Bivši direktor RTS-a, osuđen na deset godina zatvora, uhvaćen u vikendaškom naselju nedaleko od Bara, u kraju uz magistralu, poznatom kao Utjeha. Pristojno izgledao, lepo se vladao, nije ličio na huligana, na dobar dan, odgovarao sa dobar dan, nije hteo ni pivo da popije, imao i ključ od vikendice pa u njega niko nije sumnjao
Uroš Komlenović (1964–2002) kasno je ušao u novinarstvo a prerano iz njega otišao. Od 1991, kada je počeo da piše u NIN-u, sve do preranog kraja nije prestao da vodi trku sa događajima, novinskim rokovima i anđelom smrti koji ga je sve više sustizao
Otkud osumnjičenome kada, odakle mu pare za toplu vodu, i posle kakvih krvavih orgija se tamo zapira i brčka dok ga saučesnik slika?!
Velika akcija policije protiv organizovanog kriminala, pokrenuta zbog atentata na premijera Zorana Đinđića, pokazala je nešto što je već dvadeset godina javna tajna: da se tržište narkotika kontrolisalo uz policijsku značku, sa znanjem i zaštitom dela formalne i neformalne vlasti i njenih organa, a da je glavnu ulogu u tome imala tajna policija
Jedinica za specijalne operacije (JSO) više ne postoji. Njeni osnivači i komandanti – Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki, odnosno Dušan Maričić Gumar i Milorad Luković Legija osumnjičeni su za atentat na premijera Zorana Đinđića; prva trojica su iza rešetaka, četvrti je najtraženiji čovek u Srbiji. Trenutno pripadanici JSO-a prolaze kroz trijažu – policija ih ispituje i, ukoliko nisu bili umešani u kriminal i zločine, a zadovoljavaju potrebne kriterijume, trebalo bi da budu raspoređeni u MUP ili u adekvatne jedinice Vojske Srbije i Crne Gore
Zahvaljujući poslednjim akcijama policije, na istom mestu našle su se folk diva kojoj je donedavno aplaudiralo pola Srbije, javnosti nepoznata sponzoruša, snaha bivšeg predsednika države, misteriozna i preduzimljiva supruga i skromna mama Ibojka. Da holivudski poslenici trenutno nisu okupirani borbom za svetski mir, imali bi pravu poslasticu od scenarija
Pre ili kasnije to se moralo dogoditi. Na veliku žalost istražnih organa, Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum ubijeni su pružajući otpor hapšenju. Akcija "Sablja", kako je zovu u policiji, razmahala se, očigledno, do te mere da su osumnjičeni izgubili svaku nadu u bilo kakav preokret. Otkriće ko je i kako ubio i zakopao Ivana Stambolića konačno je uništilo iluzije Državnoj bezbednosti i njenoj Jedinici za specijalne operacije, a Slobodana Miloševića i Miru Marković u očima javnosti svelo na par običnih zlikovaca – šta god istraga kasnije pokazala. Ostaju, doduše, još neki nerasvetljeni zločini: Slavko Ćuruvija, narko-biznisi Resora državne bezbednosti, uloga vojske u nekim atentatima i još koješta što će se pojaviti – ako se ovako nastavi, to jest
Miloševićev pokušaj da sačuva svoju suprugu od pretnji istragom i njegova poruka – pitajte mene, ja sam bio vlast, a ne ona – svakako zvuči prilično brižno i zaštitnički (mnogo brižnije nego kada se u istoj sudnici govorilo o zločinima), ali teško da se rimuje sa punom istinom i još teže može da posluži Mirjani Marković kao sasvim pouzdan zaklon
Hindu filmska industrija sa svojim scenama ljubavnog zanosa, raskošnim kostimima i muzikom, u odnosu na Holivud predstavlja čitav jedan paralelni kosmos sa sopstvenom i jedinstvenom zvezdanom panoramom, istorijom i zakonima
