Diranje u osinjak

Prošlog petka uveče u Moskvi je ubijen Pol Hlebnjikov, glavni urednik ruskog izdanja američkog časopisa „Forbs“. Hlebnjikov je ubijen prilikom izlaska iz kancelarije, na način koji umnogome podseća na poruke koje takvim „rukopisom“ ostavljaju mafijaši. Za sada je poznato da je na njega pucalo više napadača, a ruska policija smatra da je u pitanju naručeno ubistvo, mada, kako kažu, ni ostale opcije nisu isključene.

Njegova aktivnost i članci su, takođe po mišljenju policije, najverovatniji motiv ubistva. Glavna Hlebnjikovljeva tema, kojom je stalno bio preokupiran, bili su ruski bogataši, tzv. oligarsi, njihovo bogatstvo i način na koji je stečeno. Prema njima je bio veoma kritičan, što ga je učinilo vrlo nepopularnim u onom sloju ruskog društva koji nije preporučljivo dirati.

NAPAD NA BEREZOVSKOG: Hlebnjikov je skrenuo pažnju na sebe još 1996, kada je objavio članak pod nazivom „Kum Kremlja“, u kojem je tvrdio da Boris Berezovski, tadašnji zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije, u stvari upravlja zemljom. Zbog ovog teksta Berezovski je podneo tužbu Kraljevskom sudu u Londonu, i kada je dobio izvinjenje od časopisa, tužba je povučena. Na osnovu istog teksta, pet godina kasnije, pojavila se Hlebnjikovljeva knjiga sa istim junakom u glavnoj ulozi, s malo širim naslovom – Boris – kum Kremlja, ili priča o pljački Rusije, koja je postala bestseler. Nakon atentata u Moskvi, Berezovski se iz svog sedišta u Londonu, gde sada živi pod drugim imenom pošto je bio prinuđen da pobegne iz Rusije, obratio novinarima i rekao da ne zna zašto je Hlebnjikov ubijen, ali da pretpostavlja da se to desilo zbog „nepažljivog baratanja činjenicama“.

Da se, međutim, nije bavio samo bogatašima pokazuje još jedna knjiga koja je privukla pažnju – Razgovor sa varvarinom – u kojoj je pisao o svojim kontaktima sa komandantom čečenskih pobunjenika Koz-Ahmedom Nukajevom. Sve to pokazuje da se radilo o pravom profesionalcu, u ovom slučaju, možda isuviše doslednom i previše revnosnom.

„On je dobro poznavao Rusiju i veoma je voleo tu zemlju“, izjavio je Stiv Forbs, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Forbs. Pol Hlebnjikov je, inače, kao dete ruskih emigranata američki državljanin. Školovao se u Americi i Engleskoj i specijalizovao se za ekonomska zbivanja u Rusiji i u drugim istočnoevropskim zemljama. U „Forbsu“ je počeo da radi 1989, a u aprilu 2004. postao je glavni urednik ruskog izdanja ovog američkog časopisa.

U maju ove godine rusko izdanje „Forbsa“ objavilo je listu najbogatijih ljudi u Rusiji. Lista je svojevrsni odgovor na pitanje „ko je ko“ (bio) u Rusiji, u vreme Jeljcina, ali i sada. Posle nje, uvek aktuelna tema u Rusiji, odnosi oligarha i vlasti, dobila je novu dimenziju. Pošto u Rusiji pojavljivanje na takvoj listi može biti veoma opasno, zbog nezakonito stečenog bogatstva, a pogotovo u jeku Putinove borbe protiv oligarha, njenim objavljivanjem Hlebnjikov je dirnuo u pravo osinje gnezdo. Reakcije onih koji su se našli na njoj nisu bile nimalo prijatne. Mnogi su bili besni što su se našli na listi, jer ne žele da previše skreću pažnju na sebe. Takođe, mnogi oligarsi koji su se oglasili nisu krili da su ozlojeđeni, tvrdeći da je procena „Forbsa“ preterana, jer navodno časopis nema načina da tačno proceni veličinu njihove imovine. Hlebnjikovu je prećeno, ali je on stalno govorio da su pretnje upućene časopisu, a ne njemu.

PRVI PUT NA SUDU: Bura koju je lista bogatih izazvala ne može se smatrati iznenađenjem, naročito kada se imaju u vidu imena prve desetorice na njoj. Prvi među njima, naravno i najbogatiji, Mihail Hordokovski, već se mesecima nalazi u zatvoru, a prošlog ponedeljka je prvi put ušao i u sudnicu. Optužen je za utaju poreza i malverzacije prilikom privatizacije jednog preduzeća. Firma Jukos, najveći ruski proizvođač nafte, čiji je on jedan od vlasnika, takođe se nalazi pred sudom zbog neplaćanja poreza (vidi „Vreme“ br. 705). Prvi pratilac Hordokovskog po bogatstvu, Roman Abramovič, nalazi se u Engleskoj; smatra se da je i on, poput svog nekadašnjeg mentora, Borisa Berezovskog, pobegao iz zemlje, mada protiv njega nije podignuta nikakva optužnica. Ostali koji su na listi, bar među prvih deset, za sada nisu optuživani nizašta, mada su i te keko poznati. To, na primer, važi za Viktora Vekselberga, koji je nedavno kupio kolekciju Faberžeovih jaja, zatim za Majkla Fridmana, vlasnika Alfa banke, ili Vagita Alekperova, vlasnika Lukoila.

Oni koji su bili nezadovoljni oglasili su se, poput dvojice bogataša koji su želeli da ostanu anonimni. Jedan je izjavio da „oni (magazin) nisu mogli da izaberu gore vreme i mesto… Jedina reakcija koju ja imam na diskusije o nečijem bogatstvu jeste visok pritisak…“ Koliko je nepoželjno pojaviti se na takvom spisku govori izjava drugog, koji tvrdi da je „pojavljivanje na takvoj listi pozivnica da prozvani postane glavna meta vlasti“. Podsetimo samo da je „Forbs“ 2003. objavio spisak sto najbogatijih ljudi u Kini, koji je doveo do toga da neki od njih budu uhapšeni.

OPASNO PO ŽIVOT: Ubistvo Hlebnjikova ponovo je podsetilo na sudbinu ostalih novinara u Rusiji koji su nastradali iz sličnih razloga: kako navode ruski listovi, samo u ovoj godini ima ih šestoro. Svi su stradali daleko od Moskve i drugih velikih gradova u Rusiji, zbog kritike nekog lokalnog mafijaša, koji je svoju imovinu stekao na sličan način kao i njegovi „parnjaci“ u velikim ruskim centrima ekonomske moći. To znači da Hlebnjikov nije bio jedini, on je bio samo najpoznatiji, i zasigurno, jedan od najhrabrijih.

Na kraju, ostaje pitanje da li će njegovo ubistvo nešto promeniti. Za onima koji su ga ubili i dalje se traga. Ukoliko je zaista ubijen, kako to pretpostavlja ruska policija, zbog svojih članaka, brutalnim činom njegovog ubistva prethodni tekstovi koje je napisao samo će izazvati još veću pažnju. Borba protiv oligarhije koja se u Rusiji vodi, doduše, ne uvek sa jasnim motivima, a još manje sa jasnim ishodom, i kojoj je on sam doprinosio na svoj način, nastavlja se svojim tokom koji, nažalost ne isključuje buduće slične tragične posledice.