Istraživanje - Psihološki profil studenta

Odrastanje, sloboda i posledice

Oni predstavljaju najveći finansijski teret svojoj porodici, iako najčešće žive u ne baš sjajnim uslovima. Gotovo uvek su finansijski zavisni, pa ih i to izlaže dodatnim pritiscima. Obično preskaču doručak. Stalno su u "frci", ali se ponekad i opuštaju, uglavnom tako što izlaze, a onda ih opet sačeka problem sa sadržajem novčanika. Više vremena provode u razmišljanju o obavezama nego u ispunjavanju tih obaveza. Njihov život, naravno, ima i lepih strana. Jedna od najlepših je, kažu stručnjaci, nesvesno ignorisanje realnosti i pomisao da je spremanje ispita najveći problem u životu

Portret savremenika – Dr Vasil Tupurkovski

Neslavan odlazak Titovog omladinca

Skopski sud presudio je da je državna agencija na čijem je čelu bio Vasil Tupurkovski raznim kompanijama nelegalno isplatila 20 miliona američkih dolara od "tajvanskog kredita". Ta sredstva deo kompanija kasnije nije vratio, pa će država Makedonija morati da ih vraća do 2020. Reč je o čuvenoj "Ciletovoj milijardi", kojom je međunarodno šire nepriznati Tajvan platio makedonsko priznavanje

Vreme uspeha

Biznis

U prva tri meseca 2008. primanja budžeta Srbije iznosila su 140,8 milijardi dinara, a izdavanja 154,3 milijarde, tako da je zabeležen deficit od 13,5 milijardi dinara

Istraživanje – Elektronika i deca

Nomofobija i druge boljke

Nedavno je i u Srbiji uhapšen četrdesettrogodišnjak optužen da se lažno predstavljao preko Fejsbuka. On je stupio u kontakt sa devojčicom iz Obrenovca koju je kasnije silovao. Kakve sve još opasnosti donosi elektronika? Da li su naša deca bezbednija kod kuće uz kompjuter, ili van kuće s mobilnim

Divčibare – Urbanistički planovi i građevinski radovi

Visoki i još viši turizam

Novi urbanistički plan Divčibara predviđa rušenje kamp naselja Kamenica, jerbo nađeno da su objekti privremeni, dok su svi ostali konaci, apartmani i kolebe legalni

Intervju - Tomica Milosavljević, ministar zdravlja

Traženje bubrega

"Niko nije našao za shodno da proveri navode i da utvrdi više činjenica, nego je pojurio za povećanjem tiraža, jer u Srbiji ništa ne boli da objavite da je ukraden bubreg"

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) VII

Zašto smo se posvađali oko bombardovanja

U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".

Evropska iskustva – Francuska

Kriza pisanih medija i pomoć države

Predsednik Sarkozi podržao je mere za ublažavanje krize u pisanim medijima koje će francusku državu koštati po 200 miliona evra godišnje u naredne tri godine

Međuvreme

Izjava nedelje

»Ovo je muzika za moje uši.«

Vuk Jeremić ministar spoljnjih poslova , posle izjave Čedomira Jovanovića da LDP ne podržava nezavisnost Kosova ("Politika")

Izjava nedelje

»Toma mi je i pouzdan prijatelj i iskrena drugarica.«

Jorgovanka Tabaković, iz Srpske napredne stranke, o predsedniku partije Tomislavu Nikoliću ("Danas")

Intervju - Svetlana Vukajlović

Održivi sistem lečenja

O zdravstvu i globalnoj ekonomskoj krizi, kao i o onome što se u Srbiji preduzima, za "Vreme" govori direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje

Freska

Posledice gasne krize

Nuklearni barok

Zagovornici nuklearne energije su verovatno jedini izvukli neku korist iz rusko-ukrajinskog spora oko transporta gasa ka Evropi. Sve značajnija podrška izgradnji novih reaktora koja je poslednjih godina nazivana "nuklearnom renesansom", posle hladnog evropskog januara još je porasla i počela da dostiže kritičnu masu

Iz neobjavljenih rukopisa anarhiste

Ljubav

Šta je Progres ili Modernitet? To je talog od opasnih i potencijalno smrtonosnih hemikalija u vašem masnom tkivu. To je kada po lepom danu sedite u kući i uključujete televizor ili kompjuter. To je šoping kao terapija za depresiju. To je osećaj da nešto nedostaje

In memoriam - Simo Mraović (1966–2008)

Pomiren sa svetom

Nakon što je napustio nas koji smo ga poznavali i one koji ga nisu lično znali, a svejedno su ga voleli, ostala je beskrajna tuga i njegovi stihovi

Medicinske sestre i braća

Dobrota u senci

Medicinske sestre čine gotovo polovinu od ukupnog broja svih zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite i, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pružaju 69 odsto usluga

Vreme uspeha

Bizins

Strane kompanije su od 2000. do danas uložile 17 milijardi dolara u Srbiju, što nas stavlja na četvrto mesto u regionu po atraktivnosti investiranja

Na stid potomstvu

"Žirafa pored gazele"; VREME 935

Vreme nauke

Festival nauke

Ajnštajn od novinske hartije

Održivi razvoj

Izjava nedelje

»Ja znam da sam prirodno glup.«

Zoran Krasić, SRS (RTS)

Šizofrenija je bolest

"Bez aluzija na ljude"; VREME 931

Sabor Srpske pravoslavne crkve

Patrijarhov zavet

Mada u crkvi za patrijarha kažu da je samo "prvi među jednakima", svi znaju koliko je važno koja ličnost zauzima to mesto. Da nije tako, ne bi izbor patrijarha izazivao toliku pažnju u zemlji u kojoj, po rezultatima jednog istraživanja iz 2006, "Božić slave gotovo svi, u Boga veruje znatno manji broj ljudi, u crkvu redovno odlaze retki, a svakodnevno se mole samo pojedinci"

Kontracepcija

Pilula koja je promenila sve

Od modernih Evropljanki koje su želele da je koriste do 1968. godine zahtevalo se da ispune dva uslova: da budu udate i da imaju pismenu saglasnost muža. Od šezdesetih do danas pretrpela je brojne korekcije koje su rezultirale boljom podnošljivošću, praktičnijim konzumiranjem, idealnijim hormonskim dozama i, naravno, maksimalnim kontraceptivnim učinkom

Održivi razvoj

Nacrt ambijenta sa bledim kaznama

Zaštita vazduha

Održivi razvoj

Naš čovek u Pančevu

Ekologija