Pronaći čak i najosnovniju hranu u gradu Gazi svakodnevna je borba. „Ponekad moramo da pljačkamo napuštene ili bombardovane kuće da bismo preživeli“, govori Abu Ahmad za Dojče vele telefonom iz Gaze.
On je otac šestoro dece, a ostao je u gradu sa svoja dva sina nakon što je izraelska vojska naredila stanovnicima da se presele na jug krajem oktobra prošle godine. Ostatak njegove porodice raštrkan je po Pojasu Gaze, piše Dojče vele.
„Pre dva dana primjetili smo da se na tržištu pojavljuje brašno po cenama koje su barem donekle pristupačne“, priča 48-godišnjak. U subotu su, kaže, dobili malu kutiju pomoći bačenu iz aviona.
Jordansko ratno vazduhoplovstvo i druge zemlje, poput Sjedinjenih Država, počeli su da izbacuju pakete s hranom, medicinskim materijalom i gotovim jelima u Pojas Gaze, jer postojeća distribucija robe i humanitarne pomoći kamionima ne pokriva sve potrebe.
„Sve je to daleko od dovoljnog. Muke na severu Gaze su velike“, kaže Ahmad. Njegova sestra, koja je takođe ostala u gradu, sada može da pripremi sasvim najjednostavnija jela. „Uglavnom sada jedemo kubicu”, priča Ahmad. Taj paprikaš od povrća pravi se od lišća sleza kuvanog na pari ili bilo čega drugog zelenog što je trenutno dostupno.
I dok se širom Pojasa Gaze nastavljaju teške borbe i bombardovanja, a pregovarači pokušavaju da se dogovore oko novog prekida vatre između Izraela i islamističke militantne grupe Hamas, kako bi se oslobodilo više od 130 izraelskih talaca koji se drže na toj teritoriji, Ahmad priča o tome kako mora veoma oprezno da se kreće između različitih područja grada Gaze u potrazi za hranom.
Međusbni sukobi i potreba za hranom
Sukobi među ljudima oko hrane i resursa postali su svakodnevnica. „Zapostavljaju nas sve strane. Čini se da su ravnodušni prema našoj patnji. Očajnički želimo nekakavo rešenje“, kaže Ahmad.
Militanti Hamasa 7. oktobra ubili su 1.200 ljudi na jugu Izraela i uzeli više od 240 ljudi za taoce. Izrael je pokrenuo vojnu kampanju odmazde, obećavajući da će poraziti Hamas, koji se u mnogim zemljama nalazi na spisku terorističkih organizacija. Prema navodima Ministarstva zdravlja u Gazi koje kontroliše Hamasa, više od 30.400 Palestinaca je ubijeno, a veliki delovi tog regiona su uništeni.
Tu su i oprečni izveštaji o incidentu koji se dogodio prošlog četvrtka, 29. februara, u vezi s konvojem kamiona koji je prevozio robu u severnu Gazu. Svedoci pričaju da su izraelske snage pucale na Palestince dok su čekali da stigne pomoć i očajnički pokušavali da dođu do hrane i potrepština iz kamiona.
Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je da je više od sto ljudi ubijeno, da su neki zgnječeni i pregaženi kamionima, a neki upucani. Izraelska vojska u nedelju je saopštila da je istraga otkrila da je „većina Palestinaca ubijena ili povređena u stampedu“. Dok je vojska ispaljivala hice upozorenja, navodi se u tom saopštenju, vojnici su reagovali na „nekoliko pljačkaša koji su se približili našim snagama i predstavljali neposrednu pretnju“.
Sve su glasniji pozivi za nezavisnu istragu tog incidenta. Francuski predsednik Emanuel Makron izrazio je „duboko ogorčenje“ i „najsnažniju osudu“ u objavi na Iksu (bivši Tviter).
Nemačka je naglasila da „izraelska vojska mora u potpunosti da objasni kako je moglo da dođe do masovne panike i pucnjave“.
Agencije za humanitarnu pomoć već neko vreme upozoravaju na sve veću pretnju od izgladnjivanja dece, posebno na severu Gaze.
„U ovom trenutku, iz bezbednosnih razloga, veoma malo pomoći stiže u centralnu i severnu Gazu. A procenjujemo da tamo još uvek živi oko 300.000 ljudi“, kaže Džonatan Kriks, šef komunikacija UNICEF-a, koji je nedavno posetio Gazu kako bi procenio u kakvom stanju žive palestinska deca.
Hamasovo ministarstvo zdravlja u Gazi u međuvremenu je izvestilo da je 15-oro dece umrlo od posledica gladi, kao i dehidracije. Navedeni brojevi ne mogu se nezavisno proveriti.
UN alarmatno stanje
Savet bezbednosti UN 2. marta je izrazio zabrinutost zbog „alarmantnog nivoa nesigurnosti u vezi sa hranom“ i pozvao strane u sukobu da „dozvole, olakšaju i omoguće neposrednu, brzu, sigurnu, kontinuiranu i nesmetanu dostavu humanitarne pomoći u velikim razmerama“.
Potpredsednica Sjedinjenih Država Kamala Haris rekla je u nedelju da „izraelska vlada mora da učini više kako bi se značajno povećao priliv pomoći“. Tu kako je naglasila, „nema izgovora“.
Izrael je, s druge strane, negirao da ograničava dostavu pomoći civilima i okrivio Hamas za koristi jedan deo humanitarne pomoći. „Ideja da Izrael ’ne dozvoljava pomoć’ je jednostavno laž“, napisao je Ejlon Levi, portparol izraelske vlade na platformi Iks. Postoji, dodao je, „čak i višak kapaciteta na izraelskim prelazima kako bi prošlo još i više pomoći“.
Agencija izraelskog Ministarstva odbrane zadužena za prelaze (COGAT) više puta je optuživala agencije UN koje deluju u Gazi da nisu dovoljno brzo delile humanitarnu pomoć nakon što ona pređe granicu i gde se pretovara u lokalne kamione s palestinskim vozačima.
Humanitarni radnici pozvali su Izrael da otvori granični prelaz Erez na severu Pojasa Gaze za direktniji pristup tom području.
Mnogi putevi su oštećeni i neprohodni, a borbe su i dalje žestoke i na severu i na jugu. Osim toga, kontrole robe na prelazima zna da bude komplikovana, jer Izrael zabranjuje određene artikle kao što su baterijske lampe, štake i generatore kao predmete koji imaju „dvostruku namenu“, strahujući da bi militanti mogli da ih iskoriste u različite svrhe.
Zvaničnici Ujedinjenih nacija takođe su ukazali da nema dovoljne bezbednosti za konvoje, jer palestinski policajci – službenici pod Hamasovom vladom – navodno više ne prate kamione. Bilo je i izveštaja o naoružanim bandama koje pljačkaju kamione, ali i o očajnim ljudima koji samo traže bilo kakvu pomoć.
„Videli smo da zaista neke kamione pljačkaju gladni ljudi. Imamo jednog kolegu koji je svedočio da ljudi sa kamiona u kojima je flaširana voda grabe kutije i beže. Uzimaju flašu i piju na licu mesta, jer su toliko žedni“, ispričao je Džonatan Kriks iz UNICEF-a. On kaže da je „važno naglasiti da 2,2 miliona ljudi ne može da živi samo od humanitarne pomoći“.
Da stvar bude još gora, lokalni lanac proizvodnje hrane potpuno je prekinut jer su uništeni i usevi i objekti za uzgoj stoke.
Teška situacija i na jugu Gaze
Situacija na jugu Pojasa Gaze nije ništa manje zabrinjavajuća. Procenjuje se da je 1,4 miliona ljudi trenutno u potrazi za skloništem u Rafi, najjužnijem gradu Pojasa Gaze, na granici sa Egiptom.
Među njima je i Džamil Gerbavi, otac šestoro dece. Njegova porodica je raseljena iz izbegličkog kampa Burejdž u centralnoj Gazi.
„Zadnjih mesec dana moja supruga, naših šestoro dece i ja živimo u šatoru u oblasti Mavasi blizu Rafe“, ispričao je on za DW u telefonskom razgovoru.
Taj 50-godišnjak je pre rata radio kao stolar, ali sada nema nikakva primanja. To je povećalo zavisnost njegove porodice od humanitarne pomoći.
„Dane provodimo u potrazi za hranom i benzinom, i stalno smo u pokretu. Bežimo od bombardovanja i pretnji raseljavanja“, priča Džamil. Nedavno su, kaže, dobili brašno od UNRWA, agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice, kao i konzerviranu hranu od nekih drugih humanitarnih organizacija.
„Kuvamo na otvorenoj vatri ili jedemo konzerviranu hranu koju imamo“, kaže Gerbavi i dodaje da situacija nije ništa drugačija ni kod drugih ljudi oko njega.
„Želja nam je da se rat okonča. Ali, nismo sigurni ni kako, ni kada će se to dogoditi. Samo želimo da se vratimo kući i obnovimo svoj život.“
