U najnovijem izveštaju Fridom hausa o stanju demokratije u svetu pod naslovom „Demokratija i pluralizam su pod napadom“, posebno mesto je dodeljeno Indiji. U izveštaju je izražena zabrinutost zbog trenutne situacije u zemlji, koja i dalje uživa status „slobodne zemlje“, ali to ne znači da je u najmnogoljudnijoj demokratiji sveta sve u savršenom redu. Najveća zabrinutost izaziva vladajuća desničarska partija Baratija Džanat (BDžP) i njena ideologija hindu nacionalizma jer lideri partije naglašavaju hinduistički karakter indijske nacije u kojoj je 80 odsto vernika hinduizma. Oni se zalažu za dominaciju hinduističkog identiteta što je u direktnoj suprotnosti sa sekularizmom kao istorijskom tekovinom indijske države utemeljenom u ustavu.
Indijska verzija sekularizma ne podrazumeva odvojenost crkve i države, već samo određenu i umerenu distancu; država bi trebalo da prihvati sve religijske tradicije, bez favorizovanja jedne od njih. Ova ideologija mogla bi dovesti do dodatnih zaoštravanja međuverskih odnosa, pa i do verskih sukoba, naročito između hinduista i muslimanske manjine.
Partija Baratija Džanata osnovana je 1980. godine i danas je sa 88 miliona članova partija sa najbrojnijim članstvom na svetu. Bitan je njen odnos sa desničarskom „Nacionalnom volonterskom asocijacijom“ (RSS), okarakterisanom kao militantna i paravojna organizacija koja promoviše hindu nacionalizam. Često se ukazuje na njihovu bliskost, kao i na bliskost Modija sa njom, ali je u praksi taj odnos znatno kompleksniji. Prve uspehe ostvaruju na izborima 1998. i 1999. godine, ali „zlatno doba“ partije počinje 2014. godine kada su samostalno formirali vladu.
HINDU NACIONALIZAM
Do ovakvog stanja došlo je nakon što je Baratija Džanata pobedom na izborima 2014. godine formirala samostalno prvu vladu pošto je porazila glavnog suparnika partiju Indijskog nacionalnog kongresa, čiji je ugled znatno opao zbog brojnih korupcijskih afera. BDžP je formirala vladu sa harizmatičnim premijerom Narendra Modijem na čelu. Za razliku od koalicionih vlada koje je BDžP formirala krajem 20. veka, ideja hindu nacionalizma je znatno naglašenija u ovom periodu. To je navelo indijskog pisca i političara Šašija Tarura da izbore 2019. godine označi kao „borbu za dušu Indije“. Na tim izborima Baratija Džanata ponovo osvaja većinu i samostalno formira vladu. Nakon novog uspona na vlast donete su neke odluke koje su ugrozile manjinska prava, a time i indijsku demokratiju.
KAŠMIRSKI PROBLEM
Jedna od takvih odluka tiče se statusa Džamu i Kašmira, odnosno južnog dela Kašmira, teritorije oko koje se Indija spori sa Pakistanom i Kinom. Česti međuverski sukobi u jedinoj indijskoj državi sa muslimanskom većinom kulminirali su 14. februara 2019. godine. „Bombaški napad koji je izvela islamistička grupacija odneo je najmanje 42 života indijskih paravojnih snaga u Kašmiru“, prenela je Al-Džazira. Kao posledica tog napada potpuno je zatvoren region Džamu i Kašmir, koji ima poseban status garantovan članom 370 indijskog ustava. U avgustu iste godine iskorišćena je mogućnost koju taj član daje predsedniku zemlje da proglasi takav status neoperativnim. Time je specijalni, poluautonomni status ukinut. Istovremeno je donet i Akt o reorganizaciji prema kome je teritorija Džamu i Kašmir sada pod kontrolom federalnih vlasti.
U pomenutom izveštaju Fridom hausa navodi se da su „stanovnici bili lišeni osnovnih političkih prava, da je došlo i do ograničenja kretanja, hapšenja stotine kašmirskih aktivista bez preteranog povoda, kao i gašenja internet i mobilnih usluga“.
PROBLEM GRAĐANSTVA
Druga odluka desila se 31. avgusta 2019. godine. U državi na severoistoku Indije Asamu više od dva miliona ljudi nije se našlo na novom građanskom spisku. Praktično su postali ljudi bez državljanstva bilo koje zemlje. U izveštaju Fridom hausa smatra se da je ovo „pokušaj isključivanja muslimanske manjine“, ali da je situacija zahvatila i deo hinduističke populacije.
Treća odluka jeste usvajanje amandmana na Zakon o građanstvu 11. decembra 2019. godine. Glavnu tačku sporenja predstavlja to što se državljanstvo odobrava manjinama kojima preti progon u tri susedne zemlje, Pakistanu, Avganistanu i Bangladešu, ali ne i muslimanima. Kritičari navode da je ovaj zakon suprotan sekularnom uređenju zemlje.
Kako je za BBC naveo indijski advokat Gautama Batija, „predlog zakona izričito nastoji da versku diskriminaciju uvrsti u zakon, suprotno našem dugogodišnjem, sekularnom ustavnom etosu“. Kao glavni motiv smatra se isključenje muslimanske manjine iz društva.
S druge strane, urednik indijskog časopisa „Svaraja magazin“ R Džaganatan navodi da „isključenje muslimana iz nacrta zakona proizlazi iz očigledne činjenice da su tri države islamističke“, bilo zbog toga što je to zacrtano u njihovom ustavu, bilo zbog akcija militantnih islamista. Kako god bilo, usvajanje amandmana dovelo je do protesta hiljada ljudi širom Indije i do žestokih obračuna sa policijskim snagama. Došlo je i do međuverskog nasilja. Najveće se dogodilo u severoistočnom Delhiju februara 2020. godine. U tim neredima je stradalo 53 ljudi, od kojih je dve trećine bilo muslimanske veroispovesti, prenosi „Njujork tajms“. Takođe, stotine ljudi je ranjeno i nestalo u sukobima. Protesti su nastavljeni širom zemlje.
PANDEMIJA I MIGRANTSKA KRIZA
U takvom raspoloženju Indija je dočekala pandemiju virusa kovid-19. Prvi slučaj detektovan je 30. januara 2020. godine. Nakon toga su 24. marta u svim državama federacije uvedeni totalni tronedeljni karantin i ograničenje kretanja.
Posledice mera uvedenih radi sprečavanja širenja virusa kovid-19 bile su katastrofalne. Razlika od samo četiri sata između objavljivanja mera i njihovog stupanja na snagu dovela je do toga da milioni migrantskih radnika ostanu zarobljeni u državi u kojoj se trenutno nalaze, bez mogućnosti da se domognu svojih domova. Privredna aktivnost je smanjena, pa su mnogi radnici izgubili posao, a situacija preti da preraste u humanitarnu katastrofu. Takvo stanje indijski istoričar i ekonomista Rančadra Gua u komentaru za „Tajms of Indija“ nazvao je „najvećom ljudski izazvanom tragedijom od odvajanja“.
Na cestama Indije može se videti ogroman broj migranata koji peške pokušavaju da stignu do svojih domova. Mnogo ljudi je izgubilo život, što od gladi, što od nesreća, poput one iz Aurangabada 8. maja kada je voz pregazio 16 migranata radnika. Svakako da bi ovakva situacija, ili bar njen najveći deo, bila sprečena, da je obaveštenje o karantinu objavljeno ranije, kada broj slučajeva u Indiji nije bio veliki.
Mnoge mere su mogle biti donete kako bi se stanje migranata rešilo ili makar ublažilo. Ali kako u listu „Tajms of Indija“ navodi predsednica partije Bahudža Samadž, „ni BDžP ni INK nisu brinuli o migrantima, već su igrali prljavu političku igru prebacivanja krivice“. Ipak, treba napomenuti da su neke mere relaksacije uvedene: obezbeđena je hrana za veliki broj radnika i transport radnika do njihovih država, ali u nedovoljnoj meri, pa je veliki broj ljudi i dalje „zarobljen“.
U Indiji je, prema zvaničnim podacima, od 23. juna 2020. kovidom-19 bilo zaraženo 441.948 ljudi, preminulo je 14.030 osoba.
PRETNJA MANJINAMA
Indija je, još uvek, slobodna, demokratska zemlja. Izbori su uglavnom slobodni, fer i pošteni, mnogi njeni građani uživaju političke slobode. Međutim, uspon Baratija Džanate i sigurna većina koju ima u parlamentu izaziva određene probleme. Ideologija hindu nacionalizma za koju se zalaže vlada sa Modijem na čelu predstavlja pretnju manjinama, a zemlji koju u velikoj meri karakteriše pluralizam i različitost, takva ideologija može izazvati probleme.
Jedna od odlika svake demokratije je, naravno i poštovanje manjinskih prava. U Indiji su ta prava u dobroj meri ugrožena, a manjine su diskriminisane, naročito muslimanska. Takođe, prava nižih društvenih slojeva su povređena neadekvatnim merama u borbi protiv kovida-19, što je izazvalo ogromnu humanitarnu krizu. Može se reći da je Fridom haus s razlogom izdvojio Indiju kao zemlju u kojoj postoji opasnost od daljeg opadanja demokratskog rejtinga.
