Crna Gora između amoka i protesta: „Država postoji zbog nas i nema straha“

Bauk protesta se širi Balkanom. Nakon masakra na Cetinju 1. januara u kome je ubijeno 12 osoba, među njima i dvoje dece, više hiljada ljudi okupilo se u Podgorici i na Cetinju kako bi odalo poštu žrtvama i zatražilo ostavke zvaničnika.

Oba skupa održana su u nedelju, 5. januara, prvo na Cetinju u 17.26, dok je u skup u Podgorici počeo u 19.30. časova.

Skupovi su počeli sa 12 minuta tišine za 12 nastradalih. U Podgorici, demonstranti su nosili transparente sa natpisima „Tuga, revolt, bijes“, „Nema nazad“, „Raspad sistema“, označene crvenim otiscima šaka, poput onih koje u Srbiji nose studenti i građani zbog rušenja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu dva meseca ranije.

Cetinjanin Aco Martinović, koji je prvog dana ove godine izvršio zločin, učinio je to u roku od pola sata na pet lokacija. Pet i po sati kasnije izvršio je samoubistvo. Kako se čini, čitav događaj, ali i sve što je njemu prethodilo, pratili su brojni propusti nadležnih organa.

Koji su zahtevi studenata?

Poput Srbije, i na čelo skupova u Crnoj Gori stali su studenti. Neformalna studentska grupa „Kamo sjutra?“ bila je ta koja je pozvala na proteste u nedelju, 5. januara.

Kao zahteve protesta, studenti su naveli ostavke ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića i potpredsednika Vlade za bezbednost i odbranu Alekse Bečića, obojice članova Demokratske Crne Gore.

Uz to, traži se i demilitarizacija društva, oduzimanje i uništavanje svog ilegalnog i skrivenog oružja, kao i policijska provera dodeljenih dozvola i onih koje ih poseduju.

Među zahtevima studenata je i uspostavljanje policije u zajednici i promena pristupa prema građanima, kao i povratak građanskog obrazovanja kao obaveznog predmeta u osnovnim i srednjim školama.
Marko Vukčević iz grupe „Kamo sjutra?“ rekao je da je ova neformalna studentska grupa protiv nasilja i da žele građansku državu.

„Država postoji zbog nas i nema straha”, rekao je on.

Foto: AP Photo/Risto Bozovic

Kakva je reakcija vlasti?

Iz vladajuće Demokratske Crne Gore, čiji su funkcioneri Bečić i Šaranović, saopštili su da iza protesta ne stoje studenti već „Milo Đukanović lično, zajedno sa svojim kriminalnim klanovima“.

U saopštenju koje je potpisalo nekoliko funkcionera ove partije navodi se da poziv na proteste nije glas naroda, „već glas Bemaksa, Aca Mijajlovića, Kavačkog, Škaljarskog i drugih klanova, koji su decenijama unazađivali Crnu Goru u pokušaju da povrate kontrolu nad bezbednosnim sektorom”.

Kako su istakli, ti ljudi stoje iza protesta, a svi ostali koji učestvuju samo su njihove ispostave „s malim brojem zavedenih pojedinaca”.

„Zato pozivamo te ljude da otvore oči i ne dozvole da Crna Gora ikada više bude vođena iz mračnih hodnika kriminalnih klanova”, poručili su potpisnici reagovanja.

Sa druge strane, studenti su odbacili optužbe da su politički instruisani od bilo kakve opozicione partije, a konkretno su se ogradili od Demokratske partije socijalista čiji je osnivač nekadašnji predsednik Milo Đukanović, a koja je 2020. nakon 30 godina vladavine smenjena sa vlasti.

„Nismo u dilu sa bilo kojom političkom partijom i bitno nam je da to znate“, poručili su sa skupa u Podgorici, preneo je Radio Slobodna Evropa (RSE).

Koje mere je najavila država?

Osim studenata, ostavke političkog rukovodstva bezbednosnog sektora zahteva i gradonačelnik Cetinja Nikola Đurašković. On je zatražio hitnu sednicu lokalnog parlamenta sa koje će se uputiti zahtev za sprovođenje nezavisne međunarodne forenzike i rekonstrukcije događaja, kako bi se utvrdila eventualna odgovornost i konkretni propusti u radu bezbednosnog sektora.

Pored toga, traži se formiranje Centra bezbednosti na Cetinju, povećanje broja policajaca, video nadzor u gradu.

Veće za nacionalnu bezbednost je 3. januara najavilo zakonsko pooštravanje mera koje se odnose na posedovanje oružja, ali istraga o postupanju policije tog 1. januara nije razmatrana. To je potvrdio premijer Crne Gore Milojko Spajić koji je na pitanje o smeni ministra Danila Šaranovića, kazao da će se rad ministra vrednovati kroz buduće rekonstrukcije Vlade.

Zbog čega su organizovani protesti?

Gnev građana izazvali su veliki propusti države, o kojima je „Vreme“ ranije pisalo. Pre svega, podgoričke „Vijesti“ su prenele da je na Cetinju 1. januara bilo samo devet policajaca, a nakon što je Martinović počeo da puca, policija ga je pola sata jurila na pogrešnoj lokaciji.

„Pomahnitali čovek je išao po centru Cetinja i nesmetano ubijao, daleko od policije. Ispostavilo se da su policajci bili na potpuno drugom mestu u gradu“, objasnila je za „Vreme“ direktorka Centra za istraživačko novinarstvo Milka Tadić Mijović.

Zatim, ispostavilo se da je Martinović od ranije bio poznat policiji – on je već bio prvostepeno osuđen na tri meseca zatvora jer mu je policija u novembru 2022. godine oduzela brojno oružje koje je nelegalno posedovao. Na spisku neovlaščenog poseda bile su – dve vazdušne puške, 43 metka različitog kalibra, jedna veća improvizovana ekpslozivna naprava velike razorne moći i set za čišćenje vatrenog oružja, potvrdili su iz policije grada.

Kako je kazao vršilac dužnosti direktora Uprave policije Lazar Šćepanović, službenici policije su već tokom pretresa Martinovića u novembru 2022. godine prepoznali njegovo antisocijalno ponašanje i to prijavili Ministarstvu zdravlja. Ipak, on nije hospitalizovan, već mu je samo propisana terapija.
Izostanak ozbiljnije reakcije je posebno problematičan ukoliko se razume kontekst tog vremena. Samo tri meseca pre nego što je Martinović u novembru 2022. osuđen, na Cetinju se desila još jedna pucnjava, kada je Vuk Borilović ubio 10 ljudi i ranio šestoro. Među nastradalima je bilo dvoje dece, a nakon intervencije policije, počinilac je u razmeni vatre ubijen. Okolnosti njegove smrti ostale su predmet istrage, a rezultati nikada nisu objavljeni.

Foto: AP Photo/Risto Bozovic

Kakve su političke okolnosti u Crnoj Gori?

Nakon što je Demokratska partija socijalista (DPS) 2020. godine izgubila vlast u Crnoj Gori, čime je Milo Đukanović posle 30 godina prešao u opoziciju, politička situacija u toj državi je vrlo dinamična, ali i nestabilna.

Četiri godine od tih izbora, promenjene su tri Vlade, dva sastava parlamenta, kao i svi rukovodioci državnih kompanija i javnih institucija.

Smenjeni direktori obrazovnih institucija su potom pokrenuli sudske postupke zbog nezakonitih razrešenja. Od 140 pokrenutih postupaka do sredine prošle godine pravosnažno je okončano 130, što je državu koštalo oko 300.000 eura, koliko treba da isplati bivšim direktorima zbog nezakonitih smena, piše Radio Slobodna Evropa.

Uprkos predizbornim obećanjima, nova vlast je nastavila sa praksom stranačkog zapošljavanja.

U tri Vlade, birano je ukupno 67 ministara i potpredsednika. Najmanje je imala prva, Vlada premijera Zdravka Krivokapića, svega 12 ministara i jednog potpredsednika.

Vladi Dritana Abazovića izglasano je nepoverenje poslije samo tri i po meseca, zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom i neuspeha Vlade da se odblokira proces evropskih integracija. No, ostala je da „vlada“ u tehničkom mandatu još devet meseci.

Rekord u broju članova drži treća, aktuelna Vlada premijera Milojka Spajića sa 32 ministra i potpredsednika, čime je postala jedna od najbrojnijih vlada u regionu – na primer, isti broj ministara ima susedna Srbija, koja ima desetostruko više stanovnika.

Izvori: Vreme/Vijesti/RSE