Da li je format G8 prevaziđen

Čak ni pitanja kao što su dolazeća finansijska kriza, nagli rast cena hrane i energenata, ili kritično pogoršanje klimatskih uslova u svetu, nisu naterali lidere G8 da donesu makar jednu važnu odluku i da suštinski priđu rešavanju nekog od problema koji prete da ugroze celokupnu svetsku ekonomiju. Stručnjaci navode da je uticaj „osmorke“, kao i njena sposobnost da rešava globalne probleme danas manja nego ikad.

O čemu god da se raspravlja, o prehrambenoj krizi ili o emisiji štetnih gasova, izgleda da je uticaj na te procese zemalja koje se naglo razvijaju, Kine, Indije i Brazila, toliki da je prosto nemoguće bez njih doneti bilo kakvu odluku. Međutim, o primanju novih članova u tesni i već formirani krug zemalja G8 još se ozbiljno ne razmišlja, jer bi to, prema tvrdnjama tradicionalista, potpuno promenilo karakter i format te organizacije.

Glavni problem G8 je u tome što on suštinski ostaje klub G7, koji je stvoren još sedamdesetih godina prošlog veka. Tada su to bili mali skupovi lidera zapadnih zemalja, iza zatvorenih vrata. Međutim, ti skupovi su tada zaista diktirali trendove svetske ekonomije i finansija. Danas se situacija umnogome promenila. Skupovi „osmorke“ više ne daju posebne rezultate, a mnogi ih tumače samo kao povod za druženje i zajedničko fotografisanje nekoliko svetskih lidera.

„Osmorka“ je ostala u formatu koji je odgovarao sedamdesetim godinama, a od tada se slika sveta jako izmenila. To je naročito pokazala poslednja finansijska kriza – kada su zapadne banke, suočene sa masovnim otpisom dugova, često morale da traže pomoć od arapskih, kineskih i azijskih finansijskih institucija. Realno, bez učešća Kine ili Indije ne može da se donese nijedno održivo rešenje u vezi sa svetskom klimom, zato što će one uskoro postati najveće industrijske zemlje sa ogromnom emisijom štetnih gasova. Jasno je da globalna ekonomska i finansijska pitanja više ne mogu da se rešavaju bez njih. Isto kao što se bez Brazila, koji je jedan od najvećih izvoznika hrane, ne može ozbiljno raspravljati o pitanju prehrambene bezbednosti.

Zbog toga su, kao i na prethodne samite, pozvani „spoljni učesnici“ – Brazil, Kina, Indija, Meksiko i Južnoafrička Republika. Ali, oni i dalje ostaju samo gosti, bez prava odlučivanja, što još jednom ukazuje na arhaičnost G8. Naravno, postavlja se pitanje da li bi bolji bio format G11 – sa Brazilom, Kinom i Indijom, G13 – kada bi na to dodali Meksiko i Južnoafričku Republiku, ili čak G15, ako bi se u klub uključile i vodeće zemlje muslimanskog sveta. Da li bi klub tada bio uticajniji i da li bi stvarno mogao da uradi nešto korisno za svet i njegove stanovnike? Pitam se i da li je potrebno da Evropu u G8 predstavljaju četiri zemlje, a među njima i Italija, čija je ekonomija poslednjih godina u osetnom padu, umesto jedinstvene EU koja bi, bez sumnje, predstavljala još veći ekonomski i politički potencijal. To su pitanja o kojima bi članovi sadašnjeg kluba vodećih zemalja sveta trebalo da raspravljaju, jer izgleda da ona koče rešavanje ostalih, fundamentalnih pitanja za svet u ovom trenutku.

U svakom slučaju, jasno je da je sadašnji oblik organizacije G8 prevaziđen i da ona više nije sposobna da se efikasno nosi sa aktuelnim problemima, bilo ekonomskim, prehrambenim ili klimatskim. Nije isključeno da do reforme dođe vrlo brzo, već sa promenom administracije u SAD 2009.

U završnoj izjavi, lideri G8 izrazili su zabrinutost zbog naglog porasta cena nafte koji drma temelje celokupne svetske ekonomije. Očekivano, doneta je ocena da bi trebalo uložiti zajedničke napore u rešavanje ovog problema, međutim, na radost proizvođača i trgovaca, a na žalost krajnjih korisnika, konkretni predlozi su i ovog puta izostali. Zaključeno je samo da bi u kratkoročnoj perspektivi trebalo povećati kapacitete za priozvodnju i preradu nafte, dok bi srednjoročno i dugoročno trebalo povećati investicije u istraživanje i proizvodnju, kao i u preradu i plasman u zemlje korisnice. Stiče se utisak da je rešavanje ovog problema, ili makar novo viđenje istog od strane svetskih lidera, odloženo za Svetsku konferenciju o energetici, koja će se ove jeseni održati u Japanu, ili čak za Naftni samit, koji će u decembru biti održan u Londonu. Toliko o sposobnosti G8 da ponudi konkretno rešenje za najveći ekonomski problem s kojim se svet danas suočava.

Bez obzira na značaj ovog pitanja, lideri vodećih svetskih ekonomija nisu uspeli da pronađu jedinstven koncept rešenja problema poskupljenja hrane. Osim što je podržan predlog Dmitrija Medvedeva o redovnom godišnjem sastajanju ministara poljoprivrede osam zemalja učesnica i redovnom godišnjem održavanju poljoprivrednog foruma, nije došlo do dogovora i zajedničkog zaključka o uzrocima naglog skoka cene hrane. SAD i EU tvrde da je do rasta cena došlo zbog povećanja potrošnje u zemljama u razvoju, pre svega u Kini. U vezi sa ovim fenomenom, veliku pažnju izazvali su navodi britanskog lista „Gardijan“, koji je objavio delove tajnog izveštaja Svetske banke, u kome se kaže da je 75 odsto poskupljenja izazvano povećanjem proizvodnje biogoriva u SAD i EU. Prema novinarima „Gardijana“, Svetska banka nije objavila pomenuti izveštaj zbog pritisaka iz Vašingtona i Brisela, odakle odbacuju ove navode i tvrde da su zbog proizvodnje biogoriva cene hrane u svetu porasle za samo tri odsto.