruziju i Zapad“, dok iz te partije stižu optužbe protiv neimenovanih zapadnih zvaničnika da su hteli da gurnu državu u novi rat sa Rusijom. U Tbilisiju se održavaju demonstracije protiv ruskog uticaja, a juče je održan veliki miting Gruzijskog sna. Usred uzavrele atmosfere, ukrajinski mediji javljaju da je organizacija gruzijskih boraca u toj zemlji „Okrugli sto slobodnog Kavkaza“ zapretila revolucijom u slučaju pobede vladajuće stranke.
Gruzijski, ali svetski mediji pišu da na izborima 3,5 miliona glasača bira između bližih odnosa sa Rusijom, oličenih u politici premijera Iraklija Kobahidzea, i potpunog okretanja evroatalntskim integracijama, koje zastupaju predsednica Salome Zurabišvili i najveće opozicione partije Ujedinjeni nacionalni pokret (UNM ili Natsebi) i Koalicija za promene.
ISW u svojoj analizi upozorava da izbori predstavljaju priliku za Kremlj da sabotira dugoročne evroatlantske integracije Gruzije i ponovo uspostavi svoj uticaj nad zemljom i citira Zarubišvili, koja je rekla da su od „egzistencijalnog“ značaja. Američki stručnjaci napominju da je taj put Gruzija započela 2003. Ružičastom revolucijom (jednoj od obojenih revolucija u stilu 5. oktobra u SRJ), da bi sledeće godine Sakašvili došao na vlast. NATO je aprila 2008. Deklaracijom iz Bukurešta podržao akcioni plan za pridruživanje Alijansi Gruzije i Ukrajine, da bi Gruzija napala ruske trupe u Južnoj Osetiji već u avgustu iste godine.
„Kremlj namerava da iskoristi gruzijsku vladu koja je naklonjena Rusiji da unapredi strateške ruske interese i geopolitičke ciljeve Moskve da uspostavi kontrolu nad istočnom Evropom, južnim Kavkazom i centralnom Azijom. Rusija je u više navrata pokušavala da utiče na unutrašnji politički pejzaž susednih država koje su ranije bile deo Ruskog carstva i/ili Sovjetskog Saveza u nastojanju da izvrši uticaj, izgradi koaliciju država koje se suprotstavljaju međunarodnom poretku predvođenom SAD i demonstrira svoj status velike sile. Postsovjetski ruski lideri skovali su izraz „blizu inostranstva“ da opišu bivše sovjetske države kao deo nastojanja da se potvrdi navodno pravo Rusije da te države drži unutar svoje sfere uticaja“, piše u analizi ISW-a.
Iako je Gruzija dobila status kandidata za EU 2023. Evropski savet je u junu ove godine objavio da su evrointegracije „de fakto stopirane“ zbog antizapadnih zakona i pomirljive politike prema Rusiji.
Prednost vladajuće partije
Vladajuće partije u Gruziji tradicionalno imaju prednost na izborima u tome što mogu da navedu vladine službenike i njihove porodice da glasaju za njih. Zapadni posmatrači ocenili su da su prošli izbori u Gruziji bili manjkavi, ali legitimni.
Međutim, autoritarni zaokret Gruzijskog sna i označavanje organizacija za praćenje izbora kao „stranih agenata“ izazvali su bojazan da bi ovog puta moglo biti direktnije izborne krađe.
Lideri Gruzijskog sna rekli su da im je cilj da osvoje ne samo većinu, već i ustavnu većinu (113 od 150 mesta), što bi toj stranci omogućilo da vlada sama. Obećala je da će ustavnom većinom ojačati zakone protiv LGBT prava i zabraniti sve glavne opozicione stranke, smatrajući ih odgovornim za izazivanje rata protiv Rusije 2008. i pokušaje da ponovo uvuku zemlju u rat.
S obzirom na visoke uloge i neizvesnost oko rezultata, mnogi brinu o mogućnostima nemira posle glasanja. Gruzija će prvi put koristiti novi sistem elektronskog brojanja glasačkih listića (sa rezervnom papirnom kopijom) i očekuje se da će rezultati biti objavljeni jedan do dva sata posle zatvaranja birališta u 20 časova po gruzijskom vremenu (22 časa po srednjoevropskom vremenu).
Izvor: Radio Slobodna Evropa / Euronews
