Republika Srpska će održati referendum o otcepljenju od Bosne i Hercegovine, a datum će biti određen u skladu sa interesima ostalih strana, izjavio je za rusku agenciju TASS predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
„Postoji odluka o razdvajanju, ali još nije određen konkretan datum. Potrebno je da se uradi dosta analiza. Mi bismo to želeli već sada, ali, osim nas, postoje još dve strane u tom procesu. Za ovo je, naravno, potrebno vreme“, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u intervjuu za TASS na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, piše N1.
On je kao zadatak naveo pokretanje pregovaračkog procesa.
„Sigurni smo da u ovoj fazi već postoji dovoljno istorijske, opšte civilizacijske zrelosti i razumevanja da to treba i da će se desiti“, rekao je Dodik.
Prema njegovim rečima, ostanak u okviru Bosne i Hercegovine za Republiku Srpsku je „sinonim za gubitak vremena i mogućnosti“.
„Zbog toga je potrebno što pre realizovati šta želimo, kako bismo prestali da trošimo resurse nadajući se da će Bosna i Hercegovina nešto učiniti“, dodao je predsednik Dodik. On istovremeno tvrdi kako Republika Srpska „apsolutno“ ne želi da stvara „nestabilnost“.
„Zato smo, pre svega, dali predlog Bosni i Hercegovini da se povuče iz zemlje, da raskine Dejtonski sporazum. Mi zapravo idemo u tom smeru“, naveo je on.
Putin: Rusija podržava Dejtonski sporazum
Dodik je juče razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu, a ruski predsednik je rekao da njegova zemlja ne menja stav u vezi sa Dejtonskim sporazumom i da smatra da je Dejton osnov za očuvanje situacije u Bosni i Hercegovini, ali i za razvoj, prenela je Radio-televizija Republike Srpske.
Putin je u razgovoru sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom u Sankt Peterburgu kazao da je stav Rusije poznat. Naveo je da su ingerencije u Dejtonskom sporazumu fiksirane i dodao da će Rusija doprineti tome.
On je naglasio da treba raditi na dodatnom unapređenju saradnje Republike Srpske i Rusije.
Dodik je naglasio da Moskva stoji iza nastojanja RS da se poštuje slovo Dejtonskog sporazuma i istakao da je Putin pun prijateljstva i razumevanja.
„Rusija je garant Dejtona i ponašala se u skladu sa slovom Dejtona“, kazao je Dodik.
Pretnje traju godinama
Milorad Dodik već godinama govori o otcepljenju Republike Srpske od Bosne i Hercegovine, a nedavno je najavio i da će se Srbi povući iz svih procesa odlučivanja na nivou BiH, ako se usvoji rezolucija o Srebrenici.
Dodik je ranije rekao da će vlasti Republike Srpske u roku od 30 dana pripremiti rezoluciju o mirnom otcepljenju tog entiteta od Bosne i Hercegovine. Prema njegovim rečima, to će obezbediti očuvanje postojećeg modela funkcionisanja privrede i njeno prilagođavanje modelu mirnog razdvajanja u roku od nekoliko godina.
Lider Republike Srpske povezao je tu inicijativu sa nacrtom rezolucije Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici 1995. godine koju je Dodik nazvao nezakonitim. On je takođe rekao da međunarodna zajednica ne obraća pažnju na ubistvo oko 3.500 etničkih Srba, žrtava islamskih milicija u oblasti Srebrenice tokom oružanog sukoba početkom 1990-ih, navodi ruska agencija TASS.
SAD: Nećemo dozvoliti kršenje Dejtonskog sporazuma
Sjedinjene Američke Države su čvrstog stava da neće dopustiti otcepljenje Republike Srpske od Bosne i Hercegovine i na takav pokušaj kršenja Dejtonskog sporazuma će reagovati, objavio je ranije pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’ Brajen.
„U Dejtonu smo o tome razgovarali i svi su tamo shvatili da nema prava na otcepljenje. Tačka. SAD će delovati ako bilo ko pokuša da promeni ovaj osnovni element Dejtona“, navodi se u objavi O’Brajena na društvenoj mreži Iks.
On je time potvrdio reakciju koja je ranije stigla iz Ambasade SAD u Sarajevu, u kojoj je takođe stajalo da lider RS Milorad Dodik greši ako misli da će SAD stajati po strani dok on gura BiH u nove sukobe.
Prvi zakon o kojem se raspravljalo i koji je usvojen u grčkom parlamentu nakon letnje pauze bio je o ilegalnoj imigraciji. Novim zakonom rigoroznije će se sankcionisati ilegalni boravak migranata u toj zemlji
U četvrtak (4. septembar) zemljotres jačine 6,2 stepena Rihterove skale ponovo je pogodio Avganistan. Stradalo je najmanje 2200 ljudi, a povređeno je oko 3640
Najmanje 16 osoba je izgubilo život, a 21 je povređeno kada je popularna lisabonska uspinjača Glorija iskliznula iz šina i udarila u zgradu. Tužilaštvo je pokrenulo istragu o uzroku nesreće, a portugalske vlasti privremeno su obustavile rad i preostale tri uspinjače radi bezbednosnih provera
Guverner Ron DeSantis i državni sanitarni inspektor Džozef Ladapo najavili su ukidanje svih obaveznih vakcina na Floridi. Lekari upozoravaju da bi to moglo dovesti do povratka bolesti poput malih boginja i dečje paralize
U ulici Jevfremova 46 u centru Lavova, u subotu 30. avgusta, linija života Andrija Parubija (na slici) mučno se ukrstila sa tokom veoma tragičnih zbivanja drame čiji je akter bio kao: galicijski ukrajinski nacionalista, čuvar sećanja na Ukrajinsku ustaničku armiju 1941-45. i na Ukrajinsku galicijsku vojsku 1918/9; kao komandant sotnije tokom Narandžaste revolucije 2004. i na Majdanu 2014; sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost koji je podsticao formiranje dobrovoljačkih bataljona i odobrio Antiterorističku akciju u Donbasu 2014/5; predsednik Vrhovne Rade, koji je zagovarao raskid sa “moskaljima”, a promovisao ukrajinski jezik i crkvenu autokefalnost i zagovarao ulazak Ukrajine u EU i NATO
U Novom Sadu, u Zaječaru, u Novom Pazaru, u svakoj školi u kojoj se sprovode staljinističke čistke i na svakom mestu gde vladaju nepravda, laž i strah dok pada pomrčina ukidanja ustavno-pravnog poretka, građani Srbije i te kako čuju jedni druge
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
