Foto: AP/Ohad Zwigenberg
Izrael dobija više vojne pomoći od Sjedinjen Država nego bilo koja druga zemlja, ali postoji otpor novom paketu pomoći
Humanitarna katastrofa u Gazi podstakla je pozive Vašingtonu da postavi uslove za milijarde dolara vojnog finansiranja i druge pomoći koju pruža Izraelu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Od Drugog svetskog rata Izrael je primio više američke strane pomoći nego bilo koja druga zemlja.
U 2016. godini, američka i izraelska vlada potpisale su treći desetogodišnji Memorandum o razumevanju, koji pokriva period od 1. oktobra 2018. do 30. septembra 2028.godine.
Memorandum o razumevanju obezbeđuje ukupno 38 milijardi dolara vojne pomoći tokom 10 godina, 33 milijarde dolara grantova za kupovinu vojne opreme i 5 milijardi dolara za sisteme odbrane od raketa.
Najnapredniji borbeni avion
Izrael je prvi međunarodni operater letelice “F-35 Joint Strike Fighter”, koja se smatra tehnološki najnaprednijim borbenim avionom ikada napravljenim. Izrael je u procesu kupovine 75 letelica F-35 i od prošle godine preuzeo je isporuku njih 36, plaćajući ih uz pomoć SAD-a.
SAD su pomogle Izraelu da razvije i naoruža svoj raketni odbrambeni sistem kratkog dometa, razvijen nakon rata 2006. godine između Izraela i libanskog Hezbolaha, a takođe su u više navrata poslale Izraelu stotine miliona dolara za pomoć u dopunjavanju zaliha projektila presretača.
Vašington je pomogao i u finansiranju razvoja izraelskog sistema „David’s Sling“, dizajniranog da obara rakete ispaljene sa udaljenosti od 100 do 200 km.
Kampanja protiv Hamasa
Prošle godine je američki predsednik Džo Bajden zatražio od Kongresa da odobri dodatni zakon o potrošnji od 95 milijardi dolara koji uključuje 14 milijardi dolara za Izrael, uz 60 milijardi dolara za Ukrajinu, podršku Tajvanu i milijarde humanitarne pomoći.
Taj je paket prošao u Senatu sa 70 posto podrške u februaru, ali je blokiran u Zastupničkom domu. Lideri tog doma paket nisu stavili na glasanje, uglavnom zbog njihovog prigovora na dalje finansiranje Ukrajine.
Takođe postoji otpor manje grupe levo orijentiranih demokrata koji se protive slanju više novca Izraelu dok vodi vojnu kampanju u kojoj je, prema podacima ministarstva zdravlja koje vodi palestinska grupa Hamas, ubijeno više od 30.000 civila u Gazi.
Podrška u Ujedinjenim nacijama
Sjedinjene Države već dugo koriste svoje pravo veta u Savetu bezbednosti UN-a da blokiraju rezolucije koje se smatraju kritičnim prema Izraelu. Ranije, dok traje šestomjesečni rat u Gazi, SAD su stavile veto na mere koje su uključivale pozive na hitan prekid vatre.
Za usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti potrebno je najmanje devet glasova za i pored toga da nema veta SAD, Francuske, Britanije, Rusije ili Kine, piše Radio Slobodna Evropa.
Krajem marta Vašington je odustao od svoje tradicionalne zaštite Izraela suzdržavši se od glasanja o rezoluciji koja zahteva prekid vatre, umesto da stavi veto, iako je kratak tekst opisao kao „neobavezujući“.
Vašington je stao na stranu Izraela dok je administracijom upravljao bivši republikanski predsednik Donald Tramp koji je povukao SAD iz najvažnijeg svetskog tela za ljudska prava, Saveta UN-a za ljudska prava, u znak protesta zbog kritike izraelskog postupanja prema Palestincima.
Takođe pod Trampom, SAD su napustile Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, delom zbog onoga što je njegova administracija nazvala pristrasnošću prema Izraelu.
Tramp je takođe 2017.godine preokrenuo decenije američke politike, priznavanjem Jerusalima za glavni grad Izraela. Status Jerusalima – gde se nalaze verske svetinje muslimanske, jevrejske i hršćanske religije – bila je jedna od najvećih prepreka za postizanje mirovnog sporazuma Izraela i Palestinaca.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
