Olimpijske igre u Parizu nisu još ni bile zvanično otvorene, navodni „satanistički performans“ na otvaranju još nije šokirao rigidne tumače Hristovog učenja, a dični tabloidi širom planete unapred su izabrali „najseksepilniju“ sportistkinju na Igrama, jasno stavljajući do znanja da u androcentričnom svetu sporta na prvom mestu ipak nisu uspesi sportistkinja nego puteni porivi muškaraca.
Tako smo – i pre nego što su „dijaboličnost, razvrat i boleština“ na otvaranju Igara potresli punokrvne heteroseksulane pastuve kojima se sport, osim šmekanja i pohotnog fantaziranja o sportistkinjama, svodi na ispijanje piva i klađenje – dobili plitke tablodine tekstove sa tradiocionalno stupidnim naslovima kao što je „Za njom uzdišu milioni: Ona je najseksepilnija sportistkinja na Olimpijskim igrama“.
U takvim tekstovima moglo se pročitati svašta, od toga da je „dovoljno pogledati“ dotičnu sportistkinju da bi bilo „jasno zašto je uvek u centru pažnje“, pa do toga koliko ima pratilaca na društvenim mrežama koji uredno „balave“ nad njenom pojavom. Sve, dakle, izuzetno važne sportske informacije.
Prve rodno ravnopravne Igre
Zbog toga ne čudi što je zvanični emiter Olimpijskih igara (OBS) pozvao kamermane da na isti način snimaju sportiste i sportistkinje kako bi se izbeglo da se stereotipi i seksizam uvuku u izveštavanje s Igara.
To znači da bi kamermani, među kojima je broj žena zanemarljiv, trebalo da izbegavaju da zumiraju određene delove tela sportiskinja i poze koje bi mogle da aludiraju na bilo šta drugo osim na sport, a do kojih neminovno dolazi tokom takmičenja
Takav poziv kamermanima usledio je uporedo sa zvaničnom objavom da su, nakon 128 godina modernog olimpizma, Olimpijske igre u Parizu prve u kojima je dostignut rodni paritet među sportistima i sportistkinjama, pri čemu je takmičenjima sportiskinja dato više mesta u udarnom terminu kako bi se poboljšala njihova vidljivost.
„Nesvesna pristrasnost“
Šef OBS-a Janis Eksarhos rekao je da je njegova organizacija ažurirala svoje smernice za operatere kamera, od kojih su većina muškarci.
„Sportistkinje nisu tu zato što su privlačnije ili seksi ili šta već. One su tu jer su elitne sportistkinje“, izjavio je Eksarhos, a piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
On je naveo da se problem uglavnom svodi na „nesvesnu pristrasnost“, pri čemu su kamermani i televizijski urednici skloniji da izbliza prikažu takmičarke nego takmičare.
I organizatori Olimpijskih igara u Parizu su napravili brojne promene u rasporedu kako bi dali podsticaj takmičenjima sportistkinja, pa bi tako ženski maraton trebalo da bude završni događaj Igara umesto muške trke kojom su dosadašnja izdanja Olimpijskih igara krunisale mušku dominaciju u sportskom, ali i u svetu uopšte.
Eksarhos je, pored toga, s punim pravom primetio i da su rasporedi sportskih događaja tradicionalno bili pristrasni i da su isticali nadmetanja muškaraca, prenosi RSE.
On je ukazao da se tradicionalno u ekipnim sportovima prvo održavalo žensko finale, a zatim muško finale, dok bi u borilačkim sportovima pre podne bila takmičenja žena, a posle podne muškaraca.
Najveća platforma za promovisanje rodne ravnopravnosti
Direktorka zadužena za rodnu ravnopravnost u Međunarodnom olimpijskom komitetu Mari Saloa, rekla je da su Igre u Parizu „de fakto najveća svetska platforma za promovisanje rodne ravnopravnosti u sportu i kroz sport“, prenosi RSE.
Ona je ukazala na „simbolične trenutke“ na svečanom otvaranju kada su gotovo u svim delegacijama zastave nosili i muškarci i žene.
Rodna ravnopravnost dostignuta na Igrama u Parizu zapravo je samo kraj užasno mukotrpnog puta koje su sportistkinje prošle da bi dokazale da nisu manje vredne od muškaraca.
Borba duga 128 godina
Istorija modernog olimpizma upravo je i počela takvim diskriminatornim pristupom sportistkinjama, a sve u skladu sa zamislima „oca“ modernih Olimpijskih igara Pjera de Kubertena koji je oživljavanje igara Starih Grka video kao „slavljenje džentlmenskog atleticizma sa aplauzom žena kao nagradom“.
Shodno tome, na prvim modernim Olimpijskim igrama sportiskinja nije ni bilo, a prve žena na Igrama pojavile su se baš u Parizu 1900. godine.
Tada je Švajcarkinja Elen de Purtale postala i prva olimpijska šampionka, kao članica pobedničkog tima u jedrenju. Ne treba napominjati da su ostatak tima činili muškarci.
Nekoliko dana nakon nje Britanka Šarlot Kuper postala je prva individualna olimpijska šampionka pobedom u tenisu. Na igrama 1900. godine tenis i golf su bili jedini sportovi u kojima su žene mogle da se takmiče u individualnim sportovima.
Te godine na Igrama su učestvovale ukupno 22 žene, što je predstavljalo svega 2,2 odsto svih takmičara. Pored jedrenja, golfa i tenisa, žene su se takmičile i u kriketu.
Na prethodnim Olimpijskim igrama u Parizu 1924. godine samo četiri odsto takmičara su bile žene, i njihovo učešće je opet bilo ograničeno na „prikladne“ sportove kao što su plivanje, tenis i kriket.
