Bio je to najveći krivični proces u Južnoj Koreji u poslednjih nekoliko decenija: bivši predsednik Jun Suk Jeol osuđen je na doživotnu kaznu zatvora. Centralni okružni sud u Seulu proglasio je 65-godišnjaka krivim za vođenje pobune. Jun je, prema presudi, proglašenjem ratnog stanja u decembru 2024. godine potkopao ustav zemlje.
Nezavisni specijalni istražitelj Čo Eun Suk zatražio je izricanje smrtne kazne. U praksi, u Južnoj Koreji važi nezvanični moratorijum na smrtnu kaznu: ona je privremeno suspendovana i ne sprovodi se od kraja 1990-ih godina, piše DW.
Na presudu je moguće uložiti žalbu.
Višemesečna državna kriza
Proglašenjem ratnog stanja Jun je 2024. godine izazvao višemesečnu državnu krizu. U televizijskom obraćanju obrazložio je uvođenje ratnog stanja tvrdnjom da želi da zaštiti slobodarski poredak zemlje od opozicije, za koju je rekao da je infiltrirana komunistima i simpatizerima neprijateljski nastrojenog suseda Severne Koreje. Za te tvrdnje nije izneo nikakve dokaze.
Ubrzo potom poslao je naoružane vojnike da blokiraju Nacionalnu skupštinu. Do veće eskalacije ipak nije došlo – i zato što su poslanici već posle nekoliko sati, na brzinu sazvanoj sednici, uspeli da ukinu dekret o ratnom stanju. Predsednik je ipak smenjen, uhapšen i optužen.
Specijalni istražitelj: Jun je planirao pobunu
Sud je ocenio da su ispunjeni elementi krivičnog dela pobune, ali je sudija odbacio jednu tačku optužnice koju je podnelo specijalno tužilaštvo.
Nezavisni specijalni istražitelj Čo Eun Suk tvrdio je da je optuženi dugo unapred planirao uvođenje ratnog stanja s ciljem rušenja ustavnog poretka zemlje. Njegovi postupci su, prema navodima, prouzrokovali „ogromnu štetu i veliku patnju za državu i društvo“.
Junu je takođe zamerano to što se „nijednom iskreno nije izvinio javnosti“ i što nije pokazao kajanje.
Namerno provociranje sukoba sa Severnom Korejom?
Tužilaštvo je bivšem predsedniku dodatno stavilo na teret da je namerno provocirao sukob sa Severnom Korejom kako bi iz toga izvukao političku korist. Navodno je u jesen 2024. godine naredio tajnu operaciju dronovima na teritoriji Severne Koreje, s ciljem da izazove vojnu reakciju Pjongjanga. Time je, prema optužnici, želeo da stvori izgovor za legitimisanje svojih planova o uvođenju ratnog stanja. Međutim, ta navodna kalkulacija, nije uspela: Severna Koreja nije odgovorila vojnim protivmerama.
U procesu su osuđeni i drugi članovi tadašnje vlade, među njima i bivši ministar odbrane Kim Jong Hjun, koji je osuđen na 30 godina zatvora. Obaveštajni oficir Ro Sang Von dobio je kaznu od 18 godina, a načelnik policije Čo Dži Ho osuđen je na 12 godina zatvora. Bivšem premijeru Han Duk Suu već je prethodnih nedelja izrečena kazna od 23 godine zatvora.
Jun negira krivicu
Jun je sve optužbe uporno odbacivao. U završnoj reči pred sudom izjavio je da uvođenje ratnog stanja spada u ovlašćenja predsednika, kako bi se sprečila politička kriza koju je izazvala opozicija i kako bi se zaštitila nacija. U mesecima koji su prethodili sudbonosnom dekretu, spor između vlade i opozicije oko zakona o budžetu je eskalirao, a Junov predlog je blokiran političkim zastojem.
Ispred zgrade suda okupile su se hiljade pristalica konzervativnog političara, koje su glasno zahtevale njegovo oslobađanje. Neki demonstranti mahali su i američkim zastavama, u nadi da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da izvrši politički pritisak na južnokorejski državni aparat i pravosuđe. Verovatno računaju na mogućnost prevremenog pomilovanja Juna, što se smatra sasvim realnim.
Nekadašnji lider opozicije danas je predsednik
U odvojenom postupku Jun je već osuđen na pet godina zatvora zbog ometanja pravde. Sud je u tom slučaju utvrdio da je uništavao dokaze protiv sebe i zloupotrebio predsedničko obezbeđenje kako bi se odupro hapšenju.
Od prošlog leta Južnom Korejom vlada levo-centristički predsednik Li Dže Mjung, koji je tokom državne krize bio lider opozicije. Li je dugogodišnji politički rival Juna.
