Božić je vreme kolačića koji su više keksići, a koje Nemci zovu Plätzchen. Peku se u adventsko vreme, čuvaju u limenim kutijama i obično služe nedeljom.
No, za njih treba putera koji danas košta gotovo 40 odsto više nego pre godinu dana. Teško je naći pakovanje od 250 grama za manje od 2,40 evra, a onaj bolji, irski maslac, košta i po četiri evra.
Čokolada je, prema Saveznom uredu za statistiku, u novembru bila skuplja za deset odsto nego pre godinu dana. Istina, pojeftinili su šećer i brašno.
Ali, kafa je skuplja nego ikad u poslednjih pola veka, što ide na konto suša u Brazilu i poplava u Vijetnamu, dve zemlje koje proizvode najviše čarobnih zrna na svetu.
Zvanično, godišnja inflacija cena namirnica se u novembru smanjila na prihvatljivih 1,8 odsto. Mada, šta je „prihvatljivo“ posle četiri-pet godina konstantnih poskupljenja prvo u jeku pandemije koja je kidala lance snabdevanja, a onda i rata u Ukrajini?
Poskupljenja su pak drastična kod onoga što mnogi moraju platiti – centralno grejanje je skočilo za 30 odsto u godinu dana, obavezno osiguranje za automobil čak 35 odsto.
Božić ipak malo jači
Inače decembar zna da bude vetar u jedra nemačkoj potrošnji, samim tim i ekonomiji.
U poslednje vreme, otkako je pola sveta zahvatilo ludilo američkog Black Fridaya – sumanutih sniženja koja mogu voditi tučama u prodavnicama – berićetno vreme konzumerizma počinje već krajem novembra.
Sada su pred poštama redovi i nije retkost da čekate i po sat vremena kako biste poslali paket. Čuvena nemačka Pošta ima precizne rokove kada se u božićno vreme paket mora poslati da bi stigao na vreme, pod jelku.
Još zbog Black Fridaya je DHL – ogranak pošte koji se bavi paketima – u jednom danu isporučio dvanaest miliona paketa, dvostruko više od dnevnog proseka. Takvih dana sada je sve više.
Zato je samo DHL – a on nije jedini isporučilac – uposlio deset hiljada radnika kao ispomoć i koristi jedanaest hiljada dodatnih vozila. I bez toga imaju 115.000 dostavljača i oko 40.000 radnika u logističkim centrima.
Dobro, Nemci su ionako poštanski šampioni sveta, neki bi rekli da je to zbog rđave digitalizacije i protestantske vere u moć papira.
Usporavanje ekonomske krize i inflacije zato se bolje vide u spremnosti Nemaca da troše na poklone. Prema jednoj anketi, ove godine će građanin prosečno izdvojiti 265 evra na poklone za voljene osobe – to je prvi put posle pet godina da suma raste.
Ali, opet nije na nivou pre pandemije kada je prosek iznosio 281 evro.
Božićni vašari i dalje popularni
Drugi dobar pokazatelj da nisu baš svi rešili da svaki evro drže u slamarici jesu božićni vašari. Njih je oko tri hiljade u celoj Nemačkoj i opet su krcati.
Onde su obično drvene kućice iz kojih se prodaju hrana i rukotvorine po jakim cenama. Deca teraju ringišpil, a matori piju kuvano vino sa cimetom, karanfilićem i drugim začinima – za dva decilitra se plaća otprilike četiri evra.
Oko 77 odsto građana barem jednom svrati na takve vašare, ostvari se ukupno 160 miliona poseta. To sve obrne fantastične tri milijarde evra, ali još ostaje da se vidi da li je ova godina bila bolja od prethodne.
Turobno raspoloženje
Ekonomsko raspoloženje je inače i dalje tmurno. Najveća evropska ekonomija je u recesiji i pitanje je da li će isplivati i naredne godine. Neki ekonomisti predviđaju u najboljem slučaju jadni rast od 0,1 odsto.
Kao simbol teških vremena stoji primer Folksvagena, firme koja gradi narodni auto i prvi put u svojoj istoriji – još otkako je Adolf Hitler udario temelje pogona u Volfsburgu – najavljuje otpuštanja radnika.
Iako je pola političke scene ustalo protiv toga, Folksvagen je rešen da zatvori tri pogona u Nemačkoj i tako bez posla ostavi možda i petnaestak hiljada ljudi. Razlog je usporena prodaja, posebno rđavo idu električni automobili.
Zato je i ove godine, u tradicionalnom istraživanju strahova koje sprovodi jedna osiguravajuća kuća, na prvom mestu bio – strah od pada kupovne moći i životnog standarda.
Uz to, Nemačka je u intermecu do prevremenih izbora pa nema ni budžet za narednu godinu.
Smeši se promena vlasti jer će izrazito nepopularnog socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca verovatno naslediti demohrišćanin Fridrih Merc, prijatelj krupnog kapitala i ljutiša na socijalnu državu.
Možda će tek iduća, 2025. godina, doneti odgovor na pitanje da li se to Nemačka ekonomski dobrano prehladila, ali može da ozdravi. Ili će Nemci morati da se naviknu na činjenicu da su se masna vremena istopila.
