Za „Vreme“ iz Bona
Posle duge borbe, kriznih sednica i pregovora do u duboku noć između Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i sestrinske Hrišćansko-socijalne unije iz Bavarske (CSU), odluka je pala u utorak u podne. „Kocka je bačena. Armin Lašet će biti kancelarski kandidat Unije“, rekao je bavarski premijer Markus Zeder, priznajući konkurentu pobedu u nadgornjavanju za kancelarsku trku.
Ta pobeda bi, međutim, mogla da se ispostavi kao Pirova. Iza nemačkih konzervativaca su sedmice bratoubilačke borbe koje u javnosti ostavljaju utisak da se više brinu o tome ko bi mogao da zasedne u kancelarsku fotelju nego o problemima naroda i neizvesnim izborima koji slede na jesen.
To kako je Lašet, novopečeni šef CDU-a i premijer Severne Rajne-Vestfalije, na kraju izboksovao kandidaturu za kancelara više liči na spletke iz Netfliksove serije House of Cards nego na ozbiljnu i tihu, često i dosadnu politiku koja je odlikovala konzervativce u eri Angele Merkel. Kao da su se bili okamenili na vlasti u senci moćne kancelarke, toliko da su sada, kada se bliži njeno penzionisanje, povileneli u panici.
ISPREBIJANI DEMOHRIŠĆANSKI KANDIDAT
Podnevnom povlačenju Markusa Zedera (54), šefa u Bavarskoj večno vladajućeg CSU-a, prethodila je dramatična noćna sednica rukovodstva sestrinske stranke CDU. Te dve stranke su u neraskidivoj koaliciji, premda je u posleratnoj istoriji među njima već bilo trzavica poput ovih sada.
Na toj sednici je tek nedavno tesnom većinom za šefa CDU-a izabrani Lašet tražio da ga Predsedništvo partije podrži i pošalje u kancelarsku trku. Na kraju mu je od 46 članova podršku dalo njih 31, dok je devetoro izričito bilo za Zedera, a šestoro se uzdržalo. To je mlaka podrška kad se zna da konkurent čak i nije iz CDU-a.
„Draže mi je da kancelar bude iz CSU-a nego iz Zelenih“, rekao je tokom rasprave premijer Sarske oblasti Tobijas Hans. Svom šefu stranke je tako poručio da se povuče iz trke jer sa njim Unija CDU-a i CSU-a ima daleko manje šanse na izborima i moglo bi joj se desiti da ode u opoziciju. Medijima je kao na traci doturan svaki citat sa te sednice.
Prethodno je bavarski lisac Zeder u ovom obaranju ruku insistirao da se obrati pažnja na ispitivanja javnog mnjenja. Poslednje koje je pre nekoliko dana objavio javni servis ZDF kaže da je Zeder za 63 odsto Nemaca prihvatljiv kao kancelar, dok je Lašet prihvatljiv za svega 29 odsto. Među simpatizerima konzervativaca razlika je još ubedljivija: 84 prema 43 odsto za Zedera.
Nekada tvrdi bavarski populista, skeptičan prema migrantima i liberalima, Zeder je i pre pandemije uvideo cajtgajst i počeo da se zalaže za zelenije politike. Kad je zemlju preplavila korona, bio je za najoštrije mere. „Ljudi u krizi traže oca“, rekao je jednom. Očito je trebalo da on bude taj brižni otac čvrste ruke. Takav pristup u pandemiji od njega je načinio u jednom trenu najpopularnijeg političara Nemačke.
Prema opštem uverenju, Zeder je mogao, da je hteo, da stvar zaoštri do granice pucanja i isposluje da o kandidatu glasaju ili poslanički klub ili šefovi lokalnih odbora CDU-a i CSU-a. Bez sumnje bi tamo imao većinu jer, za razliku od članova Predsedništva stranke, to su ljudi čiji ponovni izbor zavisi od ukupnog procenta glasova. Njima je u interesu da Unija ima što jačeg kandidata.
U komentaru nedeljnika „Špigel“ piše da je prelomilo to što CDU nije bio spreman da demontira svog predsednika i tako oživi borbu za mesto šefa stranke koju su na jedvite jade prebrodili pre nekoliko meseci. Lašet je sada kandidat „Zederovom milošću“, piše „Špigel“ o win–win situaciji za Bavarca: ako Lašet postane kancelar, biće to zahvaljujući Zederu. Ako izgubi, svi će zauvek govoriti da bi Zeder pobedio.
Uostalom, za Zedera ima vremena, tek su mu 54 godine. Lašet (60) je pak sam hteo i dobio još jedan vruć krompir uz predsedavanje strankom. Ne samo što konačno mora da izađe iz senke Angele Merkel – čiji je verni podržavalac uvek bio – nego treba da vodi kampanju u uslovima u kojima su građanima dozlogrdili i pandemija, i lokdaun, i sporo vakcinisanje i afere u redovima konzervativaca. Posle ovog dvoboja sa Zederom, Lašet u kampanju ne ide kao pobednik nego kao isprebijani pas.
KOALICIONA MATEMATIKA
Prva anketa instituta FORSA objavljena u utorak posle ovih burnih događaja, vidi demohrišćane na svega 21 odsto podrške, oko 17 odsto manje nego pre samo pola godine kada je delovalo da se Nemačka bolje od drugih zemalja suočava sa pandemijom. Na prvoj liniji vatre su doduše kancelarka i njen ministar zdravlja Jens Špan, no ni Lašet ne može da pobegne od odgovornosti jer je premijer jedne od šesnaest pokrajina, a upravo pokrajine imaju nadležnost u borbi protiv zaraznih bolesti.
Prema istoj anketi, Zeleni su na 28 odsto glasova, što je gotovo nezamislivo više nego što su ikada imali na izborima za Bundestag. Slede socijaldemokrate (13 odsto), Alternativa za Nemačku (11 odsto), liberali (12 odsto) i Levica (7 odsto). Do izbora još svašta može da se desi, ali digitron sada kaže da je lako moguća takozvana semafor-koalicija nazvana prema partijskim bojama Zelenih, socijaldemokrata i liberala. Ili zeleno-crna.
Kad bi se to stvarno desilo, u oba slučaja kancelarka bi se zvala Analena Berbok (40). Nju je u ponedeljak nominovao vrh stranke Zelenih, što će, nema sumnje, potvrditi stranački delegati na kongresu u junu. Robert Habek, koji sa Analenom Berbok kopredsedava Zelenima i do poslednjeg trena je bio u igri, tiho se pomirio sa odlukom i pokazao spremnost da podrži mlađu koleginicu.
Za Berbokovu je malo ko u Nemačkoj znao kada se pre tri godine u kožnoj jakni popela na binu da bude izabrana za kopredsedavajuću Zelenih. Tada je rekla da to nije izbor za „ženu koja ide uz Roberta“, već za predsednicu stranke. Poslednjih godina je izašla iz senke poznatijeg kolege i postala omiljenija među simpatizerima Zelenih. Insajderi kažu da je i mnogo bolje umrežena u samoj stranci.
Zato je odluka za Zelene bila zicer. Em žena, em poletna i mlada, em otelovljenje onoga što Zeleni hoće da predstavljaju: borbu protiv klimatskih promena, populizma i ksenofobije, ali sa razumevanjem spoljne politike i ekonomije, što se oduvek brojalo u slabe tačke Zelenih. „Duboko sam ubeđena da ovoj zemlji treba novi početak“, rekla je Berbokova posle nominacije.
Njen stranački kolega Habek je, doduše, popularniji u opštem biračkom telu, čak omiljen među konzervativcima. Zato se u jednom komentaru konzervativni list „Velt“ vajka da Zeleni izborom Analene Berbok propuštaju šansu da izađu iz klasičnog biračkog miljea u kojem su mlađi, bolje obrazovani i urbaniji ljudi.
ZELENO–CRNI OKRŠAJ
Komentatorka „Zidojče cajtunga“ je primetila da su svi mediji – uključujući i javni servis – o Analeni Berbok naveli da je majka dvoje male dece, i prikazali snimke dok se profesionalno bavila sportom (bila je trećeplasirana u Nemačkoj u gimnastičkom skakanju na trampolini). „Koliko ono dece beše ima Lašet?“, upitala se novinarka.
Sa jedne strane, mlađa žena se u nemačkoj politici i dalje tretira kao neuobičajena pojava. Sa druge, za Analenu Berbok bi u kampanji neki privatni detalji mogli biti od koristi. Recimo to da je majka ili da sa porodicom živi u Potsdamu, u pokrajini Brandenburg. Tu, u bivšoj DDR, Zeleni po pravilu očajno prolaze.
Lašet, o čijim se političkim naumima ne može reći baš ništa osim da bi bio nastavljač politike Angele Merkel, niti je harizmatičan, niti darovit govornik. „Prosečnost je njegov imidž“, napisao je jednom „Špigel„. Ukoliko mu pandemijsko dešavanje ne bude išlo naruku – recimo da se lokdaun produži u nedogled, a vakcinacija ne obavi do izbora u septembru – to će pre do izražaja doći što je Analena Berbok simpatičnija i bolja u javnom nastupu.
U opštem zelenom transu – tema klimatskih promena postala je pre pandemije najvažnija politička tema u Nemačkoj – nema sumnje da će gro levo-liberalne štampe u Nemačkoj biti vetar u leđa zelenoj kandidatkinji. Posebno što je kandidat oslabljenih socijaldemokrata vicekancelar Olaf Šolc na neki način čovek centra, veoma sličnog profila Lašetu.
Iako su Lašet i Berbokova čestitali jedno drugom i poželeli „fer kampanju“, nema sumnje da će biti i niskih udaraca.
Većina analitičara do sada je tipovala da Nemačku krajem godine čeka prva crno-zelena vlada demohrišćana i Zelenih. Ovi prvi shvatili su da je ekologija važna tema i da kao stranka tome moraju da se prilagode ako žele da ostanu veliki – otprilike kao što Folksvagen može da ostane veliki samo ako pređe na električne motore. Ovi drugi su pak digli ruke od radikalne opozicije i demonstrirali ničeansku volju za moć.
Kao mlad političar, Lašet je 90-ih bio deo pizza–connection, kako su se nazivali tajni susreti mladih poslanika demohrišćana i Zelenih u piceriji „Saselja“ u Bonu. Šefovima stranaka tada na pamet nije padalo da ulaze u koaliciju, ali omladinci su pripremali teren. Možda bi Lašet sada konačno mogao da predvodi takvu koaliciju. Ili, ako ovaj trend ostane, da eventualno uvede CDU u vladu Analene Berbok.
